Relativno brzo i jednostavno jelo. Da li će biti brzo zavisi od toga da li ćete spremati samo kelj, ili ćete uz njega kuvati, recimo dimljenu butkicu. U ovom drugom slučaju računajte na malo više potrebnog vremena. Ako uživate u "oralnim zadovljstvima" tj. dobroj hrani, mislim da vam neće teško pasti malo duže čekanje, jer je kombinacija kelja i dimljenog mesa fenomenalna i preporučujem je kao pravi delikates. E... sad, onima koji ne jedu meso, ili ne vole dimljeno meso teško da mogu objasniti kakvo "blagotvorno" dejstvo na nepce ima ova kombinacija. Pošto ne mogu, ili bolje reći ne znam, dovoljno dobro da opišem ukus kuvane dimljene butkice (moj fond reči je mogo skromniji od potrebnog za opisivanje užitka u ovoj hrani), neću da pišem ni o nekom lošem dejstvu ove vrste mesa na ostale organe, njega i tako ne možete osetiti odmah.

Oduvek sam mislila da je proja onaj slani "kolač" od kukuruznog brašna sa jajima, sirom, kajmakom... Ali, sasvim slučajno sam na pijaci od jedne starije gospođe saznala da to nije proja, nego projara, a da u pravu proju ide samo brašno, so i voda. Iskreno, nikad nisam do tada čula za naziv projara. Opet neki drugi kažu da je taj hleb od kukuruznog brašna, tzv. Vasilica, koja se pravi za Srpsku novu godinu odn. za slavu svetog Vasilija. Sve u svemu još jedan od primera kako se isti naziv različito tumači ili kako jedno sasvim obično jelo ima različite nazive. Međutim, kako god da ga zovete, sve je to testo od kukuruznog brašna, uz manje ili više dodataka.

Ovom prilikom pišem recept za tu pravu, "seljačku", najobičniju, najjednostavniju, najjeftiniju i najzdraviju proju: