Kada nemam neke preterane inspiracije za kuvanjem, ili kad hoću nešto na brzinu da pripremim, pirinač, tj. neka vrsta pilava ili rižota je savršen ručak. Pirinač kao takav, nema neki ukus, ali zato dobije ukus i miris onoga što u njega stavljate, bilo da je to neko meso, riba ili povrće. Od bezbroj mogućih kombinacija sa pirinčem ovoga puta jedan sa gljivama.

Ako imate električni gril sa grejačima i od gore i od dole, a pogotovo ako imate mikrotalasnu rernu sa grilom ovo jelo može biti gotovo za svega nekoliko minuta. Ako ćete da ga pravite u običnoj, veelikoj rerni šporeta, onda računajte da će vam trebati malo više vremena, koliko je potrebno da se rerna zagreje. Kako god da ga pravite, ukus zapečenih tikvica sa sirom i sremušem je odličan. Kada jelo pravite sa sasvim mladim tikvicama dovoljno je stvarno samo kratko da ih zapečete tek koliko je potrebno siru da se zagreje i istopi.

Šta je potrebno za tikvice sa sirom količine su za jednu tikvicu:

Paprikaš od gljiva ili gljivaš pravim kao i svaki drugi paprikaš od mesa (pileći paprikaš), osim što stavim nešto manje luka i manje paprike. Kao i za paprikaš od mesa, najbolje je ako imate više vrsta gljiva. U zavisnosti od toga šta nadjem na pijaci tako pravim i ovo jelo: nažalost uglavnom se to svodi na šampinjone, bukovače i šitake.

Đuveč je (za moje poimanje hrane i njene pripreme) jelo od ostataka, jer ga pravim jedino kada mi ostane mesa pečenog na roštilju. To se dešava obično u proleće i leti, kada i jeste sezona roštilja i kada ima domaćeg sezonskog povrća (kao što su paradajz i paprika), mada to nije ograničavajuća okolnost, jer meso možete ispeći i u tiganju, a povrće može biti i iz zamrzivača... tako da, sve u svemu, za mene je đuveč jedno vrlo praktično i jednostavno jelo koje mnogo liči na bećar paprikaš.

Ako volite tikvice verujem da će vam se svideti testo sa kratko proprženim tikvicama. Brzo je, jednostavno i jeftino jelo, a najbolje od svega što je odličnog ukusa - bar za mene ;)

Ovo jelo pravim na dva načina, tačnije pravim ga na isti način ali od različitog testa, a to znači da nekad umesto pečenih palačinki koristim gotove lazanje. Ako tako može da se kaže, još tačnije - češće pravim sa gotovim lazanjama jer je mnogo brže i jednostavnije za pripremu.

Za palačinke sa bagremom sam prvi put čula pre dosta godina od jedne koleginice sa posla, koja je inače iz Petrovaradina. Sećam se i da je nekada u Petrovaradinu bilo mnogo više bagrema nego danas. Takođe znam da mnogi rođeni u Petrovaradinu znaju za ovu poslasticu, ali ne znam da li se palačinke sa bagremom još negde prave? Da li ste vi nekada, negde jeli ili pravili palačinke sa bagremom?

Jedno od onih jela koje se ne spremaju često, ne toliko zbog komplikovane pripreme, koliko zbog cene potrebnih namirnica. Iako nije potrebno mnogo dimljenog lososa za ovaj recept, njegova cena je tolika da ga ne kupujem i ne pripremam često. Naravno, ako nemate svoju pušnicu i mogućnost da sami dimite svežu ribu, onda je to neka druga priča. U svakom slučaju, dimljeni losos je delikates i vredi svaki dinar koji za njega izdvojite, uostalom zbog svog mirisa i ukusa stvarno ga nije potrebno mnogo da biste obogatili jedno sasvim obično jelo kao što su špagete.

Ovaj recept je bio trenutak inspiracije, što bih ja rekla. Jesam spominjala da ne volim jagnjetinu? E, pošto je ne volim onda se trudim da je svaki put dobro zamaskiram raznim mirisima i ukusima. Ovoga puta to je začin kari (curry powder). Da ne bi bilo zabune reč kari označava i vrstu jela, ali u ovoj mojoj priči radi se o mešavini začina pod tim nazivom.

Proja sa sremušem ili sremuš proja je testo od kukuruznog brašna sa dodatkom sremuša. Ako ne možete da nabavite sremuš, umesto njega možete naseckati zelena perca mladog belog luka, ukus će biti skoro isti.