Kako smo propevali

kako smo propevali ivan ivackovic

 

 

Ivan Ivačković

Kako smo propevali
Jugoslavija i njena muzika

Format: 16,5x23,5 cm
Broj strana: 467
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Godina izdanja: 12. decembar 2013.
ISBN: 978-86-521-1401-6

 

Ako ste rođeni u onoj "velikoj Jugoslaviji", državi nastaloj posle II svetskog rata, ovo je knjiga koja će vam omogućiti svojevrsni povratak u prošlost i, možda, neka bezbrižnija vremena. Bezbrižnija, pod uslovom da ste u to doba bili tinejdžer, slušali i bili svedoci začetaka rok muzike kod nas, ili ste možda neko ko je pripadao onoj sada već odavno nestaloj srednjoj i najmasovnijoj klasi ljudi.

Sa tačke gledišta jednog običnog čitaoca, kao što sam ja, ili nekog ko jeste odrastao u to doba, moram da kažem da se ova kao i prethodne Ivačkovićeve knjige („Umetnost pobune", „Obe strane jastuka", „Priznanja pop pevačice") fantastično lako čita.

Iako je u knjizi "Kako smo propevali" nabrojano mnoštvo činjenica, likova i pesama, nije problem da pratite dešavanja, jer se priče odlično nastavljaju jedna na drugu. Pogotovo nije problem, ako imate i dovoljno godina da to vreme i pamtite.

Inferno, Den Braun

infernoDa li znate ono kada u gradu u kojem živite imate neko svoje omiljeno mesto? Još ako je to mesto knijžara u koju možete ući i izgubiti se među knjigama, sesti, čitati, slušati odličnu muziku i zaboraviti na vreme i svet oko sebe? E upravo takvo mesto je knjižara Solaris u Novom Sadu. Osim toga i moja omiljena novosadska knjižara (uzgred, kad sam kod naziva knjižare, Solaris je i roman Stanislava Lema koji spada u one knjige koje treba obavezno pročitati).

Jestiva istorija čovečanstva

jestiva istorijaJestiva istorija čovečanstva Tom Stendidž
Prevela s engleskog Bojana Vujin
Godina izdanja: 2010
Format (cm): 24 cm
Broj Strana: 227

Sajt autora An Edible History of Humanity

Još jedna knjiga Toma Stendidža koja se bavi istorijom sveta na neuobičajen način. Kao što sam rekla i za njegovu knjigu Istorija sveta u 6 pića, shvatite i ovu knjigu samo kao nastavak te priče, zabavu i način da možda na malo drugačiji način razmišljate i posmatrate stvari koje nas okružuju.

Jedan od načina na koji možemo da posmatramo prošlost je i kako je hrana uticala i utiče na razvoj čovečanstva. Kroz istoriju, hrana je bila i ostala mnogo više nego samo puko preživljavanje. Hrana je osnova razvoja ljudske civilazije. Prelazak sa nomadskog života, tj. počeci poljoprivrede i obrade zemlje, početak su onoga što danas nazivamo civilizacijom (koliko u pozitivnom, toliko i negativnom smislu). Koji su to bili prvi gajeni usevi, odnosno koje su to bile prve civilizacije: ječam i pšenica na Bliskom istoku, proso i pirinač u Aziji, kukuruz i krompir u Americi. Ovi usevi počeli su da se gaje namerno, proizašli iz ljudske potrebe za stalnim izvorom hrane i kao rezultat ljudske intervencije na prirodu. Taj proces uzgajanja i odabira biljaka se može smatrati prvobitnim genetskim inženjeringom. Na koji način su ondašnji ljudu birali seme, kakve alatke su smislili za lakše obrađivanje zemlje, na koje sve načine su saznavali čime zemlju treba obogaćivati da bi imali bolji rod. U tom procesu, kao u nekoj vrsti simbioze, od prvobitne zemljoradnje do danas, čovek je menjao biljke (pa i životinje), a one su zauzvrat promenile celokupno čovečanstvo.

