Česnica ili slatka pita od tankih kora sa orasima. Neki bi ovu pitu nazvali i "Vojvođanska česnica", ali to samo oni koji nisu iz Vojvodine. A za mene je ova jedna i jedina prava kakvu znam od detinjstva i koja se obavezno pravi svake godine za Božić.
Ono što je meni kao "neverniku" interesantno je pokušaj pronalaženja odgovora na pitanje: zašto se uopšte pravi česnica za Božić i šta simbolizuje?
Svakako je česnica jedan od paganskih običaja koji se zadržao do danas. Odakle naziv česnica? Verovatno od "čest" ili "čast" koja se delila sa ukućanima.
Orasi se smatraju jednom od najstarijih namirnica koje je čovek koristio, smatra se simbolom mudrosti i dugovečnosti, a simbol su i plodnosti. Smokve su takođe simbol plodnosti i mudrosti, ali i života i mira. Grožđe, a samim tim i suvo grožđe su eliksir zdravlja i mladosti. Med... šta tek reći o njemu kada ga čovek koristi od svog postanja? Sve u svemu, uopšte nije čudno što se za početak nove godine i simbol rođenja koriste ove kombinacije namirnica. Ali čak i kada zanemarimo svu mitologiju i simboliku, sastojci česnice su spoj ukusa koji se savršeno slažu!
Da ne bude zabune, za razliku od baklave, ova pita treba da bude suva i čvrsta. Posle pečenja ne zaliva se nikakvim sirupom, vodom ili sokom. Dakle, česnica jeste suva i jeste slatka i bogata orasima, jer treba da bude bogata i jer je oduvek važila izreka da "nije svaki dan Badnji dan" (ili Božić).
Potrebno je:
- 500 g tankih kora za pitu,
- 500 g oraha (mešavina mlevenih i seckanih),
- 100 g suvog grožđa,
- 100 g seckanih suvih smokava (nije obavezno, ali dobro dođu),
- 5 kašika šećera,
- 2 pune kašike meda,
- 1 dl vode,
- oko 2 dl ulja ili otopljenog putera.
Napomena:
Pošto je u pitanju starinski recept, ove mere su za mene neka osnova, ali uvek možete dodati i više oraha ili suvog voća, što zavisi od vašeg ukusa. Takođe, ako spadate u one koji ne vole suvo grožđe (da, ima i takvih), onda potpuno izbacite suvo grožđe, a umesto njega povećajte količinu oraha ili dodajte neko drugo sitno iseckano suvo voće po želji.
Napomena 2:
Da bi ovo bila "božićna česnica", u nju se, na polovini slaganja, stavi jedan novčić ili dukat, dobro opran pre toga. Onaj ko pronađe novčić, po tom običaju bi trebao da dobije poklon od domaćina/domaćice. Naravno da, kao i za sve ostale praznike, najviše treba deca da uživaju. Zbog toga onaj ko pravi česnicu obično dobro zna u koji kraj je stavio novčić da bi ga "pronašao" neko od dece.
Priprema:
Rernu uključite da se greje na 200°C.
Mlevene orahe i šećer izmešajte. U većoj šolji izmešajte i malo zagrejte med i vodu, dok se med ne otopi.
Suvo grožđe i iseckane suve smokve potopite u mešavinu vruće vode i kašike ruma (ako ne volite rum ne morate ga stavljati) i ostavite desetak minuta da odmeknu.
U nauljenu tepsiju ređajte po dve kore. Svaku poprskajte uljem. Preko toga pospite, otprilike, šaku mešavine oraha i šećera. Preko oraha pospite malo omekšalog i proceđenog suvog grožđa i smokava.
Sve prekrijte ponovo sa dve kore i ponavljajte postupak dok ne potrošite sav materijal. Kad potrošite polovinu kora stavite u jedan kraj već pomenuti novčić.
Na kraju slaganja treba da budu kore. Pitu pre pečenja isecite na kocke približno iste veličine i prelijte mešavinom ostatka ulja, vode i meda.
Tepsiju stavite u rernu zagrejanu na 200°C, a nakon 5 minuta smanjite temperaturu na 180C° i pecite 20-30 minuta, ili dok se ne napravi lepa zlatno braon korica.
Pečen kolač, prekrijte aluminijumskom folijom ili čistom krpom i ostavite da se ohladi. I ne samo da se ohladi, najbolje bi bilo da odstoji jedan dan, biće koliko-toliko mekši. Još jedna bitna napomena za krpu: ona treba da je dobro isprana, jer nema gorih kolača od onih koji mirišu na prašak za veš, Lenor, Silan ili Bohor.
I to bi bilo to, barem što se česnice tiče. Sve ostalo je okupljanje porodice, prijatelja ili rođaka... jer, praznici za to i služe ;)