Jabuke u šlafroku ili pohovane jabuke ili ...Ima li još nekih naziva za ovaj slatkiš? Kad kažem jabuke u šlafroku mnogi možda i ne znaju šta je to, jer mnogi nisu imali priliku da im neko pravi ovu poslasticu u vreme kada su bili deca. Nekada je ovo bio jedan od omiljenih dečjih slatkiša... eh mirisi i ukusi detinjstva... palačinke,  ali sa jabukama :)

Pohovane jabuke često pravim, ali u jednoj, kao malo dijetalnijoj varijanti, pečene u rerni sa vrlo malo ulja u testu, ili pečene u teflon tiganju isto tako sa vrlo malo ulja u testu. Ako niste jeli kao dete ovaj slatkiš, onda će vam tako pripremljene biti odlične, u to ne sumnjam. Ali... naravno da uvek ima neko ali koje nam sreću kvari! To jednostavno nije pravi ukus, nije to ono što pamtim da sam jela kao dete! Zašto? Zato što se prave jabuke u šlafroku moraju peći na masti u tiganju!

Još nešto karakteristično za njih je da moraju mirisati na cimet i vanil šećer! :)

Kako se prave jabuke u šlafroku?

Dok nisam pravila kuglofe - nisam, a sada kako sam počela ništa drugo od kolača i ne pravim osim kuglofa i mafina. Nije ni čudo kad su to relativno jednostavni kolači za napraviti (u početku nisam tako mislila, ali kad uđete u fazon ništa nije teško napraviti), ali zato sasvim sigurno mnogo ukusni.

Kad su kuglofi u pitanju, za njihovu pripremu je carica ipak Mira i njen Karlovački kuglof, a ja samo "kradem" recepte i malo ih menjam po sopstvenom nahođenju, tek toliko da zadovoljim svoju znatiželju i ukus. Ovog puta u pitanju je kuglof sa jabukama, lešnicima, čokoladom i naravno cimetom. Zašto naravno, zato što gde su jabuke podrazumeva se da ide i cimet, pod uslovom da ga volite.

Da li ste nekad bili zaljubljeni? Da li ste sada zaljubljeni? Ako jeste, onda znate da je svaki dan dobar za ljubav, a ne samo taj jedan dan u godini. A ako niste... saznaćete to, kad tad.

Na ovom blogu i tako već pišem o običnim, svakodnevnim životnim zadovoljstvima, a ljubav svakako spada u ona najvažnija, najveća i najlepša zadovoljstva. Ne bih da preteram i da zvučim patetično, ali ipak ljubav daje smisao celom našem životu. Naravno, najbolje je kada vam je ljubav uzvraćena, pa čak i ako nije, važno je da je vi osećate. Sa ljubavlju se nemojte cenjkati, volite i uživajte u tome.

Još jedan od onih pravih jesenjih kolača, koji celu kuću zamirišu na cimet. Moram da priznam da sam ovo prvi put pravila kada mi je preostalo i jabuka i bundeve od bundevara. Umešala sam ovo, onako radi probe, "po osećaju". Proba je bila više nego uspešna jer se pojeo svaki kolačić.

Ono što je važno kada su probe u pitanju, koristite one starinske mere, kakve su koristile naše bake, a to su šolje i kašike. Ako ne znate u gram koliko čega treba da se stavi, onda je ovo jedini način da ne pogrešite mnogo, odnosno da to što napravite bude i jestivo.

Mere su sledeće:

Danas mi je pala na pamet tema školskih pismenih zadataka: "Jesen u mojoj ulici". Setila sam se jer smo, čini mi se, takve teme imali svake jeseni u osnovnoj školi, ali ono što me je podsetilo na to i vratilo u neke školske dane jeste miris cimeta iz domaće štrudle s jabukama i bundevom. Zbog toga priči koja sledi više pristaje tema "Zašto jesen miriši na cimet?"

Šta je potrebno i kako se pravi ova poslastica, veoma jednostavna za pripremu, koja se čak nalazi i u kuvaru Evropskog udruženja kardiologa »:

Kako je šargarepa uglavnom slatka, kad je kuvam uvek dodajem i bar jednu narendanu kiselu jabuku, ili ako nemate kisele jabuke pri ruci, kao zamena može da posluži i malo jabukovog sirćeta.

Šargarepa se iseče na listiće, jabuka se narenda, doda se biber i so i sve zajedno se prodinsta na puteru (dinstanje, je kuvanje sa vrlo malo vode), dok šargarepa ne odmekne. Dužinu kuvanja prilagodite svom ukusu, mada se meni mnogo više sviđa kada šargarepa ostane čvrsta, tj da se ne napravi pire od nje. Naravno, takvo "skraćeno" kuvanje može da se koristi za svako povrće koje može da se jede i presno. A na kraju krajeva i zdravije je, jer se ne uništavaju baš svi hranljivi sastojci prekuvavanjem.