Volim da pravim jela po Najdželinim receptima jer su svi recepti fino objašnjeni i uglavnom vrlo jednostavni. Ovoga puta to je losos tj. salmon sa balzamiko sirćetom.

Za 4 osobe potrebno je 4 fileta ili oko 200 g oslića po osobi. Naravno, umesto oslića možete koristiti i neku drugu filetiranu ribu, u zavisnosti od vašeg ukusa ili od onoga šta možete da kupite.

Svaka porcija se pakuje u jednu aluminijumsku foliju, što je vrlo praktično ako imate ukućane sa različitim prohtevima kada je jelo u pitanju. Na ovaj način možete vrlo lako i jednostavno napraviti više različitih jela odjednom. Najbolje od svega je što ste ovakvim načinom pripreme jela, (ne)ograničeni samo vašom maštom ili onim što imate u frižideru.

Kao prilog pečenim oslićima najbolje ide kuvani pirinač, kao nešto neutralno što se slaže uz sve ukuse.

Na slici i za ovaj konkretni ručak, bile su sledeće verzije oslića:

Ovi sendviči sa lososom i renom su jednostavno savršeni! Sve što je savršeno mora biti jednostavno, inače ne bi bilo savršeno... :)

Kao nastavak priče o rečnim ribama, sledi priča o štuki. Štuka ili "dunavska ajkula", najveća grabljivica naših reka... opet moram da pozajmim tekst sa  ribolovačkog sajta "Varaličar", da ne bih prepisivala i izmišljala "toplu vodu":

Štuka pripada falimiji Esocidae, rodu Esox i vrsti Esox Lucius. Srodne vrste su joj Musky (maski) – Esox masquinongu, koja naseljava vode Severne Amerike, Esox niger koja živi u vodama nove Škotske do Teksasa i Esox americanus sa voda istočne obale Severne Amerike. Od svih vrsta roda Esox, najraširenija je Esox lucius koja živi u vodama severne i srednje Evrope, u zapadnoj Aziji i Severnoj Americi. Na Balkanskom poluostrvu naseljava vode sva tri sliva, a u našoj zemlji najrasprostranjenija je u Dunavu i donjim tokovima njegovih pritoka. Naseljava i jezera na većim nadmorskim visinama kao što je Plavsko jezero u Crnoj Gori i Garaško jezero kod Aranđelovca. Stanovnik je prvenstveno plićih, stajaćih i sporotekućih voda.

Štuka ima karakterističan i prepoznatljiv izgled i lako se razlikuje od ostalih vrsta riba. Telo joj je izduženo i valjkasto, a glava dugačka i prema vrhu se sužava u vidu pačijeg kljuna. Usta su joj velika i snažna sa mnogobrojnim oštrim zubima. Grudna peraja, kao i analno su crvenkaste boje, a leđno je sivkasto i postavljeno bliže repnom peraju. Leđa su tamno maslinasta, bokovi srebrni sa žućkastim šarama, a trbuh beo. Odlično vidi i razlikuje boje, a čulo bočne linije je izuzetno dobro razvijeno. Najveći je grabežljivac slatkih voda i proždire sve vrste riba i vodozemaca, odnosno sve što živi i kreće se u vodi. Kanibal je i u nedostatku druge hrane proždire i manje primerke svoje vrste. Na našim vodama naraste do 18 kg, ali su primerci veći od 10 kg redak ulov. Izvor: varalicar.com

Kako god da pripremate smuđa, kuvanjem, pečenjem, prženjem ili pohovanjem, on jednostavno uvek bude ukusan, jer karakteristično je da smuđ ima izuzetno blag ukus i miris, tačnije on je jedina riba koja lepo miriši (pri tome ne mislim na one mirišljave dvonoge ribe). Naravno, uvek moram da napišem da kao i za svaku drugu namirnicu, morate imati "talenta" da je upropastite. Pečeni smuđ je, za moj ukus, dovoljno dobar, samo posoljen i bez ikakvih drugih dodataka. Ali ako hoćete da napravite malo drugačiji prilog uz pečenu ribu i da sasvim promenite čitav ukus jela, evo jednog predloga za sos od gljiva, koji se odlično slaže uz smuđa.

Kao nastavak priče o smuđu, ovog puta ću, dodati samo jednu "sitnicu" u recept koja će jelu dati malo drugačiju notu.

Neko je, ne sećam se ko, poredio kuvanje sa muzikom. Ako bih to ja uradila na svoj način, osnovni recept za pečenje ribe, u poređenju sa muzikom, je bas ili ritam, tačnije osnova bez koje se ne može. Bez ritma nema ni kompozicije. Svaki dodatak osnovnom receptu možete da poredite sa dodavanjem novih instrumenata i tonova, koje uklapate u tu svoju kompoziciju. Nepravilan ritam ili "višak" nota, odnosno sinkopa ili kakofonija ne mora svakom da se svidi, ali neko možda voli baš taj, samo naizgled, nesklad. I pored svega, kao što postoje određena pravila u muzici, tako postoje i određena pravila u kuvanju, i to uglavnom zbog ukusa većine, ili zbog onoga što je utvrđeno da najviše prija ljudskom ukusu ili sluhu. Hm... to je onako teorijski, praksa naravno i na sreću ili nažalost (kako kad) pokazuje, da to i ne mora biti baš sasvim tačno i da sva pravila postoje da bi se malo zaobišla. A kad je muzika u pitanju, volim da slušam i komercijalnu, ali i vrlo otkačenu muziku koju mali broj ljudi može da svari! Kuvam i jedem, isto kako slušam muziku, tj. ono što mi u određenom trenutku najviše prija.

Kao što postoji muzika koju ne mogu da svarim, takve ima i hrane... Smuđ sigurno ne spada u grupu "nesvarljive" hrane, naprotiv - smuđ sa punjenjem od badema je prava simfonija ukusa i mirisa, iako se možda mnogi ne bi složili sa mnom, jer badem koriste i jedu samo u slatkim kolačima.

Za ovaj recept potrebno je samo da na brzinu ispečete lososa, kao što sam napisala u tekstu za grilovani losos. Recept za pripremu sosa od bibera je sledeći:

Pre nego što počnete da pečete lososa, uradite sledeće:

1/2 kg zelene boranije stavite da se kuva, ali ne da se prekuva, što znači da je kuvate najduže petnaestak minuta, jer treba da ostane malo krckava i lepo zelena. Ako koristite smrznutu boraniju možete je kuvati i kraće. Kuvanu boraniju odmah prelijte hladnom vodom da ostane zelena. Posolite je, začinite sa malo jabukovog sirćeta i seckanim peršunom.

Šta je losos i kakva je to riba?

Losos ili lat. Salmo salar, je riba iz porodice Salmonidae gde spadaju i mladica i pastrmka. Karakteristično za ovuribu je to što živi u morskoj vodi, dok se mresti u slatkim vodama. kako je prepoznati? Osim kalifornijske pastrmke, koja joj je samo donekle slična, na našim pijacama i u ribarnicama ne postoji riba slična lososu. Koža lososa je srebrnkasto sive boje sa tamnijim pegama. Meso je karakteristične narandžaste boje, prošarano masnoćom - to su one zdrave Omega 3 masne kiseline ili esencijalne masne kiseline koje naš organizam ne može sam da proizvede, što znači da ih moramo unositi hranom.

Ako se pitate šta su to esencijalne masne kiseline, one su gradivni element svake od naših ćelija u organizmu, to je deo koji utče na opšte stanje organizma i na celokupno zdravlje, one regulišu krvni pritisak, pojačavaju imunitet. Manjak esencijalnih masnih kiselina može dovesti do raznih poremećaja zdravlja, a nedostatak ovih kiselina može dovesti do nastanka mnogih bolesti i poremećaja kao što su npr. depresija ili agresivnost, artritis, rak...

Za početak da se zna: fotografije sa kuvanja riblje čorbe u kotliću i pečenja ribe u talandari sam dobila od Neše -  mog kolege s posla. Hvala Nešo :)

Kad sam videla te fotografije, "krenula" me inspiracija tj. dobila sam napad pisanja o ribljoj čorbi, kotliću, talandari... a kad se spomene riblja čorba prva asocijacija mi je Begečka jama...

Dobio sam poziv od momaka iz Arilja, odnosno Ivanjice, tačnije od Miloša Miloševića, da ovog puta budem njihov gost na takmičenju u kuvanju riblje čorbe na Gročanskim danima. Sa zadovoljstvom sam to, naravno, prihvatio i usput saznao nešto novo o ribljoj čorbi. Dakle, ako niste znali, istorijski posmatrano, riblja čorba je bila gastronomska zanimacija sirotinje, jer se izvorna čorba pravila doslovce od otpadaka ribe koji nisu mogli da se jedu (peraja, glave i ostali neupotrebljivi delovi) sa dodacima povrća i začina - naravno, jer se hrana nije smela bacati.

Na ovom takmičenju učestvovalo je 27 ekipa koje su učinile sa svojim kotlićima i vatrom, da ambijent pored Dunava bude poprilično zadimljen, tako da su i mene a i mnoge druge posetioce, zabolele i pekle oči od tog dima. Pored Miloša u ekipi su bili i Milutin Bošković i Milutinov sin Lazar.

Žiri je imao pet eminentnih članova koji su zaista brzo i efikasno obavili svoj posao. Glavni organizator celog ovog takmičenja, koje je bilo zaista sjajno organizovano i koje proteklo besprekorno, bio Predrag Janković Zmaj.

Nego, da se vratimo mi našoj ribljoj čorbi.