Prolećno jelo, brzo i jednostavno jelo za pripremu, ali nije baš jeftino. Barem nije kod nas, gde špargle ne spadaju u jeftino povrće.

Za dve osobe, od sastojaka je potrebno sledeće:

Ispeći slaninu i jaja? Ništa prostije, brže i jednostavnije. Ali, čak i jednostavno i obično jelo, kao što su pečena jaja i slanina, uz samo malo dobre volje, može biti mnogo lepše na izgled i može da deluje kao jelo na koje ste potrošili mnogo truda, znanja i vremena. Sve u svemu, ako hoćete da sebe ili nekog drugog obradujete ukusnim jelom koje nije komplikovano za pripremu, a veoma lepo izgleda, ovo je prava stvar.

U proleće, kada krene sezona i kad sremuš preplavi Frušku goru, šteta je ne jesti ga i ne koristiti ga, makar kao začin u jelima. A postoji stvarno mnogo načina kako ga iskoristiti i moram priznati da ga u to vreme često jedemo, što presnog, što kuvanog i u raznim kombinacijama.

Ovo je jedan od jednostavniijih recepata.

Za 5 gotovih tortilja potrebno je:

• 250 g mladog podlivenog  sira u kriškama,
• 1 veza sremuša,
• 2 kašike kajmaka,
• 1 kašikica ljute tucane paprike (ako ne volite ljuto izostavite je),
• so, biber i maslinovo ulje

Obožavam pohovane pečene paprike. Prazne ili punjene, svejedno. Jednostavno obožavam ukus i miris ove kombinacije. Dva puta obožavam u dve rečenice, a može i treći put :)

Da li ćete koristiti klasično pohovane i ispečene paprike, ili ovu moju malo manje masnu i jednostavniju varijantu, na vama je da odlučite. U oba slučaja, ukus je odličan.

Spominjala sam vojvođanski suši još zimus u onom mom novogodišnjem tekstu kao ideju, kako umesto klasičnih prazničnih krkanluka napraviti nešto "malo" drugačije. Jesam ga onda spominjala, ali nikako da ga napravim. Pošto je proleće vreme kada su pijace prepune raznog svežeg povrća, pravo je vreme za ovakav eksperiment.

Takođe, kao što sam i onda rekla, možete pretpostaviti od čega bi se mogao sastojati ovakav suši i kakvi su to plodovi Panonskog mora. U svako doba godine možete naći te plodove, jedina razlika je u tome šta ćete osim njih stavljati u ove rolnice.

Moram da kažem i još jednu stvar, a to je da ovakvu đakoniju sigurno nećete spremati često, ali vreme i trud uloženi u pripremu iste će vam se vratiti odličnim ukusom. Dakle, nemojte mi zameriti što ove rolnice ne izgledaju idealno i što nisu iste veličine, ipak sam ovo jelo pravila prvi put.

I za kraj ovog uvodnog dela treba da napišem da je ovo naš (Zekin i moj) orignalni recept i ideja. Nigde nismo ni videli, čuli, pročitali, a kamoli probali ovako nešto. Ako neko zna da postoji nešto slično slobodno ostavite komentar.

Kad vam ostane starog hleba, a ne znate šta ćete sa njim, evo jednog  rešenja, jer je stari, malo osušen hleb najbolji za ovo jelo. Za pripremu je brzo, jednostavno i jeftino. Uz recimo, paradajz čorbu, može biti odličan ručak (naravno, pod uslovom da ne spadate u one koji ne mogu bez mesa).

Kako se priprema i šta je potrebno:

 

Predjelo, ili salata... svejedno.

Ovaj recept sam"pokupila" iz Kuhinjice, uz moju malecnu modifikaciju.

Čeri paradajz (šeri ili paradajz trešnjevac) se izdubi oštrim nožem. Za ovo jelo možete koristiti i obični veliki paradajz, ali ovi mali su mnogo lepši na izgled i jednostavniji za neko brzo posluženje, odn. hladno meze - jedan paradajz - jedan zalogaj.

Šta je potrebno za ovaj recept?

Pisala sam kako pravim  trouglaste gibančice, ovo je "skoro isto, ali sasvim drugačije".

Sećam se da sam, još kao dete, obožavala gibanicu koju je pravila moja baba. Ona je imala jednu veliku crvenu emajliranu šerpu u koju je ređala zgužvane kore i prelivala otopljenom masti i umućenim sirom sa jajima...i tako red kora, red "ovog", red "onog", dok ne potroši sav materijal.

Ovi hlepčići obavezno idu uz neko pohovano meso kao što je npr. piletina, zato što je ovo jelo od ostataka, brašna, prezle i jaja posle pohovanja mesa. Jeste da su u pitanju ostaci, ali "hlepčići" mnogo lepše zvuči. Naravno da ih možete praviti i bez pohovanog mesa, brzo se i jednostavno spremaju, tako da ih nije problem napraviti za bilo koju priliku.

 

Pizza kao pizza, osim što je ova ipak malo drugačija u odnosu na one klasične i gotove koje kod nas možete kupiti. Pošto sama pravim pesto sos, onda mogu sebi da dozvolim taj "luksuz" i da spremim i pizzu sa njim.

Obožavam miris i ukus bosiljka.

Priprema je jednostavna ako kupite gotovo testo za pizzu, kao što sam to ja uradila ovom prilikom. Moram da priznam i da ga odavno nisam sama pravila, jer za to treba mnogo više vremena.

Ali...