Za početak moram da kažem da su ove "seksi" slike moje slike sa mamografskog pregleda, urađene pre nekoliko dana. Ovaj tekst je nastao kao doprinos web akciji moje dojke su ok, koja treba da podstakne žene da razmišljaju i učine nešto za svoje zdravlje, kao i akcijama novosadskog Doma zdravlja.
Ja ovim svojim pisanjem nemam nameru da bilo kome držim predavanja, nemam nameru da bilo koga ubeđujem da nešto radi ili ne, ali ako ste žensko, ako imate više od 40 godina i ako ste makar jednom postavile sebi pitanje iz naslova, onda vas molim da pročitate i ostatak teksta.
Blog tj. tekst koji je mene posebno inspirisao da ovo napišem i objavim je sa sajta:
http://sandrakravitz.com/2011/02/drage-zenturace/
Drage ženturače, uz dužno poštovanje izuzecima, umesto što širite maloumne mejlove, onu 'borbu' protiv raka i nazive pića, posetite LEKARE, zakažite PREGLEDE i po mogućstvu snimanje spravom koja se odaziva na ime MAMOGRAF! Vaš mrtvi status vas NEĆE izuzeti iz statistike gde svaka peta žena bla, ali pregled HOĆE! Kada nešto za promenu URADITE, skenirajte NALAZ i okačite. MOŽDA ćete uticati i na svest drugih. Ako imate svoju.
Aleksandra Karan
Sremuš je biljka koju sam otkrila tek pre par godina, na pijaci kod žene koja mi ga je preporučila kao nešto izuzetno ukusno i lekovito. Od onda ga redovno kupujem svakog proleća u ovo vreme, jedino što sam ga do sada uvek koristila samo za salatu, ali zahvaljujući mom drugaru Žiletu i njegovim receptima, počela sam da pravim i neka druga jela.
Za početak priče, šta je u stvari sremuš?
Još jednom svima želim srećnu i uspešnu 2011. godinu. Kao dobar početak jedne godine (osim ića i pića) predlažem i jednu dobru zimsku šetnju. Bez obzira gde živite, sigurno imate ili deo grada bez automobila, ili neko izletište u okolini gde možete provesti barem sat ili dva u šetnji.
Kako smo se za doček fino najeli i napili, 1. januar je tradicionalno dan za odmaranje, spavanje i teglenje od stola do kreveta i nazad, pa tako u krug.
Danas sam naišla na jedan vrlo zanimljiv tekst, o tome kako hranom očuvati zdravlje. Naravno da to nije i dovoljan uslov, ali svakako jeste jedan o potrebnih uslova za zdraviji život. Ove savete možete smatrati dobrim ili lošim, možete ih se pridržavati ili ne, ali sigurno je da vam ne mogu naškoditi, naprotiv uključivanje više voća i povrća u ishranu može vam samo koristiti. Tekst je preuzet ODAVDE, a u nastavku sledi slobodni prevod:
Prošle nedelje je na Fruškoj Gori, u Informativnom centru kod spomenika na Vencu, bio organizovan skup udruženja gljivara iz cele Srbije i okruženja.
Bilo je veoma zanimljivo i interesantno jer su se na jednom mestu mogle videti mnoge vrste gljiva koje rastu u Srbiji a takođe i čuti dosta zanimljivih izlaganja iskusnih gljivara. Pricalo se o hranljivosti, lekovitosti, otrovnosti, načinu razlikovanja jestivih i otrovnih gljiva koje ste mogli odmah na licu mesta i da vidite, omirisete, opipate... Naravno da ovakvi skupovi ne prolaze bez kotlića, a ovaj put gljivarskog paprikaša ili tzv. "gljivaša" kako ga je nazvao čovek (nažalost zaboravila sam mu ime) iz Banje Koviljače. Ovde sam prvi put uživo videla našu najotrovniju gljivu zelenu pupavku kao i nista manje opasnu panterovku. Takodje sam prvi put čula priču o hrastovoj sjajnici (mislim da se tako zove) i o njenoj izuzetnoj lekovitosti. To je na izgled, jedna jako lepa tamno crvena gljiva, mada veoma tvrda i nije jestiva, ali se od osušene i samlevene prave tinkture koje "nema za šta nisu lekovite" (tako su rekli).
Šta znači zdrava ishrana?
Da li ste i koliko puta sebi postavili ovakvo pitanje? Većina, ipak o ovome ne razmišlja dok ih nužda (čitaj: bolest) na to ne natera. Stara je izreka da „zdrav bolesnom ne veruje", i zato ljudi u najvećem broju slučajeva ne razmišljaju o tome da „zdravlje na usta ulazi". Nemam nameru da ovde pišem o naučnim raspravama i dokazima za ili protiv određene vrste hrane ili načina ishrane. Ovo je moj pokušaj da pre svega naučim sebe, a možda i one koji budu čitali ovaj tekst, nekim osnovnim opšteprihvaćenim principima zdrave ishrane. Pisaću o svojim pogledima i mišljenjima na ovu temu, a verovatno će se i ta razmišljanja menjati kako vreme bude prolazilo i kako bude tekao napredak u ovom vidu mog „usavršavanja".
