Na dva struka svežeg bosiljka (nikad nisam merila koliko je to teško, važno je da imaju dosta lišća), tačnije samo listove koji se pokidaju (stabljike bosiljka možete osušiti i u nekoj prilici iskoristiti kao "žicu" za ražnjiće, daće im fenomenalnu aromu), stavim nekih 50 gr suncokreta i isto toliko probarenih i oguljenih badema. U "seckalici" sameljete sve sastojke, postepeno dodavajući lišće bosiljka (koje svakako ne možete sve odjednom spakovati u seckalicu), i uz dodavanje oko pola šolje maslinovog ulja. Kad je sve usitnjeno, dodati ribani parmezan (ako nemate parmezan, možete koristiti i neki tvrdi, suvi kravlji ili ovčiji sir, mada to ne preporučujem zbog specifičnog mirisa), biber i so po ukusu. Sve još jednom dobro promešati, sipati u teglicu i dobro zatvoriti.
Ovako spremljen sos može da se čuva u frižideru ne duže od nedelju dana. Trebalo bi ga potrošiti u tom roku, jer će se u suprotnom pokvariti odn. užegnuti ili uplesniti (ako nema dovoljno ulja). Govorim iz iskustva jer sam sve probala i proverila više puta, pošto sam htela da sačuvam malo ovog sosa i za duže vreme, za zimu kada nema svežeg bosiljka. Za zimsku varijantu, sada smrzavam sveže listove bosiljka (fino složene i spakovane u kesicu), koji kasnije po potrebi mogu da se iskoriste - za kuvanje, salatu ili pesto.
