Ove godine sam prvi put pravila pekmez ili džem od zove, tačnije od zovinih (bazginih) bobica, odnosno ploda zove. Do sada ga nisam nikad ni probala, kamoli pravila. Ne znam čak ni da ga je neko u mojoj okolini pravio. Sirup, sok ili čaj od cveta zove, su nešto na čemu sam odrastala, kako ja, tako i mnogi drugi, pa čak i moja deca. Nekad je bilo sasvim normalno da svaka kuća u proleće ima bar koju litru soka od zovinog cveta. I ne znam da li ima onih (sa ovih prostora) koji nisu bar jednom u životu probali taj čuveni domaći sirup od zove.

Već sam pisala o zapečenim paprikama punjenim sirom, ovoga puta u pitanju su ljute paprike, a dodatak siru su sušeni vrganji.

Involtini? Šta je to? Zvuči kao da je u pitanju neko mnogo skupo i komplikovano jelo, ali... u pitanju je sasvim obične rolnice od patlidžana, punjene sirom i prelivene paradajzom. Sve u svemu, involtini su jedno sasvim obično ali fenomenalno ukusno jelo.

Priprema je daleko manje komplikovana od pripreme musake sa patlidžanom, a krajnji rezultat, tj. ukus ovog jela zavređuje svaki minut koji ste proveli za šporetom.

Iako sam piletinu pravila i jela na već "hiljadu" načina, uvek se nađe i onaj hiljadu i prvi koji bi se mogao probati. Jedna od takvih ideja je i za piletinu sa tekilom i limetom koju sam pronašla ovde »»

A u mojoj izvedbi, izgleda ovako:

Ovaj kolač od bresaka (ili breskvi) je dobio ime po jednoj Jelen. Da ne bude zabune, Jelena je i osmislila i napravila kolač, ja sam bila samo jedan od degustatora. I naravno da sam se oduševila, stvarno je bio fenomenalan kolač, sočan, mek, ne previše sladak, voća taman... a najbolji dokaz da je bio dobar je to što je kolač je nestao "brzinom svetlosti".

Grilovane tikvice možete poslužiti kao predjelo, prilog ili čak i vegetarijansko glavno jelo. Ukoliko umesto kozjeg sira koristite neki biljni sir ili tofu, onda možete imati posno i vegansko jelo.

Kebab (od turskog, preko indijskog, do malezijskog), grčki souvlaki, srbijanski ražnjić... sve su nazivi koji označavaju seckano ili mleveno meso na drvenom (ili metalnom) štapiću pečeno (uglavnom) na roštilju... kako god da ga zovete, ideja o pečenju komada ili komadića mesa na nekoj vrsti štapa verovatno postoji od kako je čovek "otkrio" vatru. Najbolji dokaz je upravo baš ta rasprostranjenost jela sličnog ili istog naziva. Ono što se razlikuje kod ovog jela, to su vrste mesa od kojih se pravi, kao i u začinima koji se tom mesu dodaju.

Sasvim obični i jednostavni kolači, koji u zavisnosti od voća ili pekmeza koji im se dodaju, mogu da imaju različite ukuse. Iako u čupavu pitu, bar po onom starom originalnom receptu koji imam, ne ide sveže voće, ono je moj "tajni" dodatak koji daje svežinu ovom dosta slatkom kolaču. Takođe, umesto belih šljiva možete koristiti i one "obične", plave šljive ili bilo koje drugo voće, kao npr. jabuke ili višnje...

Prolećno-letnje jelo, kada možete nabaviti, uzbrati ili kupiti povrće različitih boja, ukusa i mirisa. Ne znam da li u onoj takozvanoj domaćoj kuhinji postoji jelo bogatije bojama i ukusima? Možda ovako skuvano i ne izgleda baš najlepše na fotografiji, ali svakako jeste ukusno.

Jedno obično i za mene karakteristično letnje jelo. Mada, možete da ga pravite od bilo kog sezonskog povrća koje imate pri ruci.

Zašto letnje? Zato što ga možete pripremati i negde napolju, na roštilju, ili kod kuće u gril tiganju, sve je veoma brzo gotovo i nema preteranog zagrevanja kuhinje u vrelim danima. Takođe, možete ga jesti i hladnog, kao neku vrstu mesne salate. U slučaju da želite neki vegetarijanski, bezmesni obrok, slobodno možete izbaciti meso iz recepta, samo grilovano povrće sa začinima je (bar meni) dovoljno ukusno.