Recept sam pronašla na internetu pod nazivom Cinnamon Sugar Pull-Apart Bread. Kada sam videla fotografije, morala sam i ja da se oprobam u pravljenju slatkog razlistanog hleba sa cimetom.

Cimet volim, ali ne volim ako taj miris preovlada u štrudli s jabukama ili bundevari, jer to sve nisu kolači sa cimetom nego je cimet samo začin koji treba da malo popravi ukus i miris, mada i bez njega ti kolači mogu da budu dovoljno dobri. U slučaju hleba sa cimetom je neka sasvim druga priča - cimet je glavni i osnovni začin, sastojak bez kojeg bi ovo bio samo još jedan obični, slatki hleb.

Šta je potrebno za slatki hleb sa cimetom?

• 2,5 velike šolje brašna (ja sam napravio mešavinu belog i onog koje se prodaje kao brašno za crni hleb),
• šolja vode,
• 1 kesica praška za pecivo,
• 2 supene kašike kukuruznog ulja,
• 1 supena kašika maslinovog ulja,
• Po 1 kašicica soli, šećera, majčine dušice, belog luka u prahu, bosiljka i origana,
• a za odozgo žumance i krupna so.

Kada sam prvi put jela starinsku slatku pogaču, kako ju je Ljubinka nazvala, mislila sam da je napravljena kao neki slatki hleb, odnosno kao prava pogača, samo da su u testo umešeni orasi. Kako sam se prešla, uopšte nisam prepoznala da je ona u stvari napravljena od tankih kora za pitu. Kao zahvalnost Ljubinki za ovaj recept i zato što me je naučila nečem novom, ovu pogaču sam nazvala njenim imenom.

Pravila sam sve onako kako je ona rekla ili barem onako kako sam zapamtila da je ispričala. Kako god da bilo, njen napisani recept za količinu potrebnih sastojaka nisam menjala, ništa dodavala ni oduzimala (bar ne za prvi deo recepta) ;)

• 500 gr brašna,
• 20 gr svežeg kvasca,
• 1 kašikica šećera,
• 1 kašikica soli,
• 250 ml tople vode,
• 3 kašike ulja,
• 2 cena belog luka,
• kasika origana, majcine dusice, bosiljka, karija, malo bibera,
• za premaz-jedno zumance.

Ratatouille (čita se ratatuj) je francusko jelo od zapečenog povrća. Za razliku od originalnog, moj recept je jedna brza varijata ovog jela. Bazira se na sezonskom tj. letnjem povrću (kao što su patlidžan, tikvice, paradajz) i priprema se relativno brzo.

Na ideju za ovaj recept sam došla jer sam htela da patlidžan spremim na neki drugačini način od onih uobičajenih  klasičnih jela koja se spremaju od patlidžana: ili je punjen mesom (uz punjene paprike), ili se pohuje ili se pravi musaka...

Kad vam ostane starog hleba, a ne znate šta ćete sa njim, evo jednog  rešenja, jer je stari, malo osušen hleb najbolji za ovo jelo. Za pripremu je brzo, jednostavno i jeftino. Uz recimo, paradajz čorbu, može biti odličan ručak (naravno, pod uslovom da ne spadate u one koji ne mogu bez mesa).

Kako se priprema i šta je potrebno:

Langoš je isto što i mekike, samo bolje! Kako bolje? Lako! :)

Navodno su langoške mađarsko nacionalno jelo, ali spremaju se i kod nas u Vojvodini, bar sam ih ja često jela i kao dete.

Ovaj recept, mada u stvari i nema nekog pravog recepta jer se radi "odokativno", sam dobila od moje tetka Mare.

Za razliku od onoga što mi zovemo mekike, testo za langoš je malo mekše i razvlači se tanje pre pečenja.

Šta je potrebno:

Oduvek sam mislila da je proja onaj slani "kolač" od kukuruznog brašna sa jajima, sirom, kajmakom... Ali, sasvim slučajno sam na pijaci od jedne starije gospođe saznala da to nije proja, nego projara, a da u pravu proju ide samo brašno, so i voda. Iskreno, nikad nisam do tada čula za naziv projara. Opet neki drugi kažu da je taj hleb od kukuruznog brašna, tzv. Vasilica, koja se pravi za Srpsku novu godinu odn. za slavu svetog Vasilija. Sve u svemu još jedan od primera kako se isti naziv različito tumači ili kako jedno sasvim obično jelo ima različite nazive. Međutim, kako god da ga zovete, sve je to testo od kukuruznog brašna, uz manje ili više dodataka.

Ovom prilikom pišem recept za tu pravu, "seljačku", najobičniju, najjednostavniju, najjeftiniju i najzdraviju proju:

Šta reći za testo s krompirom,osim da ga jednostavno obožavam. To nije jelo, to je više od jela (osim onog 'leba i masti). Testo sa sirom, s krompirom ili sa makom ili orasima.... na tome sam odrasla. Osim toga za nasuvo (nije greška u kucanju to jeste jedna reč, koja za mene podrazumeva baš testo s krompirom) najbolje je domaće testo, ali ako pripadate "mojoj" grupi  i ne volite to da pravite, onda je kupovno testo savršeno. Jeste da to nije taj pravi ukus, ali ... u odnosu snaga: brzina vs. kvalitet, u ovom slučaju (kao i u mnogim drugim), pobedila je brzina i jednostavnost.

Pisala sam kako pravim  trouglaste gibančice, ovo je "skoro isto, ali sasvim drugačije".

Sećam se da sam, još kao dete, obožavala gibanicu koju je pravila moja baba. Ona je imala jednu veliku crvenu emajliranu šerpu u koju je ređala zgužvane kore i prelivala otopljenom masti i umućenim sirom sa jajima...i tako red kora, red "ovog", red "onog", dok ne potroši sav materijal.