fbpx

gljivarski-stomaglenkagljivarski-sto1
Prošle nedelje je na Fruškoj Gori, u Informativnom centru kod spomenika na Vencu, bio organizovan skup udruženja gljivara iz cele Srbije i okruženja.

Bilo je veoma zanimljivo i interesantno jer su se na jednom mestu mogle videti mnoge vrste gljiva koje rastu u Srbiji a takođe i čuti dosta zanimljivih izlaganja iskusnih gljivara. Pricalo se o hranljivosti, lekovitosti, otrovnosti, načinu razlikovanja jestivih i otrovnih gljiva koje ste mogli odmah na licu mesta i da vidite, omirisete, opipate... Naravno da ovakvi skupovi ne prolaze bez kotlića, a ovaj put gljivarskog paprikaša ili tzv. "gljivaša" kako ga je nazvao čovek (nažalost zaboravila sam mu ime) iz Banje Koviljače. Ovde sam prvi put uživo videla našu najotrovniju gljivu zelenu pupavku kao i nista manje opasnu panterovku. Takodje sam prvi put čula priču o hrastovoj sjajnici (mislim da se tako zove) i o njenoj izuzetnoj lekovitosti. To je na izgled, jedna jako lepa tamno crvena gljiva, mada veoma tvrda i nije jestiva, ali se od osušene i samlevene prave tinkture koje "nema za šta nisu lekovite" (tako su rekli).

arena Pošto sam se i ovom prilikom uverila koliko u stvari malo znam o gljivama, rešila sam da se učlanim u ovo naše novosadsko društvo, za početak da vidim šta je to, može li se i koliko  naučiti o gljivama. I tako često idemo u šetnju po Fruškoj Gori, na ovaj način bi mogli spojiti  lepo i korisno. Onaj tužniji deo priće je da kako Zeka i ja nismo članovi ni jednog gljivarskog društva, nismo jeli paprikaša jer ga nije bilo za "nečlanove". Zato smo krenuli u jednu laganu šetnju.

mogli-bi-corbu-od-gljivaNismo daleko odmakli jer smo na samom Vencu kod restorana (ili kafića, ne znam kako to da nazovem) naleteli na "izložbu" sveže uzbranih gljiva.Bilo je tu svega, od sunčanica, trubica, puhara, maglenki...do prelepih narandžastih (i otrovnih) zavodnica. Dok smo se divili toj "ikebani", čekajući Dadu i Žileta, žena koja tu radi (a i vlasnik je, ili zakupac istog objekta) izašla je iz kuhinje i počela da nam pričao tome kako i šta ona sprema u svojoj kuhinji,da taj restoran ima najšarolikiji jelovnik u Srbiji, da nigde nećemo na jednom mestu probati toliko glijiva itd. Više iz radoznalosti nego što smo stvarno bili gladni, seli smo za jedan sto i poručili čorbu od gljiva. Nije htela da mi kaže šta sve imau toj čorbi, ali koliko sam videla i osetila bilo je u njoj više vrsta gljiva (žena je tvrdila da ima tridesetak, ali mi to zvuči kao preterivanje).

corba-od30-vrsta-gljiva1Porcije su bile pristojne, za 200 din koliko košta jedna čorba. Ukus je bio fenomenalan. Atmosfera jeste krajnje rustična, ali... jelo jeste ukusno, domaća rakija od dunje odlična (a i od kajsija im nije loša), jedino što mi se nije dopalo, ali baš nikako, to je sama kuhinja. I ona izgleda, najblaže rečeno još "rustičnije". Razmišljala sam o tome  dok sam jela čorbu i ponadala sam se da ću preživetu tu avanturu, prvo sa gljivama a drugo sa ostalim "životinjicama"  koje žive u toj kuhinji. No, sve u svemu dobro smo prošli ništa nam se nije desilo, preživeli smo sve i gljive i gljivice. Bar za sada.

Druga stvar, zbog koje sam se osećala malo neprijatno je što su tri velika drvena stola bila prepuna gljiva, sveže uzbranih, ali... što reče ta žena ima više gljiva kod nje nego na skupu gljivara. Jedino što nije rekla je da neke od tih uzbranih gljiva spadaju u zaštićene vrste!

trubicaCelu ovu priču i jesam upravo ispričala zbog toga, kako se odnosimo prema prirodi i svetu koji nas okružuje. Fruška gora jeste tzv. "nacionalni park", ali od svega toga jedino što se radi, je da se naplaćuje neka taksa, za prolazak kolima. Kada idete kroz šumu koja je bliže samom Vencu treba da vodite računa i da izbegavate one što divljaju motorima po toj istoj šumi i tim istim stazama za pešačenje i pešake. Njima (mislim na bahate motoraše) to niko ne brani, platili su verovatno tih 100 dinara ulaza i misle da su tako kupili pravo da rade šta hoće. Naravno kod nas je sve moguće, pa i divljanje motoraša po šumi, ne iznenađuje verovatno nikog, jedino što se ja svaki put iznerviram jer moram da se bacam u šiblje ne bi li se sklonila od njih. Ponekad "utripujem" da se nalazim u filmu "Pobesneli Maks", ali nažalost bez Mela Gibsona. U stvari, poenta je pronaći stazu gde njih nema, a takve staze uglavnom su i najteže za šetnju (čitaj: strme).

cica-u-sumicica-u-sumi1Na takvim zabitim i neprohodnim stazama mogu da se nađu gljive, još i ako zađete malo po šumi, možete pronaći pravo malo blago. Jedino što je stvarno šteta brati ih neumereno, ili još gore uništavati ih. Pogotovo niko, ko nije dovoljno obrazovan i upućen ne bi smeo da ih bere za jelo. Iako na internetu možete pronaći dosta sajtova na srpskom jeziku posvećenih gljivama, iako ima mnogo slika i objašnjenja, ipak nemojte reskirati i vaš život i život onih kojima ćete kuvati nešto neprovereno.

Ili što bi rekao moj Deja: sve su gljive jestive, ali neke samo jednom.


Joomla SEF URLs by Artio
enfrdeitptrues

Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.

Visina donacije