Za početak da se zna: fotografije sa kuvanja riblje čorbe u kotliću i pečenja ribe u talandari sam dobila od Neše -  mog kolege s posla. Hvala Nešo :)

Kad sam videla te fotografije, "krenula" me inspiracija tj. dobila sam napad pisanja o ribljoj čorbi, kotliću, talandari... a kad se spomene riblja čorba prva asocijacija mi je Begečka jama...

Kada je posao u pitanju imam tu čast (pri tome ne mislim na neku finansijsku dobit) da radim u jednoj od najvećih zdravstvenih ustanova u Srbiji, a kada su neke teme, priče ili saznanja u pitanju imam privilegiju jer se nalazim na "izvoru" mnogih informacija vezanih za zdravlje (mada ovo ne znači i da tu teoriju primenjujem uvek u praksi). U ovom slučaju ta privilegija je i što sam od našeg doktora i profesora, dobila knjigu (na pozajmicu samo) koja se zove "Evropski kuvar" i koja predstavlja preporuku Evropskog udruženja kardiologa (European Society of Cardiology) za zdravu ishranu, bar kada su u pitanju srce i krvni sudovi.

Autori ove knjige su Roberto Ferari, Claudia Florio i Paolo Zappaterra. Ukratko o sadržaju i nastanku ove knjige:

Pre neki dan na "Fejsu" u grupi kafe-restorana Barbara food, organizovana je nagradna igra za najbolje ocenjen recept. Nagrada je bila osmomartovska večera za dve osobe u Barbari. Nisam bila lenja nego sam poslala moj recept za pileća krilca u medu. Zahvaljujući mojim prijateljima i prijateljima prijatelja na fejsu, uspela sam da skupim najviše "lajkova" i da osvojim ovu nagradu. Želim da se još jednom i na ovaj način zahvalim svima koji su glasali (ne znam kako drugačije da nazovem to "lajkovanje") za ovaj recept. Posebno jedno veliko hvala Maji. I tako... pošto sam ja, eto emancipovana žena, na ovaj način izvela sam muža na večeru. :)

Da li ste nekad bili zaljubljeni? Da li ste sada zaljubljeni? Ako jeste, onda znate da je svaki dan dobar za ljubav, a ne samo taj jedan dan u godini. A ako niste... saznaćete to, kad tad.

Na ovom blogu i tako već pišem o običnim, svakodnevnim životnim zadovoljstvima, a ljubav svakako spada u ona najvažnija, najveća i najlepša zadovoljstva. Ne bih da preteram i da zvučim patetično, ali ipak ljubav daje smisao celom našem životu. Naravno, najbolje je kada vam je ljubav uzvraćena, pa čak i ako nije, važno je da je vi osećate. Sa ljubavlju se nemojte cenjkati, volite i uživajte u tome.

Još jednom svima želim srećnu i uspešnu 2011. godinu. Kao dobar početak jedne godine (osim ića i pića) predlažem i jednu dobru zimsku šetnju. Bez obzira gde živite, sigurno imate ili deo grada bez automobila, ili neko izletište u okolini gde možete provesti barem sat ili dva u šetnji.

Kako smo se za doček fino najeli i napili, 1. januar je tradicionalno dan za odmaranje, spavanje i teglenje od stola do kreveta i nazad, pa tako u krug.

Običaj je da se na kraju godine sumiraju rezultati rada: šta smo hteli i zamislili, a šta je ono što smo stvarno i uradili?

Danas sam naišla na jedan vrlo zanimljiv tekst, o tome kako hranom očuvati zdravlje. Naravno da to nije i dovoljan uslov, ali svakako jeste jedan o potrebnih uslova za zdraviji život. Ove savete možete smatrati dobrim ili lošim, možete ih se pridržavati ili ne, ali sigurno je da vam ne mogu naškoditi, naprotiv uključivanje više voća i povrća u ishranu može vam samo koristiti. Tekst je preuzet ODAVDE, a u nastavku sledi slobodni prevod:

Prošle nedelje je na Fruškoj Gori, u Informativnom centru kod spomenika na Vencu, bio organizovan skup udruženja gljivara iz cele Srbije i okruženja.

