Gljiva petrovača i to jelovgorska (rujnica-mlečnica-presnac). Moram da priznam da nikada do sada nisam jela ovu gljivu, što i nije čudo jer do sada nisam imala prilike da je uberem negde u prirodi. Ne znam kako je u drugim krajevima ali u Novom Sadu, jedini način na koji možete doći u posed ove gljive, je da je negde sami pronađete u šumi ili da poznajete nekog od koga ćete ih nabaviti, jer je na pijacama (barem kod nas u Novom Sadu nema). Naravno, to ne znači da treba sami, neiskusni i nepodučeni, da idete i berete gljive - taman posla. Branje gljiva uvek prepustite iskusnim (ali stvarno iskusnim) gljivarima, kako sami sebe ne biste doveli u neprijatnu situaciju, tačnije da se ne biste otrovali.

Šta za mene predstavlja pojam "nedeljni ručak"? Jedan od nekoliko mogućih odgovora bi sigurno bio "supe, sosa, mesa". Drugi je upravo ovaj recept za punjeno pečeno pile.

Naravno da salatu možete praviti i od kuvanog kukuruza, ali miris pečenog kukuruza je ono što ovu salatu čini posebnom. Ne samo zbog toga što miris podseća na leto (podseća i miris kuvanog kukuruza na leto), nego i zato što, čak i kada samo da pomislim na miris pečenog kukuruza zamišljam lepljivi, slatki, malo zagoreli ukus mladog šećerca i već mi ide voda na usta.

Armadillo ili armadiljo (armadilo) ili oklopnik, je životinja, sisar, kojem je prirodno stanište u Latinskoj Americi, iako ih kao kućnog ljubimca drže, verovatno, i u nekim drugim delovima sveta. E sad, odakle naziv za ovaj recept, nemam pojma i nemam pojma kako izgledaju jaja armadilja (nikad ih nisam videla, a i zna se da sisari ne ležu jaja) i da li imaju neke veze za izgledom ovog jela koje bih mogla nazvati: "pečena ljuta paprika punjena sirom i umotana u mleveno meso i tanko sečenu slaninu".

Ako volite da sami pravite pecivo ili hlebna testa, ovo je pravi recept za spolja krckave, iznutra meke kiflice sa sirom.

Uz čokoladni oblak ovo je još jedna torta nad tortama (ne mogu da se odlučim koja je prva). Čisto zadovoljstvo (tamno). Tek kada je probate razumećete me da reči nisu dovoljne da bi se opisao miris, ukus i tekstura ove torte.

Nutela tortu sam pravila po receptu Najdžele Loson.

Sarmice od zelja ili blitve punjene kako različitim mesom, tako i različitim povrćem, svoju punu sezonu doživljavaju u proleće. Kada prođe sezona sarme od kiselog kupusa, kreće vreme sarmica od svežeg povrća, sarmica od zelja sa mesom ili posnih sarmica bez mesa, a u ovom receptu su na redu sarmice od zelja sa gljivama.

Još jedno od jela koje me vraćaju u detinjstvo, ali ovo je već pravi recept, ne kao ono 'leba i masti. Gomboce nisu jelo koje se baš previše trudim da pravim, iz jednostavnog razloga jer za njih treba dosta vremena, što za pripremu, što posle za pranje isprljanih sudova i kuhinje. Srećom sada je moguće kupiti i već napravljene smrznute gomboce, koje za divno čudo i nisu tako loše. U svakom slučaju, dobro je da postoji mogućnost izbora, a na vama je da odlučite kako ćete ih spremati.

Kako da sami napravite parizer (pileći, ćureći ili od nekog drugog mesa)? U odnosu na industrijski parizer, razlika nije toliko u izgledu, koliko u mirisu i ukusu, što je i razumljivo kada je ovaj domaći parizer napravljen samo od mesa i malo začina.

Pogača ili fokača ili hleb? Kako god da je zovete u pitanju je fenomenalni, krckavi, masni, mirisni hleb sa domaćim suvim paradajzom i maslinama. Što je najbolje od svega nije komplikovano da se napravi, ne računajući vreme za sušenje i dimljenje paradajza.