Pihtije, pitije, hladetina, aspik.. ili bi to neki nazvali samo smrznutom supom,  u suštini to i jeste supa, mnogo jaka supa, tačnije koncentrat supe od svinjskog mesa. U stvari nije to supa baš od mesa, nego od svinjskih nogica ili drugih delova svinje koji u sebi imaju dosta želatina. Da ne bude zabune, originalne starinske pihtije jesu sirotinjsko jelo za koje su se koristili delovi svinje koji nisu mogli da se iskoriste ni na koji drugi način, tačnije od papaka iliti od već pomenutih nogica. To što je vremenom ovo jelo postalo "fensi" zbog raznoraznih dodataka ili naziva, ili promene i skraćivanja vremena pripreme zbog dodavanja želatina u običnu vodu, ne može da se poredi sa onim izvornim receptom za pihtije. U ovom tekstu nema reči o tim "fenserskim" aspicima, ovde se radi o samo malo "bogatijim", na moj način prilagođenim pihtijama.

Za početak da se zna: fotografije sa kuvanja riblje čorbe u kotliću i pečenja ribe u talandari sam dobila od Neše -  mog kolege s posla. Hvala Nešo :)

Kad sam videla te fotografije, "krenula" me inspiracija tj. dobila sam napad pisanja o ribljoj čorbi, kotliću, talandari... a kad se spomene riblja čorba prva asocijacija mi je Begečka jama...

 

Ne znam da li postoji nešto jednostavnije od ove supe ili da kažem slanog čaja.
Za ovo kulinarsko "čudo" potrebno vam je da imate vodu, biozačin (vegetu ili neku drugu mešavinu sušenog povrća), dva čena belog luka i kašiku maslinovog ulja.
U pola litra vode dodajte nešto malo više od jedne kašičice biozačina, sitno iseckana dva čena belog luka i pre nego što to provri dodajte kašiku maslinovog ulja.
Za par minuta imaćete izuzetno ukusnu supu koja se nalazi u osnovi pripreme ribe "lesho", samo bez bibera u zrnu, lovorovog lišća,crnog luka i još nekih dodataka.
Ako želite možete ovde dodati i neko povrćence da bude "gušća", ali nije nužno.
Ukusno i jednostavno!
Baš kao sto nam uvek govori Cica, lepota je u jednostavnosti!!

Posle silnih prazničnih krkanluka, paradajz čorba dođe kao lek. Sok od paradajza neki piju i protiv mamurluka, ali mislim da ubedljivo prvo mesto, u narodnoj medicini, kao lek za mamurluk ima rasol. Ovog puta neću pisati ni o kupusu, ni rasolu, jer mi kupus u raznim varijantama sada već "na uši izlazi". Takođe, retko patim od mamurluka, ali i tada ću radije da trpim glavobolju nego da pijem rasol, a najradije ću skuvati ovakvu jednu čorbicu.

Paradajz čorba, jelo staro, obično, jeftino i sasvim jednostavno za pripremu:

Postoje dva načina pripreme ove supe: jedan je da pravite od svežih namirnica, a drugi je da iskoristite višak tečnosti od punjenih tikvica i paprika. S tim, što moram da napomenem, ova druga varijata je mnogo ukusnija, iako bi se mogla nazvati i jelo od ostataka. Ne zvuči baš lepo, ali je ukusno.

 

Tikvice, osim što su povrće kojeg ima da se kupi tokom cele godine, one spadaju i u onu jeftiniju hranu, koju možete često spremati i na razne načine. Šta je potrebno za ovu čorbu: 3-4 male tikvice, dva krompira, peršunov i celerov list, so biber, malo putera.

 

Retko pronalazim na pijaci sveže špargle (šparoge, asparagus, kako god da ih zovete), a čak i kada ih ima to su one kao "divlje", tanki zeleni štapići kao grisine. Jesu ukusne, ali stvarno su nikakve na izgled. Čak i takve nalazim samo na jednom mestu, kod Vozara iz Kisača i to samo ponekad. Nažalost, kod nas na pijacama još uvek nisam videla one lepe, krupne, kao sa fotografija u nekim časopisima, ili kao one konzervirane, što možete kupiti u svakom supermarketu. Ako pričamo o ukusu, razlika između konzerviranih i svežih, je kao kada bi naprimer poredili ukus kiselih i svežih krastavaca.

 

Klasičan, starinski, nedeljni ručak, kao iz pesme: supe, sosa, mesa...

Domaća supa od mešanog mesa je otkad znam za sebe, bila deo nedeljnog ručka. Supa se uvek kuvala nedeljom, nikad subotom ili bilo kojim drugim danom, što je i razumljivo s obzirom da se takav ručak kuvao satima. U vreme kad nije bilo "ekspres lonaca" i raznih drugih kuhinjskih pomagala, to jeste stvarno bio proces koji je trajao. Naravno, kod mene to sve ide malo brže, mada je i danas ovo jedan zamoran ručak, koliko zbog dužine pripreme, toliko i zbog gomile isprljanih sudova koje treba oprati. Zato se kod mene ovo računa u "svečane" ručkove, koji se prave retko, a i to uglavnom zimi. Uglavnom je "svečanost" onda kada se svi u kući zaželimo te prave domaće supe.

Jednostavan i brz lagani ručak, za one kojima je prelagan - toplo predjelo.

U dublju šerpu na šporetu se stavi kašika putera, i sitno iseckan jedan mladi crni luk. Kratko se proprži na laganoj vatri, da puter ne bi zagoreo. Doda se očišćen i opran mladi grašak, iseckane 2-3 šargarepe, 1 keleraba, 1 manji celer, popiberi se i posoli. Kratko se sve zajedno proprži, doda se voda. Količina vode zavisi od toga da li volite gušću ili ređu čorbu i treba da je bude dovoljno da na kraju možete da ukuvate knedlice. Za knedle: dva jajeta, so i mešavina griza i oštrog brašna. Ne znam da kažem koja je tačna mera, zato mi nikad i ne ispadnu isto knedlice, nekad budu mekše nekad tvrđe, svako ima neku svoju meru, u yavisnosti od ukusa. Ko ne voli knedlice, može da se ukuva ili tarana, flekice ili rezanci, a ako ne volite može i bez testa, ali onda se sipa manje vode.

Kad je čorba gotova, na samom kraju se doda jedna veza iseckanog peršunovog lista.

Vrlo jednostavno jelo koje ne zahteva nikakvo prethodno kuvarsko umeće. Potrebna je jedna kesica sušenog povrća, koje se uspe u šerpu provrele vode (ili se skuva po uputstvu sa kesice), doda se jedna kocka za supu, vegeta ili so (u zavisnosti od ukusa kuvara),  dve-tri latice šafrana, biber, seckani peršunov i celerov list i testenina (isto tako po ukusu).

Sve zajedno gotovo je za nekih dvadesetak minuta od trenutka kada se šerpa sa vodom stavi na šporet. Ova čorba može da bude cak i jedan lakši obrok, kao što je večera, ako se skuva u manje vode, uz dodatak pavlake ili umućenog jajeta na kraju kuvanja. Varijacije ovog jela zavise samo od mašte kuvara.