Postoje naučni dokazi o pozitivnom uticaju gljiva na ljudsko zdravlje. Neke gljive sadrže antibiotike, a neke i imunostimulanse, sastojke koji pomažu u borbi protiv tumora i virusa, snižavaju krvni pritisak, regulišu nivo šećera u krvi, smiruju nerve, usporavaju starenje i sl. Gljivama je dokazan i probiotski učinak i one se sve češće koriste u lečenju osoba obolelih od karcinoma. Pozitivno utiču pri obrani tela od štetnih materija i organizama, odn. jačaju imuni sistem. Kada su lisičarke u pitanju, Kinezi im već vekovima pripisuju moć lečenja vida i disajnih puteva.

Lisičarke mogu da se nađu u brdsko-planinskom delu Srbije (ne znam da li i koliko ih ima u Vojvodini, jer ih nisam videla u Fruškoj Gori, ili samo ne znam gde da tražim). Mogu se naći u periodu od maja-juna do oktobra i to u tamnim i listopadnim i četinarskim šumama na mahovini, a najčešće rastu u velikim prepoznatljivim grupama. Imaju žuto-narandžasti klobuk velik 3 do 10 cm koji je suve površine, veoma mesnat i vijugav, u središtu ulegnut i savijen prema krajevima, podsećaju na levak. Stručak se prema dnu sužava i jednake je boje kao i klobuk.

Meso lisičarki debelo je i žilavo, ima veoma prijatan miris i sasvim blago papren ukus. Treba spemenuti i da lisičarke nisu prikladne za sušenje, jer jednom kada se osuše i stvrdnu više se ne mogu vratiti u pređašnje stanje. Međutim, pročitala sam i da neki ipak suše ove gljive i da ih je navodno moguće donekle odmekšati  potapanjem u vodi, ali i tada lisičarke ostaju žilave. Nisam ovo pokušavala, niti imam nameru, ali ukoliko imate veću količinu svežih lisičarki možete ih očistiti, iseckati i staviti u zamrzivač.

Lisičarke možete poslužiti s mladim lukom i sosom u kojem su kuvane ili ih možete samo popržiti na malo putera i poslužiti sa pečenim mesom, ili prepečenim hlebom ili kao dodatak omletu...
Pre kuvanja/pečenja, lisičarke je najbolje očistiti pomoću četkice i na taj način odstraniti prljavštinu. Ako se na lisičarkama nalaze veće količine zemlje, treba ih oprati i osušiti pre upotrebe.