Ovo je recept, koji sam dobila od Dragane i Žileta. Slike (klikni ovde) su sa jedne vikendaške šetnje po Fruškoj Gori, kada sam ih prvi put jela, i tada smo išli od Zmajevca do Ledinačkog jezera (ne baš skroz do dole, jer teško da bismo se vratili peške nazad). Oni koji su išli tuda znaju o čemu pričam, a za one koji ne znaju, tu ima nekih 4-5 kilometara u jednom smeru (što i nije mnogo po ravnom putu), ali sa pojedinim mestima gde i divokoze (za obične koze je suviše strmo) "pasu pod ručnom". Pod takvim i tim uslovima, Dadini mafini su bili više nego ukusni i poželjni. Kad malo bolje razmislim, ti mafini bi svakako bili ukusni, ne samo u šetnji.
Šta je potrebno:
Pomešati:
- 280 g brašna,
- prašak za pecivo,
- kakao – 2 kašike.
Penasto umutiti:
- 125 g margarina za kuvanje,
- 1 vanil šećer,
- 100 g šećera,
- dodati 3 jaja (jedno po jedno uz neprestano mućenje) i
- 200 ml mleka.
U umućenu masu sa margarinom dodati brašno sa kakaom i 100 g čokolade za kuvanje (prethodno iseckane na sitne komadiće).
Gotovu smesu – testo presuti u modlu za mafins i peći na 200ºC oko 25 minuta.
Naravno, da ja ne bih bila ja, kad u receptu nešto ne bih oduzela, promenila ili dodala nešto svoje. U ovom slučaju smanjila sam količinu mleka na 1dl, a dodala sam narendanu jednu jabuku. Pekla sam ih u rerni zagrejanoj na 220°C nekih 15 minutra, zatim sam smanjila temperaturu na 200 i ostavila ih još nekih desetak minuta. Koliko pamtim ukus onih mafina i ovih mojih, nisam ništa pokvarila. Što je najbolje od svega, sve ovo je bilo gotovo za manje od sat vremena (računajući i vreme pripreme, pečenje i pranje isprljanih sudova).