Prostitucija kroz vekove, knjiga o najstarijem zanatu na svetu

Prostitucija kroz vekoveOvu knjigu bih mogla nazvati letnjim štivom ili letnjom knjigom, kada bih znala ili kada bih bila sigurna šta tačno znači takvo deklarisanje?! Pretpostavljam da svaka knjiga može biti letnje ili zimsko štivo, a šta ćemo i čime ćemo se zabavljati leti ili zimi zavisi pre svega od nas samih i naših afiniteta. Ako bih to uporedila sa odnosima među ljudima, da li smo leti skloniji zaljubljivanju ili smo skloniji nekim kratkotrajnim ljubavnim avanturama, pogotovo ako smo na plažama (a i ne samo na plažama) okruženi mnoštvom, manje ili više privlačnih, skoro pa golih ljudi? Da li smo zbog toga podložniji nekim "prljavim strastima" i "povarenoj mašti"? Da li se možda zimi više zaljubljujemo na duže staze, jer je mnogo više prepušteno mašti, manje izloženo pogledima? U stvari, da li uopšte postoji pravo vreme za ljubav? Hm... pišem "ljubav", a u stvari mislim na seks, ili što bi u sličnom stilu još davno rekli "Buldožeri" - ljubav na prvi krevet . Pa dobro, nekad su ova dva pojma veoma povezana, a ponekad mi se čini da su u pitanju dve potpuno različite stvari – neko će reći da je imao seks, a neko da je vodio ljubav sa nekim (mada za ovo vođenje ne treba povodac, ili možda nekom treba?)...

Smrtna kazna kroz istoriju

logo_SBDKakve veze ima smrtna kazna sa kuvarancijama?

Ima veze po više osnova: prva je ta što poznajem pisca ove knjige Ivana Lazarevića.

Druga je što smo tokom poslednjih par godina zahvaljujući poslu, odnosno radu za Srpsko bibliofilsko društvo postali ujedno i prijatelji.

Treće je da se kuvarancije osim pisanjem o hrani za telo, bave i hranom za dušu, kao što su knjige.

Za kraj nabrajanja sam ostavila malo čudan, ali ipak razlog, a to je: šta osuđenici na smrt biraju za svoj poslednji obrok? Da li se neko nekad zapitao šta je to što bismo mogli pojesti i reći -E posle ovog mogu i da umrem! Ja nikad nisam pomislila tako nešto, jer uvek mislim da postoji nešto još bolje za šta bi vredelo živeti bar još malo.

Možda tema jeste morbidna, ali na kraju krajeva i smrt je deo života. Jedino što način na koji se završava život osuđenih na smrt ne može da se nazove prirodnim krajem, ali da li možemo da se sažaljevamo nad sudbinom osuđenika? Da li su ti osuđenici imali sažaljenja za one kojima su naneli zlo? I da li ima smisla pričati i pisati o tome šta je to poslednje što je neko pojeo?  Pošto je to teško filozofsko pitanje u koje ne bih smela da se upuštam, preporučujem vam da pročitate ovu knjigu, a kao i što sam autor predlaže, zaključke donesete sami. Ova priča je samo jedan mali deo onoga što se u knjizi nalazi, a ukoliko ste zainteresovani da je celu pročitate, knjigu možete poručiti od autora, preko sajta www.sbd.org.rs.

U nastavku je tekst koji je autor Ivan Lazarević napisao o smrtnoj kazni za Kuvarancije i za šta mu se i ovim putem još jednom mnogo zahvaljujem:

Kuvar Evropskog udruženja kardiologa

Kada je posao u pitanju imam tu čast (pri tome ne mislim na neku finansijsku dobit) da radim u jednoj od najvećih zdravstvenih ustanova u Srbiji, a kada su neke teme, priče ili saznanja u pitanju imam privilegiju jer se nalazim na "izvoru" mnogih informacija vezanih za zdravlje (mada ovo ne znači i da tu teoriju primenjujem uvek u praksi). U ovom slučaju ta privilegija je i što sam od našeg doktora i profesora, dobila knjigu (na pozajmicu samo) koja se zove "Evropski kuvar" i koja predstavlja preporuku Evropskog udruženja kardiologa (European Society of Cardiology) za zdravu ishranu, bar kada su u pitanju srce i krvni sudovi.

Stari kuvari

Moj kuvar, Spasenija Marković, Politika 1939. Moj kuvar, Spasenija Marković, Politika 1939.

Sećam se, još dok sam bila dete onog tzv. Velikog narodnog kuvara, jedne ogromne knjižurine, smeđih korica, sa mnogo recepata, ali sa malo slika. Ne znam da li je u to vreme postojala žena koja nije imala taj kuvar, svuda ga je bilo i to na vidnim i lako dostupnim mestima. Ta knjiga je verovatno bila biblija za ondašnje žene (s obzirom na našu patrijarhalnu sredinu, ne znam koliko muškaraca ga je koristilo). Međutim, ono što je mene oduvek zanimalo, a nije bilo u tom kuvaru, je kako neko jelo izgleda kada se spremi - mnogo su nedostajale fotografije. Naravno, kako je bilo mnogo recepata, stvarno bi bilo nemoguće svaki od njih ilustrovati fotografijom, ali možda se na taj način i drugima budila radoznalost i želja da se proba nešto novo i drugačije.

