Klasičan, starinski, nedeljni ručak, kao iz pesme: supe, sosa, mesa...
Domaća supa od mešanog mesa je otkad znam za sebe, bila deo nedeljnog ručka. Supa se uvek kuvala nedeljom, nikad subotom ili bilo kojim drugim danom, što je i razumljivo s obzirom da se takav ručak kuvao satima. U vreme kad nije bilo "ekspres lonaca" i raznih drugih kuhinjskih pomagala, to jeste stvarno bio proces koji je trajao. Naravno, kod mene to sve ide malo brže, mada je i danas ovo jedan zamoran ručak, koliko zbog dužine pripreme, toliko i zbog gomile isprljanih sudova koje treba oprati. Zato se kod mene ovo računa u "svečane" ručkove, koji se prave retko, a i to uglavnom zimi. Uglavnom je "svečanost" onda kada se svi u kući zaželimo te prave domaće supe.
Ovu supu spremam u ekspres loncu, podjednako je dobra kao i ona koja se kuva satima u običnom. Od kojeg mesa kuvam supu?
- Goveđe ili juneđe meso i to "prošarano" meso, odnosno ribić ili močing,
- malo pileće sitneži: džigerice, bubci, šije, krila i sl.
- po 3-4 šargarepe, peršuna, paštrnaka (obavezno),
- jedan celer,
- jedan krompir i ako je sezona jedna kelerabica,
- jedan crni luk sa sve ljuskom, dobro opran u koji je uboden jedan karanfilić,
- so, biber, šafran i 1-2 kašikice vegete (ili kako god da se zove začin od suvog povrća, a koji je uglavnom baziran na soli i nekoj hemiji tipa: pojačivači ukusa, uglavnom može i bez toga ako ima dovoljno pravog povrća).
Sve zajedno sa vodom stavim u lonac, zatvorim i kad počne da pišti kuvam petnaestak minuta, isključim ringlu i ostavim tako na šporetu dok pritisak ne popusti da može da se skine poklopac, a na taj način se "kuva" još sigurno pola sata.
Kad je gotovo, procedim supu u drugu šerpu, povrće izvadim u tanjir, a u proceđenu supu zakuvam griz knedle i domaće tanke rezance (naravno "domaći" znači da su pravljeni samo od brašna i jaja, oni industrijski ne dolaze u obzir, jer se takvi pretvore u neku amorfnu lepljivu masu) i dodam još malo naseckanog peršunovog lista. Goveđe meso tzv. rinflajš (nem. Rindfleisch) se iseče i služi se uz povrće iz supe, sa sosom od paradajza (ili od rena, višanja, mirođije...).
Sos od paradajza spremam tako što na masti (ne na ulju) propržim kašiku brašna, dodam kašikicu aleve parike i sipam sok od paradajza, otprilike oko 1 litra soka. Sos se posoli, pobiberi i malo pošećeri (bar jedna kašika šećera) i kuva se dok se desetak minuta uz stalno mešanje.
U ona stara vremena sve ovo bi bilo samo predjelo za nedeljni ručak u koji još spada, kao glavno jelo, pohovano meso i pečeni krompir, a kao desert štrudla s makom ili orasima, ili krofne, ili...?