Moram da kažem i to da sam mnogo tvrdoglava osoba, i da me je teško ubediti u nešto u šta ja ne verujem, mogla bih sebe nazvati empiristom (iako ne volim nikako da se deklarišem), jer verujem u sopstveno iskustvo, sve ostalo „može bit', a i ne mora". Poštujem tuđe mišljenje, ali je njegovo prihvatanje neka sasvim druga priča. Ovo pisanje je možda i jedan od mogućih načina kako sebe da menjam na bolje, makar kada je zdrava ishrana u pitanju. Pošto je ovo veoma opširna tema, naravno da ne mogu sve napisati u jednom članku, zato ću pisati u nastavcima, kako budem imala inspiraciju. Ipak sam ja žena u „najboljim godinama" kojoj je krajnje vreme da razmišlja o zdravom načinu života.
Dakle, evo prvi krajnje uopšten i skraćen tekst o osnovama pravilne ishrane:
Šta reći o paradajzu, kada je to opšte poznata i širom sveta rasprostranjena biljka. Može se naći u svežem obliku tokom cele godine, različitih boja, oblika, ukusa i naziva. Paradajz je plod biljke Lycopersicon lycopersicum, a pripada porodici Solanaceae, kojoj pripadaju i krompir i patlidžan. Naziv na francuskom je pomme d’amour, ili u prevodu “jabuka ljubavi,” a zašto bi je francuzi tako nazvali ako nisu smatrali da ima afrodizijačka svojstva? Na italijanskom je pomodoro ili “zlatna jabuka", između ostalog i zbog toga što su neke od prvih poznatih vrsta paradajza bile žute. Zovemo ga i rajsko voće, sigurno s pravom. Ne znam odakle vodi poreklo naša reč paradajz, i ne znam kakve i da li to uopšte ima veze sa engleskom reči "paradise", odn. raj - ali mi zvuči kao dobro poređenje.
Nešto malo i o zdravoj hrani da pišem. Ovo nije "samo" zdrava hrana, sledećih 14. namirnica su Steven Pratt, M.D., i Kathy Matthews autori knjige "SuperFoods Rx" izdvojili kao namirnice koje bi mogle svakom od nas da promene život, da nam pomognu da živimo duže, bolje i zdravije, a zašto piše u kratkim objašnjenjima za svaku ponaosob. Dakle, šta je to "Superhrana":
U jednom od ranijih tekstova sam spominjala, kako treba potrošiti kalorije unete hranom. Jedan od načina je i vežbanje Tai Čija. Kako ovde govorim uglavnom o nekom ličnom iskustvu, odn. redovno vežbam ovu drevnu kinesku veštinu, mogu da kažem sledeće - nije uopšte tako lako kako vam na prvi pogled može izgledati. Šta o ovome kaže majstor borilačkih veština, Ivan Peršaj možete čitati na njegovom sajtu. Ovde navodim samo uvodni deo teksta:
Postavlja se pitanje kako je jedna borilačka veština postala toliko popularna medju svim generacijama i skoro izgubila svoj borilački, a dobila terapeutski – isceljujući karakter. Kao prvo, sve kineske borilačke veštine su zasnovane na unutrašnjoj energiji (Ći – Qi) a, Tai Či je jedan od tri predstavnika tzv. meke škole, koji posebnu pažnju posvećuju ovoj životnoj energiji i njenom balansu i harmoniji sa okolinom. Ći kroz naše telo putuje kroz meridijane koji povezuju sve vitalne delove našeg tela omogućujući mu nesmetano funkcionisanje. 
Kineska tradicionalna medicina smatra da do nastanka bolesti dolazi kao posledica lošeg protoka ći-ja i krvi, ali i kao posledica disbalansa našeg tela i uma sa okolinom. Zatim, spori pokreti u Tai Či formama doprinose pravilnom i dubokom disanju, a i uravnotežuju otkucaje srca. Sami pokreti dovode do istezanja mišica, uvrtanja zglobova i čine veoma efikasne vežbe za razgibavanje, a kružni pokreti strukom koji su osnova Tai Či-ja prosto masiraju unutrašnje organe i podstiču ih na rad i aktiviranje. Fokusiranje na pokrete dovodi i do opuštanja uma čime se čovek oslobadja stresa nakupljenog tokom redovnih aktivnosti. Ovo su samo neke od predosti redovnog vežbanja Tai Či-ja i on danas u pravom smislu postaje put do boljeg zdravlja.
