A sada malo o hrani - Food land

Prostor određen da se na njemu prodaje hrana, nije totalna katastrofa, ali je vrlo blizu katastrofi.

Zamislite bilo koji vašar, bilo gde, sa gomilom zadimljenih roštilja, pečenjara i sl. Sada tom vašaru dodajte hiljade ljudi koji prolaze i za sobom ostavljaju ogromni oblak podignute prašine. Tako, i možda još malo gore, izgleda Food land na Exitu.

pasuljAko ikada na Exitu poželite da pojedete nešto sa "fud lenda" prošetajte i pregledajte kako rade. Bilo je i onih tezgi gde isti ljudi koji peku meso, pružaju vam, pipaju i pripremaju hranu i istim neopranim rukama uzimaju vaš (ili bilo čiji) novac i mese pljeskavice. Mesto na kojem bi verovatno svaka srednjovekovna zarazna bolest pozavidela. Kako sve to funkcioniše i uspeva i kako nema nekih stomačnih zaraza, nikada mi nije bilo jasno. Naravno, nisu svi takvi!

Srećom, pa na prostoru između reggae i fusion bine postoji koliko toliko pristojan prostor, gde možete kupiti odlične sendviče zapakovane u folije, NS Weershle - bez obzira što ih mnogi smatraju nezdravom hranom, ove viršle su fenomenalne i jedine koji mi se ne vraćaju na nos par sati nakon što sam ih pojela. Ono što me je ove godine oduševilo je „pasuljijada", tačnije mesto gde se kuvao i prodavao pasulj, uz pečene kobasice. Od prvog dana su me „nervirali" jer su širili miris koji pobuđuje neverovatno lučenje želudačnih sokova, miris koji vam izaziva glad i kada niste gladni...

Kad već pričam o mestima za ulaz hrane, red je da spomenem i mesta za izlaz pića i hrane, tačnije toalete na Exitu. Toi-toi su pokretni toaleti i oni su uglavnom smešteni na mračnijim mestima tvrđave, verovatno s razlogom da ne vidite kako to izgleda unutra. Meni je već sam miris dovoljno odbojan, ali kada nužda pritera, ne pita za mesto... Toaleti su i u bukvalnom i prenesenom smislu reči ona mračna strana festivala.

Opet zamislite neku drumska kafančinu sa poljskim klozetom. Koliko puta ste samo trpeli na putovanjima da biste pronašli koliko toliko pristojno mesto za odlazak u WC? E tako je otprilike i na Exitu – ili trpite celu noć (što je realno nemoguće) ili ste primorani da idete u toi-toi, ili neki improvizovani osvetljeni wc sa vodom (samo za devojke) ili uz neko drvo gde nije prevelika gužva. Mada ne znam gde na Egzitu možete da se sakrijete, a da vas baš niko ne vidi... nema šanse!

pivoI pored svih nedostataka, Exit jeste moje mesto za punjenje baterija i jeste mesto na kojem radije boravim nego na nekoj usijanoj plaži pored slanog mora, cvrčeći na kamenu i suncu. Ne kažem da ne bih otišla i tamo, ali kada moram da biram Exit (i još po koji koncert) ili more, onda ipak biram ono prvo - jer sam tako u mogućnosti! ;)

Ako mislite da previše idealizujem Exit, ili ako mislite da nisam u pravu kada kažem da je Exit više nego potreban Novom Sadu, otiđite makar jedan dan na tvrđavu u vreme njegovog trajanja, a u međuvremenu kada nema ove manifestacije, prošetajte ili POKUŠAJTE da prošetate ulicom Laze Telečkog, otprilike sat vremena posle ponoći, bilo kog vikenda (i nažalost ne samo vikenda) u godini - i pronađite razliku. Možda ćete me tada malo bolje razumeti...

Uzdravlje i vidimo se dogodine na Đavi!