Svako od nas ima ili pamti poneku tetku, babu ili drugu, uvek stariju rođaku koja zna ili je znala dobro da kuva. Moja sreća ili prokletstvo je što, ne da imam još uvek samo jednu tetku nego ih imam više, a moja pokojna baba Stana (sa tatine strane) je bila žena "mađioničar" u kuhinji, uspevajući da od malo novaca koje je deda zarađivao, prehrani i othrani mnogobrojnu porodicu. Naravno da smo i mi unuci odrasli na njenoj kuhinji. Ne znam da li sve ovo moje pisanije o hrani ima veze sa genima (verovatno ima), ali ako ništa drugo od babe sam nasledila snalažljivost u kuhinji. Toliko o babi za sada, a tetka Mara, ona je priča za sebe:
žena od svojih sedamdeset-i-nešto godina, sa neverovatno mnogo duha, šira neg' duža, i ustima koje ne zatvara - nisam sigurna da i u snu ne priča. Teča je odavno ogluveo, tako da se on zbog toga ne potresa previše, dovoljno je da samo isključi slušni aparat. Zato ona sada jedva dočeka da joj neko dođe, da ima s kime da popriča, mada se to uglavnom svede na monolog od nekih "lakih" sat do dva :) Tetka i teča nikad nisu imali dece, ali zato sam im ja bila redovna u gostima kao dete. Stan im je prepun goblena i ručnih radova koje je tetka sama vezla, veštačkog cveća svih boja ima svuda od predsoblja do spavaće sobe (čak i u kupatilu ima neke cvetne ukrase tog tipa). Ali, sve to postaje nevidljivo i nebitno spram hrane koju ona sprema - to je prava ikebana. Ne znam da li bi od masne kuhinjske krpe uspela da napravi gozbu, ali nema jela koje ona ne zna da skuva i to dobro da skuva. Jedini problem je što su ta jela sve samo ne posna. Možada su zbog toga i tako dobra. Imam ideju da napisem jednu seriju recepata iz njene kuhinje. Za početak jedan čokoladni kolač. Nisam skoro jela nešto tako sočno i ukusno, a inače obožavam kombinaciju čokolade i višanja. Dakle, šta je potrebno?
Za koru:
- 3 jajeta,
- po 1 šolja šećera, pšeničnog grisa, oraha, mleka, iseckanog voća (u ovom slučaju višanja, ali možete staviti po vašem izboru),
- prašak za pecivo,
- vanil šećer i
- malo struganog muskatnog oraščića.
Umute se žumanca sa šećerom i vanil šećerom, doda se gris sa prašakom za pecivo, orasi, mleko, voće i na kraju se lagano umeša sneg od belanaca. Stavlja se u zagrejanu rernu na 200 stepeni i peče se oko pola sata. Za preliv: 100 gr čokolade, šolja vode, šolja šećera, rumapo ukusu. Sve zajedno se prokuva da se čokolada otopi i time se prelije pečeno testo. Služi se kad se ohladi, uz dodatak umućenog šlaga, za one koji to mogu da dočekaju, a za nas ostale može to i mlako da se jede i bez šlaga.