Bilo je veoma zanimljivo i interesantno jer su se na jednom mestu mogle videti mnoge vrste gljiva koje rastu u Srbiji a takođe i čuti dosta zanimljivih izlaganja iskusnih gljivara. Pricalo se o hranljivosti, lekovitosti, otrovnosti, načinu razlikovanja jestivih i otrovnih gljiva koje ste mogli odmah na licu mesta i da vidite, omirisete, opipate... Naravno da ovakvi skupovi ne prolaze bez kotlića, a ovaj put gljivarskog paprikaša ili tzv. "gljivaša" kako ga je nazvao čovek (nažalost zaboravila sam mu ime) iz Banje Koviljače. Ovde sam prvi put uživo videla našu najotrovniju gljivu zelenu pupavku kao i nista manje opasnu panterovku. Takodje sam prvi put čula priču o hrastovoj sjajnici (mislim da se tako zove) i o njenoj izuzetnoj lekovitosti. To je na izgled, jedna jako lepa tamno crvena gljiva, mada veoma tvrda i nije jestiva, ali se od osušene i samlevene prave tinkture koje "nema za šta nisu lekovite" (tako su rekli).

Beše danas još jedna fešta hrane, pića i opštenarodnog veselja ili ukratko 'leba i igara. Za razliku od prethodnih godina,ove godine je bilo znatno manje učesnika, ali to je verovatno posledica promene organizacije odn. organizatora celog ovog dešavanja. Ali i pored toga, bilo je svega: od muzike raznih kulturno-umetničkih društava, preko mnogobrojnih rukotvorina, do naravno hrane koja je kod svih ovakvih dešavanja i glavna, bar što se mene tiče. Bilo je tu svega od vozarove salate tj. zdrave hrane, pa preko raznih slatkiša (kiflica, štrudli, palačinki, sitnijih i krupnijih kolača, do kuglofa), slovačkih kobasica kulena i ostalih "svinjarija", pa do raznih paprikaša od divljači, mangulice, riblje čorbe, pečene ribe....bilo je i šta da se popije koviljske rakije od duda, lubenice, dinje, pa do medovače ... Mogla bih da ređam još, kao u onoj pesmi Đoleta Balaševića, ne da se nekad dobro jelo, nego se još uvek mnogo dobro jede. Sledi izveštaj:

Blog o hrani, ali ne samo o hrani za telo, nego i hrani za dušu i glavu. Šta sve možemo da smatramo hranom, kako je doživljavamo, da li "živimo da bismo jeli", ili  "jedemo da bismo preživeli"? Koliko nam je važna ona druga, duhovna hrana:  knjige, muzika,  cak je i prijateljstvo ono sto nas "hrani" obogaćuje i ulepšava život. Nekad su se recepti pisali u sveske, dnevnici takođe, ovo bi trebala da bude moderna verzija jednog dnevnika o "sitnim" životnim zadovoljstvima.

Svako jelo i o kojem pišem i svaka fotografija istog, je iz moje kuhinje (a kolika je ta, bolje reći kuhinjica, zna svako ko je ikad bio kod mene kući): domaća hrana, kuvana na najobičnijem šporetu, u posuđu koje se svakodnevno koristi, osim u slučajevima kada pišem o nekoj restoranskoj hrani (i to posebno naglašavam). Svako jelo je ili nešto što redovno kuvam, ili neki "trenutak inspiracije" kada poželim da napravim nešto novo. Svaka fotografija je delo mog Zeke ili mene, a nadam se da se razlika u kvalitetu fotografija ne primećuje mnogo.

Sve u svemu, da rezimiram, pišem o svom svakodnevnom životu, ljudima koji me okružuju, hrani koju spremam ili jedem, kao i o svemu ostalom što za mene predstavljaju sitna, životna, svakodnevna zadovoljstva.

Komentarišite, pišite, predlažite, pitajte!

I da... prijatno vam bilo!!!