Recept je pronašao Zeka na internetu, naravno da smo se svi odmah "primili" na njega iz više razloga. Prvi razlog je taj što je priprema jednostavna, drugi je što uglavnom u kući imamo sve sastojke koji su potrebni, a treći i najvažniji - sve je gotovo za nekih 5 minuta ako ste uvežbani i desetak ako ne znate recept napamet.

Jedini problem je za one koji još uvek nemaju mikrotalasnu rernu, ona je neophodna za ovaj kolač.

U originalu kolač se zove  5 Minute Nutella Mug Cake.

Osim mikrotalasne pećnice šta je još potrebno:

Kolač, torta, ili slatkiš po receptu Najdžele Loson (Nigela Lawson). Pre nekoliko godina još dok je išla njena emisija o kuvanju na nekoj od televizija, oduševila me je svojom pričom i pristupom hrani i kuvanju. Ovaj kolač - oblak ili čokoladni raj... možete ga zvati kako hoćete, ali jeste jedan od najboljih čokoladnih kolača koje sam ikada jela. Na izgled i nije baš nešto (samo na izgled i naizgled), ali miris i penasti čokoladni ukus... nisam nikad probala niti bila u mogućnosti da "zagrizem" ili probam pravi oblak, osim ako maglu ne računamo u oblake, ali bih volela kada bi pravi oblaci imali ovakav ukus i kada bi iz njih padala kiša čokolade...

Da se vratim na zemlju i da ne dužim, šta je potrebno za ovaj realni čokoladni oblak?

Za šomloi galuške tj. kolač su "nalepili" epitet dekadentni. Moram se složiti sa ovakvom konstatacijom, jer je kolač stvarno "preteran": preterano je dobar i sa mnogo sastojaka i čisto je uživanje jesti ga. Savršenstvo ukusa, mirisa, sočnog kolača koji vam se topi u ustima i tera vas na novi i novi zalogaj. Što se mene tiče, stvarno je nemoguće odoleti iskušenju, jer vas već na prvi pogled i prvi griz, potpuno opčine i zavedu. A kad već spominjem dekadenciju i iskušenje, ne mogu a da ne spomenem nekog ko je znao šta je dekadentnost i užitak, a to je Oskar Vajld koje je davno rekao: "Iskušenje možete pobediti jedino tako što ćete se mu prepustiti". Kada su šomloi galuške u pitanju, to je i najbolje moguće rešenje: prepustite se i uživajte u njihovom ukusu.

Dok nisam pravila kuglofe - nisam, a sada kako sam počela ništa drugo od kolača i ne pravim osim kuglofa i mafina. Nije ni čudo kad su to relativno jednostavni kolači za napraviti (u početku nisam tako mislila, ali kad uđete u fazon ništa nije teško napraviti), ali zato sasvim sigurno mnogo ukusni.

Kad su kuglofi u pitanju, za njihovu pripremu je carica ipak Mira i njen Karlovački kuglof, a ja samo "kradem" recepte i malo ih menjam po sopstvenom nahođenju, tek toliko da zadovoljim svoju znatiželju i ukus. Ovog puta u pitanju je kuglof sa jabukama, lešnicima, čokoladom i naravno cimetom. Zašto naravno, zato što gde su jabuke podrazumeva se da ide i cimet, pod uslovom da ga volite.

... Torta na stolu, širok osmeh i zlatan zub, srećan tebi Nešo rođendan... može li ovo da prođe kao Haiku čestitka?! :)

Da ne bude zabune, nije rođendan mom sinu Neši, nego kolegi s posla. A proslavili smo ga neki dan na poslu uz ooodličnu čokoladnu tortu. Što bih ja rekla kao upozorenje, ova torta je samo za "profesionalce", oni nepripremljeni i neiskusni, neka je ne isprobavaju sami kod kuće.

Takođe sam već pisala o jednom njegovom (khm..) receptu za ćuretinu sa pistaćima (i ne samo pisala nego i pravila). U stvari bolje reći, to su recepti po kojima kuva, peče, priprema njegova žena Marija, a koja je uz to, čini mi se, i pravi kulinarski majstor - ova torta je "odvratno" dobra. Koliko ima čokolade u njoj i ne može da bude drugačija nego odlična.

Fotografije su iz naše čajne kuhinjice, gde i inače doručkujemo svaki dan, kad smo na poslu.

Evo recepta, mada je Neša ne bi nazvao čokoladna torta, već smrt za dijabetičare :)

Ovaj kuglof sam htela da nazovem i "Ljubavni kuglof" jer je povod za njegovo pripremanje bila svadbena žurka naših mladih prijatelja Vesne i Đoleta. Zašto ljubavni, zato jer u sebi sadrži sve one sastojke koje bih, da sam neka prava veštica (mada ima i nekih koji bi rekli da jesam) stavljala u čarobni ljubavni napitak. Možda i postoji neki sličan recept za kuglof, negde, ali ovo je moja kreacija i trenutak inspiracije. U prvom momentu sam htela da to bude kuglof sa višnjama, ali sam se u zadnjem momentu predomislila, jer kombinacija čokolade i narandže je isto veoma "seksi". Takođe, u ovaj kuglof sam stavila dosta ribanog muskatnog oraščića i cimeta (navodno ovi začini pobuđuju ljubavnu... hmmm... želju), mada sumnjam da su ovakvi dodaci uopšte i potrebni Vesni i Đoletu...;)

Šta je potrebno:

Da li ste nekad bili zaljubljeni? Da li ste sada zaljubljeni? Ako jeste, onda znate da je svaki dan dobar za ljubav, a ne samo taj jedan dan u godini. A ako niste... saznaćete to, kad tad.

Na ovom blogu i tako već pišem o običnim, svakodnevnim životnim zadovoljstvima, a ljubav svakako spada u ona najvažnija, najveća i najlepša zadovoljstva. Ne bih da preteram i da zvučim patetično, ali ipak ljubav daje smisao celom našem životu. Naravno, najbolje je kada vam je ljubav uzvraćena, pa čak i ako nije, važno je da je vi osećate. Sa ljubavlju se nemojte cenjkati, volite i uživajte u tome.

U poslednje vreme su me "sastavili" razni poslovi, tako da nisam stigla (ili bolje reći nisam imala snage) da kuvam i pišem recepte. Dođem nekad i u tu fazu malodušnosti, kada mi sve nešto teško pada. A za promenu raspoloženja na bolje, najbolji su slatkiši i to sa čokoladom. Mada je u kriznim situacijama dovoljna i koja kockica crne čokolade (i to one Štark "Najlepše želje", sa narandžom).

Postoji mnogo recepata za oblatne, a ovaj put na redu je, ne bilo koji, nego recept za "babine" oblatne:

Izvorni recept čokoladnog preliva za palačinke potiče od Džoane Haris (Joanne Harris) pisca romana "Čokolada", "Kupinovo vino", "Čuvari obale", itd. Recept sam pročitala još pre par godina u nekim novinama (ne sećam se više ni kojim), a vremenom sam i zaboravila kako je tačno glasio. Postepeno sam ga prilagođavala svom ukusu, svaki put sam nešto menjala (oduzimala i dodavala) dok nisam na kraju došla do ove, za mene "magične" kombinacije.

Marzipan ili Marcipan!  Ova reč mi je oduvek zvučala nekako "carski". Jeste da mi je tako zvučalo, ali mi nikad nije bila neka od omiljenih poslastica. Nikad nisam volela one šećerne ukrase na tortama, niti sam ikad volela one "kupovne" bombone i čokolade sa marcipanom koje se samo tako zovu, ali je osnovni sastojak tog "marcipana" u stvari šećer. Oduvek mi je to nešto bilo previše slatko i krckavo i uvek su mi "trnuli" zubi od tih slatkiša.

Ali, šta je u stvari pravi marcipan?