Za početak moram da kažem da su ove "seksi" slike moje slike sa mamografskog pregleda, urađene pre nekoliko dana. Ovaj tekst je nastao kao doprinos web akciji moje dojke su ok, koja treba da podstakne žene da razmišljaju i učine nešto za svoje zdravlje, kao i akcijama novosadskog Doma zdravlja.

Ja ovim svojim pisanjem nemam nameru da bilo kome držim predavanja, nemam nameru da bilo koga ubeđujem da nešto radi ili ne, ali ako ste žensko, ako imate više od 40 godina i ako ste makar jednom postavile sebi pitanje iz naslova, onda vas molim da pročitate i ostatak teksta.

Blog tj. tekst koji je mene posebno inspirisao da ovo napišem i objavim je sa sajta:

http://sandrakravitz.com/2011/02/drage-zenturace/

Drage ženturače, uz dužno poštovanje izuzecima, umesto što širite maloumne mejlove, onu 'borbu' protiv raka i nazive pića, posetite LEKARE, zakažite PREGLEDE i po mogućstvu snimanje spravom koja se odaziva na ime MAMOGRAF! Vaš mrtvi status vas NEĆE izuzeti iz statistike gde svaka peta žena bla, ali pregled HOĆE! Kada nešto za promenu URADITE, skenirajte NALAZ i okačite. MOŽDA ćete uticati i na svest drugih. Ako imate svoju.

Aleksandra Karan

Gljive šitake ili shiitake (lat. Lentinula edodes) potiču iz daleke Azije. Na prostorima Japana, Kine i Koreje gaje se preko 1000 godina, dok se kod nas ove šitake gaje relativno kratko vreme. To znači da ih u Srbiji, još uvek ne možete kupiti baš na svakoj pijaci ili marketu, ali ih možete kupiti sveže ili osušene u bolje snabdevenim supermarketima ili pijacama. Za ovu vrstu gljiva karakteristično je da se, zbog svog hemijskog sastava, smatra izuzetno antikancerogenom. 

Fina i neobična salata - bar za moj ukus.

Prošli tekst sam pisala o tome šta je sremuš, a sada pišem prvi i najjednostavniji od recepata sa njim - a pri tome ne računam u te jednostavne recepte i svež, presan sremuš iseckan i začinjen kao i bilo koja druga zelena salata.

Ova varijanta je samo malo drugačija:

Kada je posao u pitanju imam tu čast (pri tome ne mislim na neku finansijsku dobit) da radim u jednoj od najvećih zdravstvenih ustanova u Srbiji, a kada su neke teme, priče ili saznanja u pitanju imam privilegiju jer se nalazim na "izvoru" mnogih informacija vezanih za zdravlje (mada ovo ne znači i da tu teoriju primenjujem uvek u praksi). U ovom slučaju ta privilegija je i što sam od našeg doktora i profesora, dobila knjigu (na pozajmicu samo) koja se zove "Evropski kuvar" i koja predstavlja preporuku Evropskog udruženja kardiologa (European Society of Cardiology) za zdravu ishranu, bar kada su u pitanju srce i krvni sudovi.

Autori ove knjige su Roberto Ferari, Claudia Florio i Paolo Zappaterra. Ukratko o sadržaju i nastanku ove knjige:

Još jednom svima želim srećnu i uspešnu 2011. godinu. Kao dobar početak jedne godine (osim ića i pića) predlažem i jednu dobru zimsku šetnju. Bez obzira gde živite, sigurno imate ili deo grada bez automobila, ili neko izletište u okolini gde možete provesti barem sat ili dva u šetnji.

Kako smo se za doček fino najeli i napili, 1. januar je tradicionalno dan za odmaranje, spavanje i teglenje od stola do kreveta i nazad, pa tako u krug.

Danas sam naišla na jedan vrlo zanimljiv tekst, o tome kako hranom očuvati zdravlje. Naravno da to nije i dovoljan uslov, ali svakako jeste jedan o potrebnih uslova za zdraviji život. Ove savete možete smatrati dobrim ili lošim, možete ih se pridržavati ili ne, ali sigurno je da vam ne mogu naškoditi, naprotiv uključivanje više voća i povrća u ishranu može vam samo koristiti. Tekst je preuzet ODAVDE, a u nastavku sledi slobodni prevod:

Prošle nedelje je na Fruškoj Gori, u Informativnom centru kod spomenika na Vencu, bio organizovan skup udruženja gljivara iz cele Srbije i okruženja.

