Kuvarancije

U ovom receptu nije poenta u virtuoznosti, velemjastorstvu u kulinarskim veštinama. Pečeni koziji sir je samo još jedan od dokaza koji potvrđuju pravilo da su najjednostavnija jela ujedno i najbolja. Nije stvar čak ni u tome da li ćete sir jesti kao predjelo, kao užinu ili kao meze, da li ćete jesti iz skupocenih tanjira ili negde napolju sa društvom, pored vatre tj. roštilja onako prstima  (kako je u stvari i najslađe). Pokušajte da uživate u ovom jelu, bar onoliko koliko i meni prija.

Postoji li neko ko živi na ovim prostorima, a da nije probao dinje ili da ne zna šta je to? Da li znate zašto se za one dinje koje nisu baš slatke se kaže da su kao krastavac? Osim što po ukusu podsećaju na krastavac, po nekoj botaničko-biološkoj podeli dinja pripada porodici lat. Cucurbitaceae u koju spadaju i lubenice, bundeve, krastavci... a rodu lat. Cucumis gde su isto tako krastavci. Vrsta dinja ima mnogo, ne bih se upuštala u njihovo nabrajanje i razliku u izgledu, debljini kore, boji, ili ukusu. Ono što je karakteristično za sve dinje je da su sve bogate vodom i hranljivim materijama, ali i da imaju malo kalorija.

Ima li onih koji ne vole da jedu ovo voće/povrće? Ima! Ja! Dinje ne jedem, ali uopšte - nikad i nisam, tačnije otkad znam za sebe. Ne mogu da kažem da ih ne volim, jer jednostavno ne mogu da podnesem njihov miris i ukus. Da li je to moj hendikep ili ne, zavisi od toga da li ste njihov ljubitelj ili niste. Ali, bez obzira, redovno ih kupujem jer u mojoj porodici ima članova koji se "dave" u dinjama. Ali tu se sva moja priča skoro pa završava. Sve se svodi na to da se dinja kupi, opere, ocisti i stavi u frižider na hladjenje. Ništa od poslastica sa dinjom nikad nisam pravila, zato sam ovu dinju sa šunkom stavila među slatkiše, jer ne znam da li je ovo predjelo, desert ili salata ili nešto četvrto? Ćak i ovaj "fotomodel" je pravio Zeka, u ovom receptu ja sam samo zapisničar.

Za početak moram da kažem da su ove "seksi" slike moje slike sa mamografskog pregleda, urađene pre nekoliko dana. Ovaj tekst je nastao kao doprinos web akciji moje dojke su ok, koja treba da podstakne žene da razmišljaju i učine nešto za svoje zdravlje, kao i akcijama novosadskog Doma zdravlja.

Ja ovim svojim pisanjem nemam nameru da bilo kome držim predavanja, nemam nameru da bilo koga ubeđujem da nešto radi ili ne, ali ako ste žensko, ako imate više od 40 godina i ako ste makar jednom postavile sebi pitanje iz naslova, onda vas molim da pročitate i ostatak teksta.

Blog tj. tekst koji je mene posebno inspirisao da ovo napišem i objavim je sa sajta:

http://sandrakravitz.com/2011/02/drage-zenturace/

Drage ženturače, uz dužno poštovanje izuzecima, umesto što širite maloumne mejlove, onu 'borbu' protiv raka i nazive pića, posetite LEKARE, zakažite PREGLEDE i po mogućstvu snimanje spravom koja se odaziva na ime MAMOGRAF! Vaš mrtvi status vas NEĆE izuzeti iz statistike gde svaka peta žena bla, ali pregled HOĆE! Kada nešto za promenu URADITE, skenirajte NALAZ i okačite. MOŽDA ćete uticati i na svest drugih. Ako imate svoju.

Aleksandra Karan

Gljive šitake ili shiitake (lat. Lentinula edodes) potiču iz daleke Azije. Na prostorima Japana, Kine i Koreje gaje se preko 1000 godina, dok se kod nas ove šitake gaje relativno kratko vreme. To znači da ih u Srbiji, još uvek ne možete kupiti baš na svakoj pijaci ili marketu, ali ih možete kupiti sveže ili osušene u bolje snabdevenim supermarketima ili pijacama. Za ovu vrstu gljiva karakteristično je da se, zbog svog hemijskog sastava, smatra izuzetno antikancerogenom. 

Fina i neobična salata - bar za moj ukus.

Prošli tekst sam pisala o tome šta je sremuš, a sada pišem prvi i najjednostavniji od recepata sa njim - a pri tome ne računam u te jednostavne recepte i svež, presan sremuš iseckan i začinjen kao i bilo koja druga zelena salata.

Ova varijanta je samo malo drugačija: