Umesto teleće kolenice možete peći i svinjske butkice ili meso od buta ili plećke, ali moram da kažem da su teleće kolenice ipak najlepše, najmekše i najslađe.

Od sastojaka je za 4 osobe potrebno:

• 1 teleća kolenica (ili 1kg mesa od buta),
• 1 kg krompira,
• 1/2 l mleka,
• od začina: ruzmarin, so, biber i tucana ljuta paprika (koju možete izostaviti ako ne volite ljuto).

Nemam baš neku uvodnu priču, osim da seriju brzih letnjih jela nastavljam sledećim receptom:

• ćureće belo meso (oko 300 g),
• 1-2 mlada crna luka ili 1 crveni luk,
• 2 čena belog luka,
• 4 male tikvice,
• 1 paprika,
• 5-6 čeri paradajza,
• maslinovo ulje,
• nekoliko listića svežeg bosiljka
• susam,
• so, biber po ukusu.

U toku proleća i leta, kada je vreme lepo i toplo, nikako nisam raspoložena da to lepo vreme provodim u kuhinji za šporetom. Mada kad bolje razmislim, nikad i nisam raspoložena da provodim mnogo vremena pored šporeta (što se i ovde vidi po učestalosti novih recepata). Svakako da je najjednostavnije, najbrže i najlakše, nebitno da li je leto ili ne, praviti salate od svežeg povrća ili voća,  a meni to i najviše prija kada je toplo - pogotovo paradajz. Ali ako već nešto treba da kuvam, onda se trudim da to bude što brže i jednostavnije.

Za nekog kao što sam ja, tj. za nekog ko ne spada u one ljude koji vole da jedu krvavo i presno meso, piletina je najbolji izbor za brzu pripremu. Pileće belo meso, kada se iseče na manje komade, može da se ispeče veoma brzo, iako to brzo mora da bude dovoljno dugo tretiranje visokom temperaturom, kako bi se uništile sve one male, golim okom nevidljive "živuljke", koje mogu da žive u mesu, pogotovo na ovim vrućinama.

Relativno brzo i jednostavno jelo. Da li će biti brzo zavisi od toga da li ćete spremati samo kelj, ili ćete uz njega kuvati, recimo dimljenu butkicu. U ovom drugom slučaju računajte na malo više potrebnog vremena. Ako uživate u "oralnim zadovljstvima" tj. dobroj hrani, mislim da vam neće teško pasti malo duže čekanje, jer je kombinacija kelja i dimljenog mesa fenomenalna i preporučujem je kao pravi delikates. E... sad, onima koji ne jedu meso, ili ne vole dimljeno meso teško da mogu objasniti kakvo "blagotvorno" dejstvo na nepce ima ova kombinacija. Pošto ne mogu, ili bolje reći ne znam, dovoljno dobro da opišem ukus kuvane dimljene butkice (moj fond reči je mogo skromniji od potrebnog za opisivanje užitka u ovoj hrani), neću da pišem ni o nekom lošem dejstvu ove vrste mesa na ostale organe, njega i tako ne možete osetiti odmah.

Šta reći za testo s krompirom,osim da ga jednostavno obožavam. To nije jelo, to je više od jela (osim onog 'leba i masti). Testo sa sirom, s krompirom ili sa makom ili orasima.... na tome sam odrasla. Osim toga za nasuvo (nije greška u kucanju to jeste jedna reč, koja za mene podrazumeva baš testo s krompirom) najbolje je domaće testo, ali ako pripadate "mojoj" grupi  i ne volite to da pravite, onda je kupovno testo savršeno. Jeste da to nije taj pravi ukus, ali ... u odnosu snaga: brzina vs. kvalitet, u ovom slučaju (kao i u mnogim drugim), pobedila je brzina i jednostavnost.

Za ovo jelo ne postoji određen recept, jer vrsta povrća, odn. šta je to što ćete zapeći, zavisi od toga šta kupite na pijaci ili šta imate u frižideru.

Uglavnom, najčešće se u kombinaciji  nađe krompir, tikvice i šargarepa (ili bolje da kažem moja osnova ovog jela), sve ostalo je manje ili više promenljivo. Jelo svaki put može da bude drugačijeg ukusa i mirisa, jer sve zavisi od vaše mašte, odnosno od vašeg ukusa zavisi koje ćete povrće i začine upoterebiti.

Šufnudle, valjuške, njoke,... mogu se pripremati u slanim ili slatkim kombinacijama. U svakom slučaju testo se pravi na isti način, bar ga ja tako pravim, jer da li će biti slani ili slatki zavisi od toga sa čime ćete ih poslužiti. 

Kad kažem šufnudle, uz njih moram da spomenem i  gomboce ili knedle - prave se od istog testa, samo je oblik različit. Gomboce takođe mogu da budu u slanim ili slatkim varijantama, sa različitim punjenima. I knedle i valjuške možete uvaljati u prezlu, orahe ili mak,... razlika je samo u punjenju: gomboce se pune, šufnudle ne.

Iako deluje možda komplikovano - nije. Vrlo je jednostavno, kao i većina ostalih jela koje spremam, moj osnovni "kuhinjski" moto: što manje vremena provoditi u kuhinji za šporetom (u kuhinji još i nekako, ali za šporetom nikako). U spremanju hrane najviše vremena mi oduzima priprema: pranje, seckanje i sl. Samo kuvanje (ili pečenje) je nešto što šporet "sam" treba da odradi.

Za ćufte je potrebno ili skinuti meso sa celog pileta pa samleti, ili kupiti vec otkoskano meso bataka ili belog mesa, najbolje je mešano. Pošto piletina nema neki jak miris, da bi se ćufte "obogatile" može se naseckati malo dimljene šunke (ili nekog drugog dimljenog mesa npr. kobasice) i sira (trapista, kačkavalja ili nekog drugog tvrđeg sira). U samleveno meso, doda se biber, so, aleva parika (može i ljuta), pola kašikice sode bikarbone, sitno naseckan peršunov list, jedno parče hleba prvo umočeno mlekom, a zatim ocedjeno od viška mleka, naseckana, šunka i sir. Treba samo da vodite računa ako dodajete sir i šunku, ne morate soliti meso, ali to opet zavisi od ukusa. Sve dobro promešati. I da neko ne pomisli da sam zaboravila, u ove ćufte ne stavljam ni crni, ni beli luk, ni jaje. Od ove smeše se rukama oblikuju ćufte, koje se pre pečenja uvaljaju u hlebne mrvice tj. prezlu.

Osnovni sastojci: 4 fileta soma pangasius (ili neke druge ribe kojoj su izvađene kosti), 1 kg mladih krompirića. Ova vrlo čudna riba se kod nas u prodavnicama pojavila pre nekoliko godina, zovu je još i afrički som ili vijetnamski som. Pronašla sam nekoliko sajtova koji strašno kritikuju ovu ribu (o zagađenoj vodi u kojoj se gaji, o neispravnom skladištenju, o tomekako su pune kojekakve hemije i lekova i sl.), dok ima i onih koji je hvale. Sad ne znam kome verovati. Mi je jedemo i do sada nismo imali nekih problema, a da li će tako i ostati to ćemo još videti.