fbpx

izlaz

Exit jeste izlaz u svakom smislu te reči. A dešavanje u Novom Sadu pod tim imenom?

Istina je je sada daleko od onog što je predstavljao one prve nulte godine: bunt i revolt i glas i izlaz protiv ondašnjeg režima, kada su se oni odvažni (možda preteška reč ali jeste tako) usudili da kroz muziku i okupljanje uz istu, izraze neki svoj revolt, ili možda samo pronađu neki izlaz iz onog ludila i neki smisao života u ondašnoj zemlji Srbiji.

Šta se promenilo od te 2000. godine?

I svašta i ništa!

O ružnim stvarima i politici ne mogu i neću da pišem ovde! Ovaj sajt je neki moj izlaz iz svakodnevice i pišem samo o onome što volim, a u ovom slučaju pišem šta za mene predstavlja Exit!

 

Ta "nulta" godina jeste bila i godina nade i očekivanja i želja za promenama i želje za izlazom iz onog ludila. Sve ostale godine su nažalost postale "samo biznis". Verovatno je i ta, nulta, bila isto to, ali onda (bar meni) nije tako izgledalo.

No, sve usvemu, Exit jeste postao institucija, jeste postao nešto što je ovaj grad probudilo iz učmalosti, jeste doveo bar deo Evrope u Srbiju i jeste poslao neku lepšu sliku o nama "divljacima s Balkana"... Može biti da sam ja veliki idealista ili sanjar, ali činjenica je da i danas posle deset godina grad oživi zahvaljujući mladim ljudima iz celog sveta.

Sećam se onih prvih godina kada se govorilo o "štetnom uticaju na omladinu", kada su se mnogi trudili da ga zabrane i ukinu, kada su pojedini i mene pitali čime se tamo drogiram?! Red je i da odgovorim: drogiram se muzikom!

Palanačka malograđanština i strah i od bilo kakvih promena i novosti je verovatno jedan od najgorih strahova kako u našem tako i u svakom drugom društvu.

Danas sam gledala neke svoje sugrađane na Štrandu koji se zgražavaju nad tom decom koja spavaju na travi. Smeta im što se čuje neka glasna muzika koju oni ne shvataju. Zašto im je tako teško da prihvate da postoji drugačiji način razmišljanja i ponašanja od njihovog? Da li to što ne prihvatam taj ograničeni način razmišljanja znači da sam kao oni - ograničena? Daleko bilo! Takve ne mogu ni da osuđujem, žao mi ih je, jer su zatvoreni u tom svom svetu iz kog odbijaju da izađu, da li zbog straha od nepoznatog, novog ili drugačijeg ili nečeg četvrtog, ne znam, ali nadam se samo da će takvih ljudi biti sve manje i manje.

zalazak2Ove godine sam propustila Exit i to mi jako teško pada, pogotovo što sam imala kartu, pa je prodala, ali.. takav je bio sticaj okolnosti. Nadam se da će sledeće godine biti drugačije. Jeste da ove i nije bio neki program koji bi mene previše zainteresovao (osim Faith no More), ali sve u svemu ovde je muzika samo prateći deo svih ostalih dešavanja.

Za mene je Exit vreme punjenja "baterija" pozitivnom energijom. Nikad i nigde, nisam na jednom mestu mogla da vidim toliko nasmejanih i lepih lica, toliko pozitive, kao na Exitu. Mnoštvo različite muzike, muzičkih stilova, a tek zalazak sunca iznad Novog Sada, uz muziku iz "Cafe del Danube", chill, bioskop, a tek tamburaši pod terasom Varadinskog hotela (to je tzv. "chill-out varadinska muzika")...

Prvi put ove godine sam čula Exit od kuće (tj. na Detelinari), to mi se do sada nije dešavalo, mada ima onih iz Petrovaradina koji tvrde da su ove godine manje čuli buku... ne znam, ali znam da mi je drago što se čuje u celom gradu, drago mi je što je Štrand pun klinaca koji spavaju ili đuskaju uz muziku, drago mi je što su "okupirali" grad, što se makar u ova četiri dana mnogo manje i na mnogo manje mesta čuje ona nesrećna muzička tvorevina ovih prostora "surogat-svega-i-svačega-zvani-turbo". Ali mi je mnogo žao što se to ne dešava malo češće od jednom godišnje, a još više mi je žao što ovakvih dešavanja nije bilo u vreme moje mladosti (ali smo mi ipak imali i mnogo toga što ovdašnja deca nisu imala, niti imaju)...

weller2Sve u svemu, jedva čekam sledeću godinu i novi Exit, koji neću propustiti, jer mi je ove godine postalo jasno, da jesam ovisnik o njemu i da mi mnogo nedostaje ta atmosfera sa tvrđave i da Exit jeste ne samo muzika nego i način života i razmišljanja, isto kao što je nekad (a verujem i sada, bar kod nekih ljudi), predstavljao rock&roll , samo što sad muzički pravci nose neka nova imena i nove šablone ponašanja, ali čini mi se da generalno, životni stav ovih mladih ljudi se nije mnogo promenio od ondašnjeg.

Ili se meni to sve samo čini?!


Joomla SEF URLs by Artio
enfrdeitptrues

Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.

Visina donacije