Danas mi je pala na pamet tema školskih pismenih zadataka: "Jesen u mojoj ulici". Setila sam se jer smo, čini mi se, takve teme imali svake jeseni u osnovnoj školi, ali ono što me je podsetilo na to i vratilo u neke školske dane jeste miris cimeta iz domaće štrudle s jabukama i bundevom. Zbog toga priči koja sledi više pristaje tema "Zašto jesen miriši na cimet?"
Šta je potrebno i kako se pravi ova poslastica, veoma jednostavna za pripremu, koja se čak nalazi i u kuvaru Evropskog udruženja kardiologa »:
Za pola kile tankih kora, treba pola kile narendane bundeve i isto toliko jabuka. Šećer i cimet po ukusu. Zašto kažem po ukusu? Zato jer morate probati i jabuke i bundevu i pošećeriti ih u zavisnosti od toga koliko je već sama bundeva slatka ili koliko su jabuke kisele. A pogotovo zavisi od vašeg ukusa. Što se mene tiče, na ovu količinu ne stavim više od 6 kašika šećera. Nekom će se učiniti da je malo, a nekom možda previše. Na vama je da sami odlučite. Cimet, koji je izuzetno aromatičan začin, koristite pažljivo da ne biste ubili sav miris i ukus jabuka i bundeve. Kao što previše cimeta može da pokvari kolač, isto tako bez ovog začina, štrudla s jabukama i bundevara nisu ono što bi trebalo da budu.
Dakle, da rezimiram: za sva stara, domaća, rustična jela, važe odokativne mere. Zaboravite na grame, mikrograme i unce, koristite ruke, kašike, šolje i sl. a najbolji način za proveru je da, kada izmešate sve sastojke, probate.
Za ovaj recept testo bi trebalo da bude domaće rastezano... ali ja to - em ne umem da radim, em nemam toliko vremena da trčim oko stola i razvlačim kore. Naravno, nekad je ova poslastica bila uobičajena uz nedeljni ručak, ali u današnje vreme je sve manje onih koji to znaju, mogu i hoće da rade.
Zamišljam već kako bi to u mom slučaju izgledalo: ustajanje pre izlaska sunca da bih stigla sve da pripremim (to bi značilo da noć između subote i nedelje ne bih uopšte ni spavala), sa brašnom rasutim po celom stanu, a i pitanje je na šta bi te kore na ličile i da li bi uopšte bile jestive. Previše vremena i truda je potrebno, da bi se nešto na kraju možda pokazalo kao neuspešno. A da ne pričam o obrnutoj proporcionalnosti vremena potrebnog za spremanje i vremena potrebnog da se pojedu kolači. Ako možete, želite i znate da sami spremate kore, to će ovi kolači biti bolji, tu nema dileme. Pitanje je samo koliko ste spremni da žrtvujete svog vremena i truda, zarad jedne ovakve poslastice, pa makar ona bila i savršena? Za nas ostale srećom postoje gotove tanke suve kore. Neko bi ovo nazvao i pitom (bez Breda), ali za mene je ovo oduvek bila štrudla i ostala je štrudla. Svejedno, kako god da ih zovete princip izrade je isti:
Uzima se po dve kore. Preko gornje kore se pospe jedna kašika ulja, a zatim se ravnomerno celom površinom rasporede narendane bundeve ili jabuke (koje smo pošećerili i začinili cimetom i iscedili od soka). Uvijamo sve u rolat, koji stavimo u tepsiju. Ponavljamo proceduru dok ne potrošimo sve sastojke. Zavijene štrudle premažemo sa malo vode i ulja i pečemo ih na temperaturi 220°C nekih dvadesetak minuta. Pečene štrudle treba poprskati, odn. pofajtati ih vodom čim se izvade iz rerne.
Ispečene štrudle isecite na parčad i pospite prah šećerom.
Ono što možda možete malo da omanete u pripremi ovih kolača je da stavite manje šećera, ali onda to nadoknadite prah šećerom preko pečenog kolača. Može da bude i više soka u bundevi ili jabukama, u tom slučaju produžite vreme pečenja... Uglavnom ovaj kolač jednostavno ne može da ne uspe, osim ako vam zagori u rerni, a i za to stvarno treba da budete "talenat".
