Ovaj recept sam našla na jednom američkom sajtu posvećenom zdravoj hrani i moram da kažem da nije jedini dobar recept. Na ovom sajtu možete naći dosta zanimljivih, zdravih i jednostavnih recepata, ali i raznih saveta i uputstava za zdravu ishranu.

Kombinacija nisko kalorične ćuretine i crnog meksičkog pasulja bogatog antioksidantima je kažu idealna. Ali, i bez obzira na nutritivne vrednosti ovog obroka, ovo jelo je odlično, ukusno, i veoma brzo i lako se sprema. Uz malu modifikaciju evo i mog recepta.

U originalni italijanski recept za pesto sos idu sledeći sastojci (radi informacije onima koji mogu da nabave sve potrebne sastojke):  2 šolje svežeg bosiljka, pola šolje ribanog parmezana, pola šolje maslinovog ulja, 1/3 šolje pinjola (semenki šišarke), 2-3 češnja belog luka, sveži mleveni biber i so po ukusu.

Ovo je moja podvarijanta sa sastojcima koji mogu da se kupe na svakoj gradskoj pijaci:

Još jedno brzo i jednostavno jelo za tople letnje dane.Kao i za ostala jela koja spremam nemam neku određenu, fiksnu meru, zavisi da li spremam samo za jedan ručak ili spremam više, jer ovaj sos može i da se zamrzne i kao takav podgreva u mikrotalasnoj rerni po potrebi. Ovo je inače i jedno od omiljenih jela mog Neše (ljubi ga majka).

Za ćufte je potrebno ili skinuti meso sa celog pileta pa samleti, ili kupiti vec otkoskano meso bataka ili belog mesa, najbolje je mešano. Pošto piletina nema neki jak miris, da bi se ćufte "obogatile" može se naseckati malo dimljene šunke (ili nekog drugog dimljenog mesa npr. kobasice) i sira (trapista, kačkavalja ili nekog drugog tvrđeg sira). U samleveno meso, doda se biber, so, aleva parika (može i ljuta), pola kašikice sode bikarbone, sitno naseckan peršunov list, jedno parče hleba prvo umočeno mlekom, a zatim ocedjeno od viška mleka, naseckana, šunka i sir. Treba samo da vodite računa ako dodajete sir i šunku, ne morate soliti meso, ali to opet zavisi od ukusa. Sve dobro promešati. I da neko ne pomisli da sam zaboravila, u ove ćufte ne stavljam ni crni, ni beli luk, ni jaje. Od ove smeše se rukama oblikuju ćufte, koje se pre pečenja uvaljaju u hlebne mrvice tj. prezlu.

Klasičan, starinski, nedeljni ručak, kao iz pesme: supe, sosa, mesa...

Domaća supa od mešanog mesa je otkad znam za sebe, bila deo nedeljnog ručka. Supa se uvek kuvala nedeljom, nikad subotom ili bilo kojim drugim danom, što je i razumljivo s obzirom da se takav ručak kuvao satima. U vreme kad nije bilo "ekspres lonaca" i raznih drugih kuhinjskih pomagala, to jeste stvarno bio proces koji je trajao. Naravno, kod mene to sve ide malo brže, mada je i danas ovo jedan zamoran ručak, koliko zbog dužine pripreme, toliko i zbog gomile isprljanih sudova koje treba oprati. Zato se kod mene ovo računa u "svečane" ručkove, koji se prave retko, a i to uglavnom zimi. Uglavnom je "svečanost" onda kada se svi u kući zaželimo te prave domaće supe.

Što se mene tiče mirođija uopšte ne bi ni trebala da postoji, ne volim da je omirišim ni blizu, ali pošto u mojoj kući ima onih koji to jedu, tačnije samo jedna osoba tj. Zeka senior, ponekad nateram sebe da mu napravim ovaj sos (mada kad malo bolje razmislim, mogao bi to i on sam, samo da ga ne mrzi). Čak i Zeka ovaj sos (tj. mirođiju) nije jeo do skoro, ne znam šta mu je, izgleda da to ide s godinama, ili je za sve samo kriva Ketika (tatina druga žena) koja kad kuva - onda stvarno kuva. Žena "šira neg' duža", a sve što kuva mora biti dobro, tj. ukusno, ali teško da bi to što ona kuva neko mogao nazvati zdravom hranom: za nju postoji čak i slanina koja "uopšte nije masna". Piletina, belo meso ili bilo koje drugo nemasno meso je "daska". To se kod njih ne jede, a ako se i jede onda je u nekom paprikašu ili supi, sve dobro zamašćeno, zaljućeno i začinjeno.

Palačinke volim čak i prazne, bez ikakvih dodataka, kao što volim i mak i višnje, a njihovom kombinacijom sam dobila jednu od meni omiljenijih poslastica.

Recept za palačinke? Čini mi se da svako ima neki svoj recept, kao i da je svaki recept onaj "pravi".

Zašto? Verovatno zato što niko ne pravi palačinke po nekom, preciznom u gram, pisanom receptu. Palačinke se prave "odokativno".

Ukratko: jedno jaje, par kašika brašna, kašika šećera, na vrh noža soli, malo ulja, malo mleka da se sve umesi i kisele vode toliko da se testo razredi.

Ja ne znam drugačije da napišem recept za palačinke, jer ni ja nikad ne merim sastojke :)

Skoro sam pisala o gljivama, a ovaj recept je još jedan od "gljivarskih". Da li ćete uz ovaj sos peći neko meso, ili ćete ga poslužiti uz neku testeninu, bareni krompir, pirinač ili možda proju, zavisi od vas, ali sve u svemu postoji mnogo drugih kombinacija osim ove.

Proleće,  za mene najlepše godišnje doba, ne samo zbog lepog vremena (koje ove godine baš nikako da krene) već i zbog velikog šarenila voća i povrća na pijacama. Ovo je opet jedan tipično prolećni recept, a pošto već imam jedan recept sa rabarbarom za kolače, ovo će biti jedna slana kombinacija.

Kažu da je ovo libanski recept. U svakom slučaju jeste "istočnjački", a kao i svako istočnjačko jelo vrlo je pikantno. Plavi patlidžan se prvo izbode viljuškom (da mu kora ne bi pukla kod pečenja) malo zapeče na roštilju (može i na električnom, ali može i da se preskoći ovaj korak). Glavica belog luka (ili jedan mladi beli luk), grančica ruzmarina, zajedno sa celim patlidžanom se prelije maslinovim uljem, posoli se, pobiberi i zamota u foliju. Stavi se u zagrejanu rernu na 200°C i peče se oko dvadesetak minuta na istoj temperaturi.  Kad se prohladi, patlidžan se oljušti i naseče na kockice. Beli luk se iscedi iz ljuske i doda se patlidžanu. Doda se i kašika putera od susama (taan), maslinovo ulje, limunov sok, iseckan peršunov list, so i biber po ukusu. Sve se dobro promeša. Služi se uz tortilje (ili tanku somun lepinju) koja se iseče na trouglove, stavi se u tepsiju, prelije maslinovim uljem, pospe biberom, sa malo ljute paprike (zavisi od ukusa) i u zavisnosti od ukusa nekom od začinskih trava: peršun,bosiljak, origano... sve se stavi u rernu da hleb postane krckav. Ovo je osnovni recept, ali  pošto sam danas opet pekla mlade krompiriće i jagnjetinu (kad je sezona, šta ću) sos je baš fino išao uz krompiriće. U suštini Baba Ganuš je jedno fino meze, da li uz prženi hleb ili uz neke slane krekere i pivo... idealno za društvo uz kartanje.