U jednom od ranijih tekstova sam spominjala, kako treba potrošiti kalorije unete hranom. Jedan od načina je i vežbanje Tai Čija. Kako ovde govorim uglavnom o nekom ličnom iskustvu, odn. redovno vežbam ovu drevnu kinesku veštinu, mogu da kažem sledeće - nije uopšte tako lako kako vam na prvi pogled može izgledati.  Šta o ovome kaže majstor borilačkih veština, Ivan Peršaj možete čitati na njegovom sajtu. Ovde navodim samo uvodni deo teksta:

Postavlja se pitanje kako je jedna borilačka veština postala toliko popularna medju svim generacijama i skoro izgubila svoj borilački, a dobila terapeutski – isceljujući karakter. Kao prvo, sve kineske borilačke veštine su zasnovane na unutrašnjoj energiji (Ći – Qi) a, Tai Či je jedan od tri predstavnika tzv. meke škole, koji posebnu pažnju posvećuju ovoj životnoj energiji i njenom balansu i harmoniji sa okolinom. Ći kroz naše telo putuje kroz meridijane koji povezuju sve vitalne delove našeg tela omogućujući mu nesmetano funkcionisanje. Kineska tradicionalna medicina smatra da do nastanka bolesti dolazi kao posledica lošeg protoka ći-ja i krvi, ali i kao posledica disbalansa našeg tela i uma sa okolinom. Zatim, spori pokreti u Tai Či formama doprinose pravilnom i dubokom disanju, a i uravnotežuju otkucaje srca. Sami pokreti dovode do istezanja mišica, uvrtanja zglobova i čine veoma efikasne vežbe za razgibavanje, a kružni pokreti strukom koji su osnova Tai Či-ja prosto masiraju unutrašnje organe i podstiču ih na rad i aktiviranje. Fokusiranje na pokrete dovodi i do opuštanja uma čime se čovek oslobadja stresa nakupljenog tokom redovnih aktivnosti. Ovo su samo neke od predosti redovnog vežbanja Tai Či-ja i on danas u pravom smislu postaje put do boljeg zdravlja.