Proja

Proja

Oduvek sam mislila da je proja onaj slani "kolač" od kukuruznog brašna sa jajima, sirom, kajmakom... Ali, sasvim slučajno sam na pijaci od jedne starije gospođe saznala da to nije proja, nego projara, a da u pravu proju ide samo brašno, so i voda. Iskreno, nikad nisam do tada čula za naziv projara. Opet neki drugi kažu da je taj hleb od kukuruznog brašna, tzv. Vasilica, koja se pravi za Srpsku novu godinu odn. za slavu svetog Vasilija. Sve u svemu još jedan od primera kako se isti naziv različito tumači ili kako jedno sasvim obično jelo ima različite nazive. Međutim, kako god da ga zovete, sve je to testo od kukuruznog brašna, uz manje ili više dodataka.

Ovom prilikom pišem recept za tu pravu, "seljačku", najobičniju, najjednostavniju, najjeftiniju i najzdraviju proju:

2 šolje belog kukuruznog brašna (najbolje je ako možete naći na pijaci ono domaće iz neke vodenice),
2 šolje pšeničnog oštrog brašna,
pola šolje ulja,
šolja vode (možda će vam trebati i malo više vode, ali najviše do 2 šolje),
1 prašak za pecivo,
1 čašicu domaće rakije,
so.

Mera šolja označava onu šolju za belu kafu od 2,5 - 3 dl ali ne mora da bude. Bitan je odnos materijala i da sve merite istom šoljom.

Takođe, možete je praviti i bez ulja, biće malo suvlja, ali će joj ukus isto biti veoma dobar, otprilike kao da jedete pečeni kukuruz.

U dubljem sudu promešajte sve sastojke da dobijete žitku smešu.Testo ne sme da bude ni previše čvrsto ni retko. Ovo testo treba da odstoji neko vreme, a najbolje je da ga ostavite  preko noći u frižideru da "uskisne".

proja1Pre pečenja ga još jednom dobro promešajte odn. premesite. Testo stavite u odgovarajuću tepsiju, da bude debljine otprilike 2-3 cm. Pecite ga na 200°C oko 45 minuta ili dok ne dobije lepu zlatnožutu koricu.

Proja odlično ide za doručak uz kiselo mleko ili jogurt, a najbolje se slaže uz kiseli kupus u vidu sarme ili podvaraka ili uz pasulj. Kad malo bolje razmislim, ja je volim svakako i samu.

I za kraj, nemojte se razočarati ako vam ne uspe iz prve baš najbolje. Ja sam je pravila nekoliko puta dok nisam dobila ono što sam htela, a ove mere i ovaj recept su se meni pokazali kao najbolji. Naravno da i vi možete isprobavati i menjati odnose sastojaka i dužinu pečenja, dok ne napravite svoju idealnu proju, jer svi ti stari recepti "rade" po "odokativnom" principu. U svakom slučaju, ne možete nešto mnogo pogrešiti: nekad može da vam ispadne malo gnjecavija, nekad suvlja, ili krckavija, ali uvek će biti jestiva - osim ako je zaboravite i ostavite da izgori u rerni  :)

Na kraju krajeva, ako vam se i ne svidi, spakujte je i idite na pecanje. Kao hrana odn. primama za ribu, biće odlična.

  • Pinterest

Komentari   

Gordana
0 # Gordana 16-02-2013 11:54
Idem pod hitno da isprobam i javljam kakva je
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat | Prijavi administratoru
Cica
0 # Cica 23-12-2012 19:55
Hvala Sonja na komentaru.
Nadam se da ćete isprobati još koji recept sa sajta :-)
Ono što ovde pročitate je kako ja volim da spremam i sve je prilagođeno nekom mom ukusu. E sad, kaže se da su ukusi različiti, što znači da ne mora svaki moj recept svakom da se svidi, ali svakako mi je mnogo drago da se vama ovaj recept dopao.
Pozdrav :-)
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat | Prijavi administratoru
Sonja
+1 # Sonja 23-12-2012 18:52
Nedavno sam naišla na Vaš sajt, i ovo je prvi recept koji sam isprobala.
Odlično!!!
Svi moji dosadašnji recepti na temu proje su ustvari projare, a pravu seljačku sirotinjsku proju nisam ni pravila. Razlog za to je što mi se nije svidela nikad i nigde gde sam je jela, tj. mrcvarila. To je uvek bila proja koja je od kukuruznog brašna, vode i soli, jako je gusta, teška za gutanje, baš onakva kako je se sećaju ratne generacije.
Moj prvi susret sa projom je bilo biranje između tri zla: bila sam u iznenadnoj poseti u jednom zabitom bosanskom selu. Domaćini su me ponudili kafom, rakijom i projom. Iako sam imala 20-ak godina, tada još nisam pila kafu, misleći da će mi izrasti rep, nisam se bila ni propila, danas se ne mrštim na čašicu fine tavankutsko-sub otičke kajsijevače, pa sam mislila da sam izabrala najmanje zlo - proju. Pola sata sam je jela mrvicu po mrvicu da ne uvredim domaćine, a isto tako i u još nekoliko prilika u životu.
Vaš recept me je jako zaintigirao, odmah sam znala da je to ono pravo, i nisam pogrešila. Svidela se svim ukućanima a naravno i meni.
Pozdrav, Sonja
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat | Prijavi administratoru
Cica
0 # Cica 17-01-2011 20:19
I ja znam mnogo starijih ljudi, koji su ta ratna generacija, koji su prezivljavali na proji i crnom hlebu. Mnogi od njih, iako je od onda proslo mnogo vremena, jos uvek ne mogu da smisle ni proju, ni crni hleb.
A u danasnje vreme je veci "luksuz" jesti neki hleb od integralnog psenicnog brasna (ili drugih zitarica), nego beli...
Ja volim svako testo,pogotovo hleb, a posto ga vec toliko jedem, onda se trudim da sto manje kupujem i jedem bele-naduvane-h emijom hlebove
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat | Prijavi administratoru
ivan
0 # ivan 17-01-2011 14:24
da dodam i ovo!
Moj otac je zahvaljuci tome sto je svima bio pun kufer proje, u sred II sv. rata, kad je sa partiznaskomm jedinicom usao u selo iz koga su pobegli cetnici, dosao do torte bez fila koja je licila na proju, pa su oni koji su usli pre njega u tu kucu pojeli beli hleb, a njemu i ostalim vojnicima koji su bili sa njim ostavili tortu misleci da je proja!!
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat | Prijavi administratoru
ivan
0 # ivan 15-01-2011 07:03
Sjajno, po obicaju! Instruktivno i detaljno!!! Bravo!
A krckava proja je cudo!!!
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat | Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži