Pileće belo meso može da se pravi na bezbroj različitih načina, u raznim kombinacijama jer je neutralnog mirisa i ukusa. Možda ćete pomisliti da je ovo neka čudna i neobična kombinacija, ali suve šljive se, bar kad su ovi naši krajevi u pitanju, često koriste i u slanim jelima. Iako imaju slasti, nisu previše slatke u slanim kombinacijama, jer taj njihov ukus i malo nadimljeni miris daju fenomenalnu notu mesu, pogotovo obogaćuju neutralnu piletinu.

Za ovaj recept je potrebno je pileće belo meso (možete koristiti i ćuretinu, ali onda treba da produžite malo vreme pečenja), suve šljive, nekoliko oraha, sir trapist (ili neki drugi tvrdi slani sir), začini.

Način pripreme:

Još jedno od jela koje me vraćaju u detinjstvo, ali ovo je već pravi recept, ne kao ono 'leba i masti. Gomboce nisu jelo koje se baš previše trudim da pravim, iz jednostavnog razloga jer za njih treba dosta vremena, što za pripremu, što posle za pranje isprljanih sudova i kuhinje. Srećom sada je moguće kupiti i već napravljene smrznute gomboce, koje za divno čudo i nisu tako loše. U svakom slučaju, dobro je da postoji mogućnost izbora, a na vama je da odlučite kako ćete ih spremati.

Testo za gomboce (odn. knedle):
1 kg krompira,
1/2 kg brašna,
1 jaje,
malo soli.

Moram da napomenem da su i ovo odokativne mere, jer u zavisnosti od toga kakav je krompir možda vam zatreba ili malo više ili manje brašna.

Za punjenje: šljive (ili neko drugo sezonsko ili konzervirano voće)

Šufnudle, valjuške, njoke,... mogu se pripremati u slanim ili slatkim kombinacijama. U svakom slučaju testo se pravi na isti način, bar ga ja tako pravim, jer da li će biti slani ili slatki zavisi od toga sa čime ćete ih poslužiti. 

Kad kažem šufnudle, uz njih moram da spomenem i  gomboce ili knedle - prave se od istog testa, samo je oblik različit. Gomboce takođe mogu da budu u slanim ili slatkim varijantama, sa različitim punjenima. I knedle i valjuške možete uvaljati u prezlu, orahe ili mak,... razlika je samo u punjenju: gomboce se pune, šufnudle ne.

Ne spadam u one žene koje prave zimnicu, svu po redu. Ove godine sam prvi put rešila da napravim pekmez od šljiva i to iz razloga jer moja tetka Anđelka, koja me je redovno snabdevala svake godine, sada zbog svojih godina odn. starosti to više ne može da radi.

Nije to nikakva velika mudrost, jedino što pravljenje bilo koje vrste zimnice, zahteva vreme, a to je ono što meni svakog dana nedostaje - kad bi dan trajao bar 30 sati...

Da se vratim pekmezu, mere su sledeće: