Bosiljak jelu daje karakterističan miris i ukus. Kazu da je i odlična zamena za so (nisam probala i ne mogu da potvrdim) pogotovo svima koji pate od viskog krvnog pritiska, a smanjeni unos soli utice i na uklanjanje celulita :) Bosiljak podstiče apetit i povoljno utiče na probavu i ravnotežu crevne flore, kao čaj primenjuje se kod lečenja upala (želuca, creva), početnih stanja tuberkuloze i kod bolesti mokraćnih organa (bubrega, mehura). Ublažava kašalj, leči afte, a dobar je i ispiranje grla protiv promuklosti. Ulje bosiljka smatra se odličnim sredstvom protiv akni. Povoljno deluje na nervni sistem: smiruje nervnu napetost, migrenu, poboljšava pamćenje i otklanja mentalni umor. Oblozi od bosiljka ubrzavaju zarastanju rana. Sveži listovi bosiljka odličan su domaći lek protiv uboda insekata, ako prstima usitnite lišće i natrljate mesto uboda. Zbog svog sedativnog dejstva, bosiljak se ne preporučuje trudnicama u početku trudnoće, ako ni deci mlađoj od šest meseci.
Bosiljak
Priča o bosiljku Bosiljak (Ocimum basilicum) "Ja bosiljak sejem, meni pelen niče..."
Josif Pančić je ostavio prvi i do danas najlepši i najpotpuniji opis bosiljka: “Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je uzrok taj što bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka bosiljak na grob posadi ” (Botanika 1868:251). Veselin Čajkanović (Rečnik narodnih verovanja o biljakama, 1894.) ističe da bosiljak “ igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u poeziji srpskog naroda ”. Bosiljak se, prema svom latinskom imenu Ocimum basilicum L, naziva i carev cvet. “Bosiljak pripada rodu Ocimum koji obuhvata oko 150 vrsta, i sve one vode poreklo iz tropskih i subtropskih krajeva Azije i Afrike. Ime roda potiče od grčke reči ozein (= jako mirisati). Vrste ovog roda se veoma razlikuju po načinu nastanka, sadržaju i hemijskom sastavu etarskog ulja ”. Smatra se da je bosiljak poreklom iz Indije, a da su za njega znali i Egipćani još pre više od 5.000 godina. Saglasno spisima, oko 12. veka bosiljak su monasi doneli u Evropu. Jednogodišnja je, aromatična i zeljasta biljka, koja raste razgranato 30–50 centimetara u visinu. U mnogim religijama pripisuju mu božansku moć. U našim krajevima bosiljak opravdano važi za lekovitu i "svetu" biljku.
