Pihtije, pitije, hladetina, aspik.. ili bi to neki nazvali samo smrznutom supom,  u suštini to i jeste supa, mnogo jaka supa, tačnije koncentrat supe od svinjskog mesa. U stvari nije to supa baš od mesa, nego od svinjskih nogica ili drugih delova svinje koji u sebi imaju dosta želatina. Da ne bude zabune, originalne starinske pihtije jesu sirotinjsko jelo za koje su se koristili delovi svinje koji nisu mogli da se iskoriste ni na koji drugi način, tačnije od papaka iliti od već pomenutih nogica. To što je vremenom ovo jelo postalo "fensi" zbog raznoraznih dodataka ili naziva, ili promene i skraćivanja vremena pripreme zbog dodavanja želatina u običnu vodu, ne može da se poredi sa onim izvornim receptom za pihtije. U ovom tekstu nema reči o tim "fenserskim" aspicima, ovde se radi o samo malo "bogatijim", na moj način prilagođenim pihtijama.

Relativno brzo i jednostavno jelo. Da li će biti brzo zavisi od toga da li ćete spremati samo kelj, ili ćete uz njega kuvati, recimo dimljenu butkicu. U ovom drugom slučaju računajte na malo više potrebnog vremena. Ako uživate u "oralnim zadovljstvima" tj. dobroj hrani, mislim da vam neće teško pasti malo duže čekanje, jer je kombinacija kelja i dimljenog mesa fenomenalna i preporučujem je kao pravi delikates. E... sad, onima koji ne jedu meso, ili ne vole dimljeno meso teško da mogu objasniti kakvo "blagotvorno" dejstvo na nepce ima ova kombinacija. Pošto ne mogu, ili bolje reći ne znam, dovoljno dobro da opišem ukus kuvane dimljene butkice (moj fond reči je mogo skromniji od potrebnog za opisivanje užitka u ovoj hrani), neću da pišem ni o nekom lošem dejstvu ove vrste mesa na ostale organe, njega i tako ne možete osetiti odmah.