Ovaj recept, je recept žene italijanke, onako kako ga je ona pravila i kako ga je ona dobila od svoje majke i kakav je prenela svojoj snaji tj. mojoj sestri. Moja, nažalost pokojna, sestra je bila udata za italijana, a kuvanju italijanskih jela je naučila svekrva, naravno italijanka. Koliko se sećam te stare žene, bila je kao "iz filma", mala crna, okrugla, brzo je pričala (u stvari kod njih u kući se uvek mnogo, brzo i glasno pričalo). Kao klinka sam redovno išla kod njih tokom letnjeg raspusta, a to je bilo dovoljno da naučim nešto malo italijanskog, tek za neko osnovno sporazumevanje.  U to vreme misli su mi bile zaokupljne mnogim stvarima, ali nikako nisam bila zainteresovana ni za kuvanje, ni za recepte, ali njihova kuhinja je imala neku svoju "magiju". Mirisi koji su se širili iz nje, ovde kod kuće nikad nisam osetila. Strašno me je zanimalo šta je to što one kuvaju i spremaju, kakvi su to začini koji imaju tako jake i lepe mirise. Nikad neću zaboraviti te mirise i... i kada pravim ovaj sos (a i ne samo njega) pokušavam da dobijem taj "šmek" kojim je mirisala ta kuhinja moje sestre, mada još nikad nisam uspela u tome (ili su sećanja nešto što se nikad ne može ponoviti) a ovaj recept je nešto što je najbliže tom nekom mirisu i ukusu.

Kad sam već kod mirisa moram da kažem da mi nikad nije bilo jasno (kao ni sada što mi nije jasno) kako to da se iz naših, pri tome mislim na ono što zovemo srpskom nacionalnom kuhinjom, uglavnom šire mirisi luka. Zar ovde sve mora da ima taj isti prepoznatljivi miris prženog luka? Izvinjavam se onima koji ga vole i koji uživaju u njemu, ali ja ga ne volim i trudim se moja kuhinja miriši svaki put malo drugačije, a sve u zavisnosti od jela koje spremam.

Recept sos za špagete:

• 1 kg mlevenog, ili sitno seckanog junećeg mesa (da li ćete koristiti mleveno ili seckano meso zavisi od ukusa ili testenine za koju pravite sos)
• pileća sitnež - po dve džigerice, bubca, šije, malih bataka sa krilcima,
  1 manja glavica crvenog luka (u ovom sosu ne sme da dominira miris luka kao u paprikašu),
• 5 čenova belog luka,
• 2 konzerve od 400 g paradajz pelata (u sezoni onog lepog domaćeg sočnog paradajza možete oguliti i iseckati njega umesto konzerviranog),
• 1/2 l soka od paradajza,
• 3 karanfilića,
• jedna šaka svežih iseckanih listova bosiljka ili kašika sušenog
• kašika putera,
• 2 kašike maslinovog ulja,
• so i biber po ukusu.

Luk iseckati i kratko propržiti dok ne postane staklast na maslinovom ulju i puteru. Dodati mleveno meso, beli luk (u komadu ne seckati ga) i sve zajedno propržiti desetak minuta uz stalno mešanje. Sipati pelat i sok od paradajza, dodati pileću sitnež, karanfilić, posoliti i pobiberiti. Sve dobro promešati i ostaviti da se kuva poklopljeno sat vremena na tihoj vatri uz povremeno mešanje. Na kraju kuvanja, kad se isključi ringla dodati iseckan bosiljak.

Za ovaj recept važi ono pravilo: što više to bolje. Mnogo je ukusniji ako se pravi veća količina. Kad spremam ovaj sos, pravim ga od nekih 2 kg mesa, u velikoj šerpi i krčkam ga duže od sata (na tihoj vatri i "zaboravim" na njega), bude kao pihtije. Skuvanog i ohlađenog ga stavljam u kutije, pa u zamrzivač. Mnogo je jednostavnije tako, nego da ga kuvam svaki čas, ekonomičnije, a i ukusnije nego kad kuvam na manje količine.