Bilo je veoma zanimljivo i interesantno jer su se na jednom mestu mogle videti mnoge vrste gljiva koje rastu u Srbiji a takođe i čuti dosta zanimljivih izlaganja iskusnih gljivara. Pricalo se o hranljivosti, lekovitosti, otrovnosti, načinu razlikovanja jestivih i otrovnih gljiva koje ste mogli odmah na licu mesta i da vidite, omirisete, opipate... Naravno da ovakvi skupovi ne prolaze bez kotlića, a ovaj put gljivarskog paprikaša ili tzv. "gljivaša" kako ga je nazvao čovek (nažalost zaboravila sam mu ime) iz Banje Koviljače. Ovde sam prvi put uživo videla našu najotrovniju gljivu zelenu pupavku kao i nista manje opasnu panterovku. Takodje sam prvi put čula priču o hrastovoj sjajnici (mislim da se tako zove) i o njenoj izuzetnoj lekovitosti. To je na izgled, jedna jako lepa tamno crvena gljiva, mada veoma tvrda i nije jestiva, ali se od osušene i samlevene prave tinkture koje "nema za šta nisu lekovite" (tako su rekli).

Još jedna zdrava, jesenja salata, koja se sprema veoma jednostavno, a uz to i praktična jer je možete držati u frižideru i nekoliko dana nakon pripremanja, sve dok je ne pojedete. Ali, nije pogodna za neko duže čuvanje - bolje je spremati u manjoj količini.

Presna cvekla, ren, i celer se narendaju. Sve se posoli, zakiseli i promeša. Najbolje je da sve zakiselite limunovim sokom, ili jabukovim sirćetom (naravno ako tako volite možete sipati i obično sirće koje ste dodali u čašu obične vode da bi se sve bolje promešalo).

Mere koje ja koristim su sledeće: za jedan ren srednje veličine (na pijaci je u subotu (23.10.2010.) takav ren koštao 50 dinara komad), jedan celer i 4 cvekle da budu približno iste veličine  - svaki otprilike kao teniska loptica.

Nema potrebe dodavati šećer u ovu salatu pogotovo ako je cvekla slatka, a obično jeste.

Šta jedemo u ovoj salati:

U zavisnosti od broja ljudi za koje spremate ovu salatu, možete povećati ili smanjiti količinu potrebnih namirnica.

Na 4 šargarepe (normalne, srednje veličine) ide jedan čen belog luka, sok od pola limuna (i ovo može biti manje ili više u zavisnosti od toga koliko je slatka šargarepa), so, biber i naseckana sveža ljuta paprika.

Na sitno rende na trenici se narenda šargarepa i beli luk. Ljuta paprika se isecka na sitne komadiće, posoli se, pobiberi i zakiseli limunovim sokom po ukusu. Umesto limuna možete koristiti i jabukovo sirće.

Šta je to što je dobro u ovoj salati:

Šta znači zdrava ishrana?

Da li  ste i koliko puta sebi postavili ovakvo pitanje? Većina, ipak o ovome ne razmišlja dok ih nužda (čitaj: bolest) na to ne natera. Stara je izreka da „zdrav bolesnom ne veruje", i zato ljudi u najvećem broju slučajeva ne razmišljaju o tome da „zdravlje na usta ulazi". Nemam nameru da ovde pišem o naučnim raspravama i dokazima za ili protiv određene vrste hrane ili načina ishrane. Ovo je moj pokušaj da pre svega naučim sebe, a možda i one koji budu čitali ovaj tekst, nekim osnovnim opšteprihvaćenim principima zdrave ishrane. Pisaću o svojim pogledima i mišljenjima na ovu temu, a verovatno će se i ta razmišljanja menjati kako vreme bude prolazilo i kako bude tekao napredak u ovom vidu mog „usavršavanja".

Moram da kažem i to da sam mnogo tvrdoglava osoba, i da me je teško ubediti u nešto u šta ja ne verujem, mogla bih sebe nazvati empiristom (iako ne volim nikako da se deklarišem), jer verujem u sopstveno iskustvo, sve ostalo „može bit', a i ne mora". Poštujem tuđe mišljenje, ali je njegovo prihvatanje neka sasvim druga priča. Ovo pisanje je možda i jedan od mogućih načina kako sebe da menjam na bolje, makar kada je zdrava ishrana u pitanju. Pošto je ovo veoma opširna tema, naravno da ne mogu sve napisati u jednom članku, zato ću pisati u nastavcima, kako budem imala inspiraciju. Ipak sam ja žena u „najboljim godinama" kojoj je krajnje vreme da razmišlja o zdravom načinu života.

Dakle, evo prvi krajnje uopšten i skraćen tekst o osnovama pravilne ishrane: