fbpx

Ćevapi pečeni u rerni

Ćevapi ili ćevapčići ako volite da im tepate, isti naziv ali sa toliko različitih recepata da im se ne zna broj, a svaka varijanta recepta je "ona prava". Pravi ćevap je i onaj nastao u Grčkoj ili Turskoj pre mnogo godina, ali su pravi i sarajevski, banjalučki ili leskovački ćevap,... svaki od njih ima svoje posebnosti i sličnosti. Osnovna sličnost je mleveno meso, ali ono je i osnovna različitost - svi su pravljeni od mesa različitih životinja. Sarajevski ćevap je najčešće od čiste govedine (junetine) ili sa veoma malim procentom ovčetine, banjalučki od ovčetine (ili mešavine s malim procentom junetine), srbijanski ili leskovački ćevap je mešavina svinjskog mesa i manjeg procenta junećeg i/ili ovčijeg mesa.

U nekim verzijama ćevapa dodaju se beli ili crni luk, crvena suva tucana ili mlevena slatka ili ljuta paprika, neki dodaju čak i ulje, a neki dodaju i sodu bikarbonu (nećemo spominjati one nepreporučljive ili nedozvoljene dodatke ćevapima, kao što su soja, voda, konzervansi i drugi aditivi kojima se meso omekšava ili menja boja i miris ustajalog ili se povećava njegova zapremina).

Jedino što se manje ili više svi slažu je da za prave, dobre ćevape mora biti dodat određen procenat masnoće, masnog mesa, slanine ili loja, a taj procenat se u zavisnosti od recepta kreće od 15 do 20%.

Osim nabrojanih varijanti, svaka kuća, kafana, ćevabdžinica ili restoran imaju svoj najbolji recept za ćevape, a sigurna sam da u svakom gradu postoji neko kultno mesto gde se peku najbolji ćevapi. To i jeste najjednostavniji i najlakši način pripreme ćevapa - da odete u neki "gril" i kupite već pečene ćevape u lepinji (somunu) sa ili bez kajmaka i luka. U suštini, bez ta tri dodatka ćevapi i nisu pravi ćevapi. Ako biste me pitali gde su u NS najbolji ćevapi, za mene je to Sarajevski ćevap u lepinji s kajmakom kod Dakca (na uglu Cara Dušana prema Telepu i kod Sajma). Za one koji više vole miris ovčijeg loja, onda je svakako bolji izbor neki banjalučki ćevap (u Novom Sadu ih ima na nekoliko mesta). A za one koji ipak više vole gice, onda je najbolja neka varijanta leskovačkog roštilja gde je najveći procenat mesa u ćevapima svinjsko meso (odavno nisam jela leskovački roštilj i ne znam koji je trenutno najbolji u gradu, nekad je kod Jefte bio zakon).

Druga jednostavna varijanta pripreme ćevapa je da kupite već gotove, presne ćevape u mesari. Svaka mesara i market i Novom Sadu (ili bilo gde drugde) to imaju. Razlike između proizvođača i ćevapa znaju da budu ogromne: kod nekih su ćevapi savršeni, taman kakvi i treba da budu, pomalo žvakasti, ni previše masni, a ni suvi. Kod nekih su opet ćevapi puni vode, masti ili hrskavica (i onih već pomenutih nepoželjnih dodataka) koji kada se ispeku budu upola manji nego kada su bili svež, sumnjivog mirisa, a o krckanju hrskavica pod zubima da i ne govorim.

Jedini način da otkrijete koji su najbolji ćevapi u vašem okruženju je da ih isprobavate redom dok ne naletite na one koji vam se najviše dopadaju. Mada, kod nas i to nije sigurica, jer kada se nešto pročuje kao dobro i kvalitetno, kada postane popularno i kada skoči promet i prodaja, to isto često prestane da bude dobro, odnosno pokvari se. Ne znam da li je to do brzine i nemogućnosti da se dobar kvalitet održi i prilikom većeg prometa ili zbog mentaliteta ili želje vlasnika da se što brže "opare", ali to je nešto što ste sigurno svi primetili u svim sferama ovdašnje trgovine i "biznisa" i nije isključivo problem prehrane ili prehrambenih proizvoda.

Ipak, to je već teška priča i tema koje smo svi svesni ali ne možemo mnogo na to da utičemo, ali ono što možemo to je da što više hrane sami pripremamo i tako dolazimo do treće i najbolje, ali i ne najlakše i najbrže varijante, a to je da ćevape sami napravite, po svom ukusu i od mesa koje ćete sami samleti, pripremiti i začiniti.

Ovaj recept u nastavku je po mom ukusu - ništa drugo osim soli i bibera nije potrebno dodavati mlevenom mesu.

Kako da napravite domaće ćevape i da ih ispečete u rerni?

Potrebni sastojci:

  • 500 g junetine od plećke,
  • 100 g dimljene slanine,
  • 1 kašikica soli,
  • 1/2 kašikice bibera.

Priprema:

U čemu je tajna dobrih ćevapa?

Svaki mesar, kuvar ili majstor roštilja ima neke svoje tajne pripreme, vrste ili mešavine mesa i začina, ali koliko sam za svojih pola veka postojanja uspela da, kao amater, saznam i ukapiram je da poenta svih dobrih "gumenih" a sočnih ćevapa, je u odležavanju kako isečenog tako i samlevenog mesa, kao i u količini i vrsti masnoće.

Veoma je bitno od kojih delova životinje je meso. Suve i drvenaste ćevape ćete napraviti ako koristite samo krtinu od buta i još kada se takvi ćevapi dugim pečenjem isuše, oni obično budu kao suve grančice.

Dobro meso za ćevape je uglavnom meso sa plećke (prednjih, ramenih delova životinje) ili vrata čija je kombinacija masnoće i tetiva idealna za ćevape. I ne samo za ćevape nego i za pljeskavice i kuvana jela kao što su sarme, punjene paprike i sl.

cevapi 2

cevapi 5

Domaća priprema ćevapa traje barem 2 dana. Zašto?

Jedna od tajni je da kupite meso isečeno na kocke, ne mleveno. Isečeno meso prvo samo posolite i ostavite pokriveno u frižideru barem preko noći, ako ne i celih 24 sata. Neka čudna hemija se dešava između proteina mesa i soli koja sve ga omekšava i "kuva". Sutradan meso sameljite i ponovo ostavite barem preko noći da odstoji.

Treći dan meso konačno začinite biberom i dobro umesite. Dobro umesiti znači da meso rukama gnječite kao testo najmanje 10-15 minuta. Od umešene smeše pravite ćevape. Kako?

Meni je najlakše da meso podelim na više delova i da svaki deo mlevenog mesa uz pomoć najlonske folije razvučem u tanki valjak debljine palca koji se seče na pedalj dužine. Ćevape možete praviti i tako da mleveno meso stavite u deblju najlonsku kesu, odsečete jedan ćošak i meso istisnete kroz tu napravljenu rupu. Na kraju krajeva, možete ih praviti i manje ili veće okrugle ili pljosnate,... kako god da ih napravite, ako vi mislite da su to dobri ćevapi koji treba baš tako da izgledaju, onda će oni to i biti.

Napravljene ćevape poslažite na tacnu prekrivenu folijom ili papirom za pečenje premazanim uljem ili mašću kako se meso ne bi zalepilo za podlogu. Ćevape, pre pečenja, možete umotati u tanke kriške dimljene slanine. Ovo ima dobar efekat kad ih pečete u rerni jer dobiju miris roštilja, odnosno dima (recept za savršen roštilj).

Tepsiju sa ćevapima stavite u rernu zagrejanu na 250°C i pecite ih 10-15 minuta.

Za prilog su obavezni, kao što već rekoh:

  • 1-2 velike lepinje ili somuna,
  • 1-2 kašike kajmaka i
  • 1 veći iseckani crni luk.

Pečeno povrće iz rerne, pečena slanina, zelena salata ili kupus, urnebes ili sveža ljuta paprika ili sos od ljute paprike,  mogu da budu pripadajući prilozi, ali ne i obavezni. Kečap i majonez, da se ja pitam (a ne pitam se), ako ne zakonom onda bih makar nekim dekretom zabranila da se stavljaju preko ćevapa. Hm, šta vi mislite o tome?

cevapi 9

cevapi 10


Joomla SEF URLs by Artio
enfrdeitptrues

Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.

Visina donacije

cuvaj hranu