Ako volite bundevu ili kolače sa bundevom, onda je ovo prava stvar!

Lako je za pripremu, jer mislim da za ovu poslasticu ne treba nikakvo kulinarsko umeće - ali treba samo malo dobre volje i sasvim malo vremena. Međutim, ne morate biti neiskusne kuvarice ili kuvari - ako vam je dosadilo motanje pite bundevare - eto rešenja. Nema kora, nema slaganja, nema motanja... Neki bi ovo nazvali i posnim ili vegetarijanskim jelom, mislim da čak može da se svrsta i u neku vrstu zdrave hrane jer ako su bundeve slatke može da se pravi i bez šećera, nema jaja, nema ulja, niti drugih masnoća.

Šta je potrebno:

Kao nastavak priče o smuđu, ovog puta ću, dodati samo jednu "sitnicu" u recept koja će jelu dati malo drugačiju notu.

Neko je, ne sećam se ko, poredio kuvanje sa muzikom. Ako bih to ja uradila na svoj način, osnovni recept za pečenje ribe, u poređenju sa muzikom, je bas ili ritam, tačnije osnova bez koje se ne može. Bez ritma nema ni kompozicije. Svaki dodatak osnovnom receptu možete da poredite sa dodavanjem novih instrumenata i tonova, koje uklapate u tu svoju kompoziciju. Nepravilan ritam ili "višak" nota, odnosno sinkopa ili kakofonija ne mora svakom da se svidi, ali neko možda voli baš taj, samo naizgled, nesklad. I pored svega, kao što postoje određena pravila u muzici, tako postoje i određena pravila u kuvanju, i to uglavnom zbog ukusa većine, ili zbog onoga što je utvrđeno da najviše prija ljudskom ukusu ili sluhu. Hm... to je onako teorijski, praksa naravno i na sreću ili nažalost (kako kad) pokazuje, da to i ne mora biti baš sasvim tačno i da sva pravila postoje da bi se malo zaobišla. A kad je muzika u pitanju, volim da slušam i komercijalnu, ali i vrlo otkačenu muziku koju mali broj ljudi može da svari! Kuvam i jedem, isto kako slušam muziku, tj. ono što mi u određenom trenutku najviše prija.

Kao što postoji muzika koju ne mogu da svarim, takve ima i hrane... Smuđ sigurno ne spada u grupu "nesvarljive" hrane, naprotiv - smuđ sa punjenjem od badema je prava simfonija ukusa i mirisa, iako se možda mnogi ne bi složili sa mnom, jer badem koriste i jedu samo u slatkim kolačima.

Jedno od veoma skupih jela. Ne toliko po ceni namirnica (mada ni ona nije zanemarljiva), koliko po vremenu utrošenom za pripremu istog. Ako se ipak odlučite da isprobate recept, pretpostavljam da ili mnogo volite kesten ili imate više slobodnog vremena... ili ste i vi kulinarski "istraživač" kao i ja. Guliti skuvano kestenje je mnogo dugo, zamorno, smarajuće i dosadno. Može biti da ja ne znam kako se to kestenje kuva i čisti, ali svakako da biste očistili neku količinu potrebno je vreme. Do sada sam mislia da je čišćenje graška dosadan i smarajuć posao, ali ovo je mnogo gore od toga. Srećom po mene Zeka je bio taj kome se jelo kestenje u slanoj varijanti (ja više volim ono pečeno, što može da se kupi kod uličnih prodavaca), tako da je on proveo nekih dobrih sat i po u čišćenju skuvanog kestena. Da sam ja htela ili tražila da to uradi, a da ne voli kesten, sigurno bi me gađao njim sa sve šerpom i vodom u kojoj su se kuvali, ali sam je sebe nazvao gastro mazohistom, tako da je zarad svog sopstvenog gastronomskog užitka očistio kilu kestenja sam.

Kolač, torta, ili slatkiš po receptu Najdžele Loson (Nigela Lawson). Pre nekoliko godina još dok je išla njena emisija o kuvanju na nekoj od televizija, oduševila me je svojom pričom i pristupom hrani i kuvanju. Ovaj kolač - oblak ili čokoladni raj... možete ga zvati kako hoćete, ali jeste jedan od najboljih čokoladnih kolača koje sam ikada jela. Na izgled i nije baš nešto (samo na izgled i naizgled), ali miris i penasti čokoladni ukus... nisam nikad probala niti bila u mogućnosti da "zagrizem" ili probam pravi oblak, osim ako maglu ne računamo u oblake, ali bih volela kada bi pravi oblaci imali ovakav ukus i kada bi iz njih padala kiša čokolade...

Da se vratim na zemlju i da ne dužim, šta je potrebno za ovaj realni čokoladni oblak?

Iako sam već ranije dosta puta pisala, ponoviću još jednom - sve što može da se kuva ili peče u rerni, tako i pripremam. Ne volim da stojim ispred šporeta i iznad tiganja i tačka. Zašto onda pišem ovaj blog o kuvanju? Recimo zato što volim da pripremam hranu, seckam, slažem, kombinujem različite namirnice sa različitim začinima, volim da isprobavam tj. degustriram. Kako sam ovo napisala ispada da ni ne jedem, niti pripremam išta što podrazumeva prženje u tiganju. Nažalost nije baš tako, ali ono što za mene i nije tako loše je da posle udisanja masnih isparenja iz tiganja ne uživam baš mnogo u hrani.

Dakle, jednostavnost pripreme pastrmke sa pestom, nadoknađujem malo dužom pričom o ovoj vrsti ribe.

Smuđ je najlepša, najbolja, najkvalitetnija i najukusnija rečna riba! Početak, sredina i kraj! Tačka.

Pošto važi ona izreka da se o ukusima ne raspravlja, jer koliko ljudi toliko ćudi tj. ukusa, prva rečenica će za priču u daljem tekstu biti aksiom jer ovo je ipak moj blog i moja su pravila ovde. :)

Smuđ je riba koja pripada familiji Percidae – grgeči, rod Stizostedion, vrsta lucioperca. Rod Stizostedion ima više vrsta kao što su američki Walleye (Stizostedion vitreum), kanadski Sauger (Stizostedion kanadese), smuđ kamenjar (Stizostedion volgense), morski smuđ (Stizostedion marinae) koji živi u bočatim vodama.U našim vodama žive dve vrste lucioperca i volgense. Smuđ kamenjar retko naraste veći od jednog kilograma i nije predmet ciljnog ribolova varaličarenjem, već se najčešće ulovi slučajno prilikom ribolova većeg rođaka, tako da nema veći značaj u sportskom ribolovu. Telo smuđa je vretenasto i izduženo, sa relativno malom glavom. Boje tela su mu u zavisnosti od mesta boravka, ali u osnovi leđa su zeleno siva sa osam do dvanaest poprečnih mrkozelenih pruga, bokovi srebrnosivi, a trbuh beo. Ima dva leđna peraja, prednje sa trinaest do četrnaest oštrih koštanih žbica povezanih opnom i zadnje sa dvadeset do dvadeset dve meke žbice. Izvor: varalicar.com