"Srce" porodični informator o oboljenjima srca

srce_plakatOvo je knjiga o srcu, njegovom zdravlju i lečenju, a napisao je naš priznati i poznati kardiohirurg dr sc. med. Živojin Jonjev. Što je najbolje, nije namenjena samo lekarima, nego i svim ostalim ljudima kojima medicina nije struka (iako lekari tvrde da su i oni ljudi, nekad je malo teže u to poverovati), manje ili više radoznalim ljudima koji žele da saznaju nešto o radu srca, zdravim ljudima koji žele da saznaju o faktorima rizika koji utiču na zdravlje srca, kao i onima već obolelim od neke bolesti srca koji žele da saznaju kakvi sve načini lečenja srca postoje. Na doktorovom sajtu SRCE možete pronaći informacije o tome gde i kako možete nabaviti ovu knjigu, kao što imate i mogućnost da putem kontakt forme postavite doktoru pitanja ili da ostavite neki svoj komentar o knjizi.

Pošto je ovaj moj blogić, namenjen pre svega zdravim (ili onima koji još uvek misle da su zdravi) ljudima koji uživaju u hrani (ali umereno, koliko je to moguće) i ne samo u hrani nego i u ostalim životnim "sitnicama", citiraću veoma skraćeno delove knjige koji se odnose na faktore rizika. Na kraju krajeva nije mi cilj, da sebe i moju okolinu ubijam jelom i kuvanjem, a neumerenost u hrani i piću,  tj. "krkanje", prejedanje i prežderavanje, i nije neko zadovoljstvo.

Dakle, koji su to faktori rizika na koje svako može da utiče:

Parfem, Patrik Ziskind

Parfem_romanJos jedna od veoma zanimljivih knjiga koja je ekranizovana, tj. filmovana, ali bez obzira na kvalitet i trud glumaca i režisera, kao i mnogo puta ranije, film je samo bleda kopija knjige.Opisi mirisa i svega onoga što oseća i misli glavni junak ove knjige, u stvari bolje je reći glavni negativac, nemoguće je prikazati dobro na platnu, možete samo pretpostaviti sta se sve odvija u njegovoj glavi. Da bi se bolje razumeo film, potrebno je prvo pročitati knjigu. Kad malo bolje razmislim, to bi trebalo uraditi svaki put kada gledate film snimljen po ili o nekom književnom delu. Jeste da slika govori više od hiljadu reči, ali ono što slika teško može da dočara su misli, želje i osećaji. Pogotovo kada se, kao u ovoj knjizi, osnova i poenta cele priče odvija u glavi junaka.

Afrodita:priče, recepti i drugi afrodizijaci

Afrodita_Izabel_AljendeIzabela Aljende - Afrodita, priče, recepti i drugi afrodizijaci (izdanje Narodne knjige). Ovu knjigu sam prvi put kupila pre par godina, tačnije 2005. kada je izašlo drugo izdanje . Zašto kažem prvi put, zato što sam je ponovo kupila ovog proleća, jer sam onu prvu nekom pozajmila, a što je najgore ne znam kome.

 

Pedesete godine su kao poslednji popodnevni sat, kada sunce zađe pa je čovek prirodno, sklon razmišljanju. Što se pak mene tiče, sumrak me navodi na greh i možda baš zato u pedesetim godinama razmišljam o svom odnosu prema hrani i erotici, slabostima tela koje me najviše privlače, mada sam se baš njima najmanje prepuštala.

Džordž Orvel, 1984

"Veliki brat te posmatra" - cuvena recenica. Da, neko nas posmatra, ali još uvek nemamo "policiju misli" ili možda samo ne znamo da ona postoji. Koliko je samo naš život postao javan, delom zato što smo ga sami učinili takvim uz asistenciju interneta, a delom jer su nam to drugi nametnuli: čipovane lične karte, pasoši, sigurnosne kamere od porodilišta, pa do... O činjenici da bankari znaju mnogo više o nama nego što bismo mogli i da pretpostavimo, nekom drugom prilikom. Zašto baš ova knjiga kao prva preporuka, ovog mog elektronskog dnevnika? Verovatno kao i junak ove knjige, osećam potrebu da nešto kažem, odnosno napišem. Nemam bolje objašenjenje, a u suštini zašto bih i objašnjavala? Ovo je moj blog, moj mali svet, u koji je svako dobronameran dobrodošao. Odlomak iz knjige: