Dosta dugo nisam pisala ništa na temu muzike. Previše sam se bavila kuvanjem tj. kuvarancijama, pa je krajnje vreme da nešto malo "zakuvam" i na ovu temu.

Već sam spominjala koliko sam zgrožena turbo-trash tvorevinom (neki to zovu i muzikom), a pošto imam decu, stalno me je brinula misao: samo da ne počnu "to" da slušaju. Srećom, "to" se ipak nije desilo. Mnogo mi je drago što moja deca,  a i mnoga druga deca umeju da misle svojom glavom i što umeju (između ostalog) da prepoznaju dobru (kvalitetnu) muziku  i što ne samo da uživaju u njoj nego su čak i njeni aktivni učesnici.

Ovog puta reč je o mladoj novosadskoj grupi The Petting Blues Band. Kao prvo, ni mnogo stariji od njih ne sviraju ovu vrstu muzike (blues-rock). Drugo, ovi momci ne samo da je slušaju nego čak i vrlo dobro znaju da je sviraju. Naravno treba uzeti u obzir da je njihov prosek godina skoro pa 18, a ako ostanu ovako uporni kao što su sada, imaju šanse da jednog dana postanu pravi majstori ove ili neke srodne vrste muzike. Ako se tako nešto desi, tek ćete čuti za njih. Dodatne informacije o aktivnostima grupe možete naći na njihovom Facebook profilu.

Fotografije koje sam iskoristila u ovom članku su delo Tijane Janković i Teodore Nenadov.

U nastavku teksta sledi deo priče o ovoj grupi mladih, talentovanih i nadasve perspektivnih novosadskih muzičara, a pre svega o Jimiju, čija energija, volja i želja za sviranjem i ljubav prema muzici je osnovni pokretač grupe...