Nemam baš neku uvodnu priču, osim da seriju brzih letnjih jela nastavljam sledećim receptom:

• ćureće belo meso (oko 300 g),
• 1-2 mlada crna luka ili 1 crveni luk,
• 2 čena belog luka,
• 4 male tikvice,
• 1 paprika,
• 5-6 čeri paradajza,
• maslinovo ulje,
• nekoliko listića svežeg bosiljka
• susam,
• so, biber po ukusu.

Ratatouille (čita se ratatuj) je francusko jelo od zapečenog povrća. Za razliku od originalnog, moj recept je jedna brza varijata ovog jela. Bazira se na sezonskom tj. letnjem povrću (kao što su patlidžan, tikvice, paradajz) i priprema se relativno brzo.

Na ideju za ovaj recept sam došla jer sam htela da patlidžan spremim na neki drugačini način od onih uobičajenih  klasičnih jela koja se spremaju od patlidžana: ili je punjen mesom (uz punjene paprike), ili se pohuje ili se pravi musaka...

Prednost gajenja bosiljka na terasi, je što znam da je čist, neprskan, organski gajen... em što je sve ukusnije kada sama uzgajim ili napravim. Pred kraj sezone (a to je skoro do prvih mrazeva), sveže listove bosiljka operem i poslažem u vrećice i stavim u zamrzivač i po potrebi ih vadim i koristim kao svež bosiljak. Naravno da nikad ne može biti tako lep mirišljav i ukusan kao svež, ali je ipak daleko bolji od onog sušenog. Ukratko, ima se može se... a ako nemate svoj pesto sos, u supermarketima kupite gotov (i višestruko skuplji od onog koji možete sami napraviti).

U originalni italijanski recept za pesto sos idu sledeći sastojci (radi informacije onima koji mogu da nabave sve potrebne sastojke):  2 šolje svežeg bosiljka, pola šolje ribanog parmezana, pola šolje maslinovog ulja, 1/3 šolje pinjola (semenki šišarke), 2-3 češnja belog luka, sveži mleveni biber i so po ukusu.

Ovo je moja podvarijanta sa sastojcima koji mogu da se kupe na svakoj gradskoj pijaci:

Prošli put sam pisala kako se pravi pesto sos, a ovo je jedan od načina njegove upotrebe. Još jedno od jela koje možete spremiti brzo i jednostavno.Umesto njoka možete korisiti i obične rezance, špagete ili bilo koju testeninu. Njoke ili šufnudle ili bilo kako da zovete testo sa krompirom, je najukusnije i uz takvo testo je dovoljan samo ovaj sos, bez ikakvih drugih dodataka.

Priča o bosiljku Bosiljak (Ocimum basilicum) "Ja bosiljak sejem, meni pelen niče..."

Josif Pančić je ostavio prvi i do danas najlepši i najpotpuniji opis bosiljka: “Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je uzrok taj što bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka bosiljak na grob posadi ” (Botanika 1868:251). Veselin Čajkanović (Rečnik narodnih verovanja o biljakama, 1894.) ističe da bosiljak “ igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u poeziji srpskog naroda ”. Bosiljak se, prema svom latinskom imenu Ocimum basilicum L, naziva i carev cvet. “Bosiljak pripada rodu Ocimum koji obuhvata oko 150 vrsta, i sve one vode poreklo iz tropskih i subtropskih krajeva Azije i Afrike. Ime roda potiče od grčke reči ozein (= jako mirisati). Vrste ovog roda se veoma razlikuju po načinu nastanka, sadržaju i hemijskom sastavu etarskog ulja ”. Smatra se da je bosiljak poreklom iz Indije, a da su za njega znali i Egipćani još pre više od 5.000 godina. Saglasno spisima, oko 12. veka bosiljak su monasi doneli u Evropu. Jednogodišnja je,  aromatična i zeljasta biljka, koja raste razgranato 30–50 centimetara u visinu. U mnogim religijama pripisuju mu božansku moć. U našim krajevima bosiljak opravdano važi za lekovitu i "svetu" biljku.