Ovu ajvarsku zelenu salatu nazvao sam Džamahirija ajvar prema zelenoj boji bivše libijske zastave.
Ovde su faze rada od zelenih paprika do kuvanja i da kažem gotovog proizvoda.
Isto je kao kod munjevitog ajvara (recept), sve se vidi na slikama, samo sve je zeleno i ima vise ljute paprike i belog luka, pošto Libijci jedu vrlo ljutu hranu (harisa).
Sve je napravljeno za 45 minuta, od 1,7 kg zelene paprike.

Dakle, za oko 1 kg munjevitog ajvara potrebno je da imate oko 1,5 kg paprika. Operite ih, očistite ih od peteljki i semena, isecite na manje komade i stavite u blender. U to zatim ubacite pola jedne ljute paprike i dva veća čena belog luka, sve to sitno iseckano.
Blendajte do "besvesti" da sve bude najsitnije iseckano, skoro do paste.
Sve to ubacite u šerpu u kojoj se dobro zagrejalo ulje i dinstajte, pržite kako li se to već zove do konzistencije koju želite. Moje je mišljenje da takav mora da bude i malo viskozniji. Ako želite da bude i malo masniji, dodajte više ulja. Naravno, sve to i posolite po ukusu, na kraju kada budete videli o kojoj količini je reč!
Prednost ovakvog spremanja je sto zadržavate celulozu koja je ostala na paprici i naravno sve je gotovo za neverovatno kratko vreme, pri čemu najviše vremena ode na rad oko šerpe i kuvanja odnosno prženja.
Ovakav ajvar sjajno ide sa posnim sirom, kao urnebes salata!

Najjednostavniji recept za špagete, za koji ja znam, italijani nazivaju "Spaghetti Aglio e Olio", odnosno, špagete sa belim lukom i maslinovim uljem. Ukratko na maslinovom ulju se proprži nekoliko čenova belog luka i to se prelije preko kuvanih špageta. Po želji može se dodati ribani parmezan.

Druga varijanta sa još jednim dodatkom se zove "Spaghetti Aglio, Olio e Peperoncino", odnosno beli luk, maslinovo ulje i seckana čili ljuta papričica. Priprema je ista, osim što se uz beli luk prži i naseckana ljuta papričica.

Treća verzija ili ovaj "moj", tačnije Zekin recept za špagete je za mrvicu "bogatiji" i komplikovaniji, jer ima čak i seckane dimljene šunke i slaninice (mislim, kakva bih ja to sosa bila kad ne bih trpala slaninicu gde god se to može).

Ratatouille (čita se ratatuj) je francusko jelo od zapečenog povrća. Za razliku od originalnog, moj recept je jedna brza varijata ovog jela. Bazira se na sezonskom tj. letnjem povrću (kao što su patlidžan, tikvice, paradajz) i priprema se relativno brzo.

Na ideju za ovaj recept sam došla jer sam htela da patlidžan spremim na neki drugačini način od onih uobičajenih  klasičnih jela koja se spremaju od patlidžana: ili je punjen mesom (uz punjene paprike), ili se pohuje ili se pravi musaka...

Šta da napravim od ove kuvane šunke što je ostala od uskrsa, pa da turim na "kuvarancije", kao jelo od ostataka? - upitah Zeku neki dan.

"Maa daaj, kome još ostaje kuvane šunke, da ne zna šta će s njom?"

"Hehe, pa nama!"

Sigurna sam da mi nismo jedini kojima se ovakve stvari redovno dešavaju. Imam taj problem sa samom sobom što nikad ne znam da ocenim pravu meru.odnosno, količinu potrebnih namirnica. Što kaže moj muž, večito su mi oči gladne. Mada, čini mi se da mi ipak ne spadamo u one "mesaroše", koji mogu svaki dan po tri puta dnevno jesti neko meso? Tako sam i ovog Uskrsa malo preterala sa šunkom, ili mi to samo jako malo jedemo? Od čega smo onda "ovak'i",ako malo jedemo? Koliko malo treba da skuvam šunke ili obarim jaja, pa da ništa ne ostane i ne vuče se po frižideru dok se ne pokvari? Ili mi spadamo u one koji ne mogu tri dana za redom jesti šunke i jaja za doručak, ručak i večeru?

 

Fina i neobična salata - bar za moj ukus.

Prošli tekst sam pisala o tome šta je sremuš, a sada pišem prvi i najjednostavniji od recepata sa njim - a pri tome ne računam u te jednostavne recepte i svež, presan sremuš iseckan i začinjen kao i bilo koja druga zelena salata.

Ova varijanta je samo malo drugačija:

Sremuš je biljka koju sam otkrila tek pre par godina, na pijaci kod žene koja mi ga je preporučila kao nešto izuzetno ukusno i lekovito. Od onda ga redovno kupujem svakog proleća u ovo vreme, jedino što sam ga do sada uvek koristila samo za salatu, ali zahvaljujući mom drugaru Žiletu i njegovim receptima, počela sam da pravim i neka druga jela.

Za početak priče, šta je u stvari sremuš?

Ne znam da li postoji nešto jednostavnije od ove supe ili da kažem slanog čaja.
Za ovo kulinarsko "čudo" potrebno vam je da imate vodu, biozačin (vegetu ili neku drugu mešavinu sušenog povrća), dva čena belog luka i kašiku maslinovog ulja.
U pola litra vode dodajte nešto malo više od jedne kašičice biozačina, sitno iseckana dva čena belog luka i pre nego što to provri dodajte kašiku maslinovog ulja.
Za par minuta imaćete izuzetno ukusnu supu koja se nalazi u osnovi pripreme ribe "lesho", samo bez bibera u zrnu, lovorovog lišća,crnog luka i još nekih dodataka.
Ako želite možete ovde dodati i neko povrćence da bude "gušća", ali nije nužno.
Ukusno i jednostavno!
Baš kao sto nam uvek govori Cica, lepota je u jednostavnosti!!

Danas sam naišla na jedan vrlo zanimljiv tekst, o tome kako hranom očuvati zdravlje. Naravno da to nije i dovoljan uslov, ali svakako jeste jedan o potrebnih uslova za zdraviji život. Ove savete možete smatrati dobrim ili lošim, možete ih se pridržavati ili ne, ali sigurno je da vam ne mogu naškoditi, naprotiv uključivanje više voća i povrća u ishranu može vam samo koristiti. Tekst je preuzet ODAVDE, a u nastavku sledi slobodni prevod: