Orijentalno u nazivu je zato što sam koristila začine koji pripadaju grupi orijentalnih začina, zato što je patlidžan poreklom sa Bliskog istoka i zato što sam u ovom jelu koristila juneće meso. Osim toga, negde na netu sam pronašla jedan sličan recept, sa patlidžanom i jagnjetinom, a jagnjetina ne spada u hranu koju volim da jedem, mada ni patlidžan nije nešto što preterano volim... ali sve u svemu evo jedne zanimljive kombinacije namirnica i začina. Najbolje od svega je što nije potrebno mnogo vremena za njegovu pripremu.

Šta je potrebno od namirnica:

U originalni italijanski recept za pesto sos idu sledeći sastojci (radi informacije onima koji mogu da nabave sve potrebne sastojke):  2 šolje svežeg bosiljka, pola šolje ribanog parmezana, pola šolje maslinovog ulja, 1/3 šolje pinjola (semenki šišarke), 2-3 češnja belog luka, sveži mleveni biber i so po ukusu.

Ovo je moja podvarijanta sa sastojcima koji mogu da se kupe na svakoj gradskoj pijaci:

Prošli put sam pisala kako se pravi pesto sos, a ovo je jedan od načina njegove upotrebe. Još jedno od jela koje možete spremiti brzo i jednostavno.Umesto njoka možete korisiti i obične rezance, špagete ili bilo koju testeninu. Njoke ili šufnudle ili bilo kako da zovete testo sa krompirom, je najukusnije i uz takvo testo je dovoljan samo ovaj sos, bez ikakvih drugih dodataka.

Najskuplji začin na svetu! Za 1 kg potrebno je oko 400.000 cvetova!!! Koristise u verovatno svim kuhinjama sveta, od indijske, preko orijentalne do čuvene francuske. Začin se  dobija iz vrška tučka, cveta kojih svaki cvet ima samo tri.  Reč šafranvodi poreklo iz arapskoj reči za’fran koja znači "biti žut", prema karakterističnoj žutoj boji. Ali...

Priča o bosiljku Bosiljak (Ocimum basilicum) "Ja bosiljak sejem, meni pelen niče..."

Josif Pančić je ostavio prvi i do danas najlepši i najpotpuniji opis bosiljka: “Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je uzrok taj što bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka bosiljak na grob posadi ” (Botanika 1868:251). Veselin Čajkanović (Rečnik narodnih verovanja o biljakama, 1894.) ističe da bosiljak “ igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u poeziji srpskog naroda ”. Bosiljak se, prema svom latinskom imenu Ocimum basilicum L, naziva i carev cvet. “Bosiljak pripada rodu Ocimum koji obuhvata oko 150 vrsta, i sve one vode poreklo iz tropskih i subtropskih krajeva Azije i Afrike. Ime roda potiče od grčke reči ozein (= jako mirisati). Vrste ovog roda se veoma razlikuju po načinu nastanka, sadržaju i hemijskom sastavu etarskog ulja ”. Smatra se da je bosiljak poreklom iz Indije, a da su za njega znali i Egipćani još pre više od 5.000 godina. Saglasno spisima, oko 12. veka bosiljak su monasi doneli u Evropu. Jednogodišnja je,  aromatična i zeljasta biljka, koja raste razgranato 30–50 centimetara u visinu. U mnogim religijama pripisuju mu božansku moć. U našim krajevima bosiljak opravdano važi za lekovitu i "svetu" biljku.