Kratko, jasno, brzo i jednostavno:

Potrebno je po 100 g različitog suvog voća: kajsije, šljive, suvo grožđe, urme, smokve. Sve dobro operite, posušite papirnim ubrusom i sameljete u mašini za meso ili u blenderu.

U mleveno voće dodajte 100 grama mlevenih i 100 g seckanih oraha i 1 kašiku ruma.

Sve dobro izmešajte. Po potrebi, ako vam se učini da je smesa previše meka ili lepljiva (to zavisi od toga kakvo je voće), možete dodati i mlevenog plazma keksa koliko je potrebno da dobijete masu koju ćete moći oblikovati u kuglice.

Pošto je suvo voće veoma slatko, nema potrebe da dodajete šećer.

Kašikom vadite jednaku količinu smeše, od koje ćete rukama napraviti loptice, koje možete uvaljati u mlevene orahe, čokoladu, mleveni keks, kokos...

Kada sam prvi put jela starinsku slatku pogaču, kako ju je Ljubinka nazvala, mislila sam da je napravljena kao neki slatki hleb, odnosno kao prava pogača, samo da su u testo umešeni orasi. Kako sam se prešla, uopšte nisam prepoznala da je ona u stvari napravljena od tankih kora za pitu. Kao zahvalnost Ljubinki za ovaj recept i zato što me je naučila nečem novom, ovu pogaču sam nazvala njenim imenom.

Pravila sam sve onako kako je ona rekla ili barem onako kako sam zapamtila da je ispričala. Kako god da bilo, njen napisani recept za količinu potrebnih sastojaka nisam menjala, ništa dodavala ni oduzimala (bar ne za prvi deo recepta) ;)

Zahvaljujući receptu za kolač od bundeve shvatio sam da je bundeva savršen punjač ne samo za industrijske guste sokove, nego i za slatkiše u raznim formama.

Šta je potrebno:

• 1/2 kg očišćene bundeve,
• 8 kašika hlebnih mrvica,
• kašičica cimeta,
• 8 kašika mlevenih oraha,
• kao dodatak umesto šećera meda po ukusu,
• kakaoa toliko da smeša dobija boju čokolade.

Ako volite bundevu ili kolače sa bundevom, onda je ovo prava stvar!

Lako je za pripremu, jer mislim da za ovu poslasticu ne treba nikakvo kulinarsko umeće - ali treba samo malo dobre volje i sasvim malo vremena. Međutim, ne morate biti neiskusne kuvarice ili kuvari - ako vam je dosadilo motanje pite bundevare - eto rešenja. Nema kora, nema slaganja, nema motanja... Neki bi ovo nazvali i posnim ili vegetarijanskim jelom, mislim da čak može da se svrsta i u neku vrstu zdrave hrane jer ako su bundeve slatke može da se pravi i bez šećera, nema jaja, nema ulja, niti drugih masnoća.

Šta je potrebno:

Za šomloi galuške tj. kolač su "nalepili" epitet dekadentni. Moram se složiti sa ovakvom konstatacijom, jer je kolač stvarno "preteran": preterano je dobar i sa mnogo sastojaka i čisto je uživanje jesti ga. Savršenstvo ukusa, mirisa, sočnog kolača koji vam se topi u ustima i tera vas na novi i novi zalogaj. Što se mene tiče, stvarno je nemoguće odoleti iskušenju, jer vas već na prvi pogled i prvi griz, potpuno opčine i zavedu. A kad već spominjem dekadenciju i iskušenje, ne mogu a da ne spomenem nekog ko je znao šta je dekadentnost i užitak, a to je Oskar Vajld koje je davno rekao: "Iskušenje možete pobediti jedino tako što ćete se mu prepustiti". Kada su šomloi galuške u pitanju, to je i najbolje moguće rešenje: prepustite se i uživajte u njihovom ukusu.

Danas sam naišla na jedan vrlo zanimljiv tekst, o tome kako hranom očuvati zdravlje. Naravno da to nije i dovoljan uslov, ali svakako jeste jedan o potrebnih uslova za zdraviji život. Ove savete možete smatrati dobrim ili lošim, možete ih se pridržavati ili ne, ali sigurno je da vam ne mogu naškoditi, naprotiv uključivanje više voća i povrća u ishranu može vam samo koristiti. Tekst je preuzet ODAVDE, a u nastavku sledi slobodni prevod:

Šufnudle, valjuške, njoke,... mogu se pripremati u slanim ili slatkim kombinacijama. U svakom slučaju testo se pravi na isti način, bar ga ja tako pravim, jer da li će biti slani ili slatki zavisi od toga sa čime ćete ih poslužiti. 

Kad kažem šufnudle, uz njih moram da spomenem i  gomboce ili knedle - prave se od istog testa, samo je oblik različit. Gomboce takođe mogu da budu u slanim ili slatkim varijantama, sa različitim punjenima. I knedle i valjuške možete uvaljati u prezlu, orahe ili mak,... razlika je samo u punjenju: gomboce se pune, šufnudle ne.

Baklava - turska, grčka, bosanska... ovaj recept je moja verzija jednog od najslađih kolača za koje znam. Jedino što može biti isto ili slađe je šampita, možda urmašice ili neka od sličnih orijentalinih poslastica koje su se u našim krajevima odomaćile. Osnovna karakteristika ovih poslastica je velika količina šećera i masnoće. Šećera u vidu sirupa, a masnoća kao puter ili ulje kojim se prelivaju kore. Što bi rekli u jednoj emisiji o kuvanju "ova poslastica se ne preporučuje čak ni zdravim i fizički aktivnim osobama". Ali... pošto na ovom blogu nemam nameru da brojim kalorije i govorim o štetnosti loše ishrane, reći ću samo jedno: osnovna stvar kod hrane je da sve ono što pojedemo treba i da potrošimo. Kako i na koji način i koje fizičke aktivnosti ćemo da upražnjavamo, zavisi od nas samih. Šećeri svakako ne spadaju u nešto bez čega ne bismo mogli da živimo, ali su zato slatkiši nešto što nas svakako čini srećnijim.