Iako ja ne znam mnogo o starim knjigama, imam tu čast i privilegiju da poznajem one koji to znaju. Moji beogradski prijatelji iz Srpskog bibliofilskog društva bili su ljubazni da mi ustupe neke primerke starih kuvara, kao i da napišu jedan kratak tekst o njihovoj istoriji. To su ljudi čija je strast za knjigama tolika da verovatno prevazilazi moju strast za raznovrsnom hranom i spremanjem iste, ali tu i završavaju sva poređenja ovog tipa, jer oni čuvaju "reč" od zaborava i zuba vremena, za razliku od mene čija strast završava pod zubima, a ostaje samo u sećanju na neke mirise i ukuse.  Kolekcionarstvo, tj. skupljanje i čuvanje predmeta iz prošlosti (i ne samo iz prošlosti, jer i danas će već sutra biti prošlost) je verovatno čovekova iskonska potreba, od pamtiveka kao što je i potreba za spremanjem hrane, a glad za duhovnom hranom verovatno postoji otkako je čovek postao "čovek".

Ovim putem se još jednom zahvaljujem gospodinu Ivanu Lazareviću i gospodinu Srđanu Stojančevu na komentarima, priči i fotografijama primeraka starih kuvara:

 

Ako je prostitucija najstariji zanat na svetu, onda je gastronomija sigurno drugi po "stariještvu".

Prvi zanat ili umeće omogućavao je nastavak vrste, zato i jeste najstariji, a onaj drugi - omogućavao je energetski opstanak vrste, naravno, spremanjem hrane.

Ta veština (gastronomija) do današnjih dana razvijena je do nivoa umetnosti, ali i nauke.

Istorijski posmatrano, kult posebnog spremanja hrane i kuvarskog umeća začeo se još u antičkim vremenima.

Još u IV veku pne Arhestrat iz Gele napisao je putopisnu gastronomsku knjigu pod nazivom "Ugodan život" u kojoj nabraja razne vrste jela i pića i načine spremanja hrane. Nećete verovati, ali to delo je kasnije pesnik Kvint Enije preveo na latinski. Rimljani, hedonisti po ubeđenju uživali su u neverovatnim specijalitetima, a Apicijeva knjiga De re coquinaria (u prev. O stvarima kuhinje) bila je štivo na visokoj ceni.

To je daleka prošlost, naravno.

Posle duže pauze, od XVI veka nastavlja se u većem obimu, pisanje gastronomske literature, rasprava i priručnika.

A mi ovde možemo da vidimo da su naši stari na ovdašnjim prostorima, mada mnogo, mnogo godina kasnije i te kako vodili računa o tome šta se jede i kako se sprema. Mada po godinama ovo nisu baš toliko stare knjige, recepti u njima jesu stari i predstavljaju znanje skupljano predhodnih decenija, da ne kažem i vekovima.

Pred vama se nalaze naslovne strane nekoliko bibliofilskih primeraka knjiga koje su po svojoj sadržini klasični kuvari. One predstavljaju divan spoj koji zadovoljava dve esencijalne ljudske potrebe - potrebe za novim znanjem koje intrigira, kao i potrebe za lepim ukusom.