Gljive

Kad kažem crni pirinač, ne mislim na obojeni pirinač (mastilom sipe ili nekom drugom prehrambenom bojom), već na tamnu vrstu pirinča. Crni ili tzv.zabranjeni pirinač je vrsta pirinča koja je u Kini, još od drevnih vremena, bila rezervisana samo za carsku porodicu, odnosno bila je zabranjena za obične ljude. Danas se crni pirinač prodaje u celom svetu, pa i kod nas. Možete ga kupiti u većim marketima, ili specijalizovanim prodavnicama.

Jelo koje može da se posluži kao salata ili prilog, ali gljive u bilo kojoj kombinaciji mogu biti i komletan obrok.

Sarmice od zelja ili blitve punjene kako različitim mesom, tako i različitim povrćem, svoju punu sezonu doživljavaju u proleće. Kada prođe sezona sarme od kiselog kupusa, kreće vreme sarmica od svežeg povrća, sarmica od zelja sa mesom ili posnih sarmica bez mesa, a u ovom receptu su na redu sarmice od zelja sa gljivama.

Bukovača je jedna od gljiva koja spada u veoma ukusne i cenjene gljive. Za razliku od drugih šumskih gljiva, ovu gljivu je moguće i kultivisano gajiti. Zbog toga je lako dostupna i možete je kupiti u većini marketa kao i na pijacama. Ukus i čvrsa tekstura mesa su slični šumskom piletu odnosno vrbari te se zbog te osobine može lako i jednostavno pohovati (vidi pohovano šumsko pile).

Zanimljiva kombinacija ukusa i mirisa, slično jelo onom pasulju u bundevi. Za ovaj recept je bitno da imate već skuvanog pasulja, a ako ga nemate možete koristiti konzervirani.

Marinirane gljive su po receptu Milke Adžić sa Jelove gore. Probala sam, onomad, njene šumske lisičarke u presolcu i mogu da kažem da su fantastične. Pošto sam u međuvremenu zaboravila recept za marinirane gljive, pronašla sam ga u njenoj grupi na fejsu Koja je ovo gljiva.

Radni naziv ovog recepta sa 4 vrste gljiva je bio "njoki sa gljivama, sirom i španatom", ali sam shvatila da je za konačni naziv potrebnije nešto kraće, praktičnije i pamtljivije, a svakako u receptu ima 4 vrste gljiva, koje su i glavni sastojak uz njoke. Kako god, sastojci su sami po sebi odlični, a priprema i nije toliko komplikovana, pogotovo ako kupite gotove njoke.

Ako postoji čorba od ničega, onda bi ovo mogli biti rezanci sa "ničim". Šalu na stranu, daleko je ovo od ničega, pogotovo što u ovom jelu ima tartufa. Doduše malo, ali oni su svakako samo začin koji zbog svog intenzivnog mirisa preovladava ovim krajnje jednostavnim jelom.

Da nema Milke, moje prijateljice i šumske vile, verovatno nikad ne bih toliko i na taj način upoznala šumski svet gljiva. Kad to kažem mislim i na šetnju i bazanje po divnoj jelovgorskoj šumi, kao što verovatno nikad ne bih probala gljivarske specijalitete, i to direktno na izvoru, gljive sveže tek ubrane, od čorbi, pita, gljivarskog vozića,... 

Već imam sličan recept za punjene šampinjone sa sirom, a za razliku od tog starog, ovaj recept je obogaćen dimljenim mesom. 

O šumskom piletu ili gljivi vrbari (vrbovači, šumskom piletu ili latinski Laetiporus sulphureus) sam već pisala kao o jednoj od meni omiljenih gljiva (recept za pohovanu vrbaru). Ovoga puta vrbara na testu, odnosno pici.

Izuzuzetno zanimljivo i aromatično jelo. Nešto između čorbe i variva, a u svakom slučaju jeste sa gljivama. Kakvim gljivama? Šitake, bukovače, šumske, divlje gljive, ili sve pomešane. Zavisi šta imate i šta možete da kupite.

Brz, jeftin, jednostavan vegetarijanski ručak, a ideju sam dobila tako što sam već pravila njoke sa gljivama. Osim toga, razmišljala sam kako da iskoristim ostatke kuvanog krompira i povrća iz supe od prethodnog ručka, tako da sam sve zajedno spojila u jedno jelo.

Jaja, gljive i sir u šolji  ili "eggs en cocotte" ili "eggs in pots" Može biti doručak, ručak ili užina, kako vam zgodno. Jelo koje se lako i brzo priprema i jelo koje možete praviti u bilo koje doba dana ili godine. Jedino što što treba da prilagodite sebi je vrsta gljiva koju ćete koristiti.

Ovo je jedan veoma jednostavan i brz recept, ali tartuf nije obična gljiva, a samim tim ni recept nije baš običan.

Slana štrudla punjena mirisnim šumskim gljivama i svežim sirom. Ukratko, idealna kombinacija.

Umami sos, kako ga je Zeka nazvao, što on to u stvari i jeste s obzirom na sastav namirnica od kojih se pravi. Recept inspirisan pričom o umamiju.

U saradnji sa gružankom, radionicom za proizvodnju domaćih kora za pite i gibanice

Njoke, gnochi ili valjušci, knedle ili noklice ili šufnudle... Kako god da ih nazivate, u pitanju su male okruglice od krompirovog testa sa gljivama.

Ćufte od gljiva? Ništa lakše. Ovo je još jedan recept na temu vegetarijanskih, bezmesnih ćuftica. Ovoga puta ćuftice od šumskih gljiva.

Ako niste gljivar, ili ako niste neko ko dobro poznaje šumske gljive (jer sve su gljive jestive, neke samo jednom), ili niste u prilici da sami berete, ili da neko drugi za vas to uradi, koristite one gljive koje možete kupiti na svakoj pijaci, kao što su npr. bukovače ili šitake.

Već sam pravila nešto slično (recept za bukovače sa starim hlebom), a ovo jelo je taj već davno spominjani recept Milke iz Užica (Koja je ovo gljiva?).

Originalna ideja i recept nisu moji. Ovo je Milkin recept za bukovače sa kiflama uz neke moje male izmene.

Kad smišljam sama neki recept, onda prvo gledam šta od sezonskog voća i povrća ima na pijacama. Princip po kojem pravim neko jelo (osim onog principa "šta imam u frižideru"), je šta je to što dospeva u isto vreme. Koje sezonske namirnice mogu da iskombinujem. Tako je nastao i ovaj jesenji, "gljivastični" recept.

Jelo, za koje bih mogla reći da, bar na izgled deluje sasvim obično jelo... i gledajući samo fotku bez izazivanja čula mirisa, teško da možete steći utsak o kakvom bogatstvu i mirisa, a i ukusa se radi.

Jelo koje je jednostavno da se napravi, ali je i savršeno ukusno. Vrganj sa svojim šumsko-orašastim mirisom i ukusom, uz dodatak zapečenog kozijeg sira.... vrh.

Gljive i paradajz se vole, dobar su par i odlično se slažu. Još ako je gljiva vrganj i ako je paradajz sušeni,... savršena kombinacija ;)

Gljiva petrovača i to jelovgorska (rujnica-mlečnica-presnac). Moram da priznam da nikada do sada nisam jela ovu gljivu, što i nije čudo jer do sada nisam imala prilike da je uberem negde u prirodi. Ne znam kako je u drugim krajevima ali u Novom Sadu, jedini način na koji možete doći u posed ove gljive, je da je negde sami pronađete u šumi ili da poznajete nekog od koga ćete ih nabaviti, jer je na pijacama (barem kod nas u Novom Sadu nema). Naravno, to ne znači da treba sami, neiskusni i nepodučeni, da idete i berete gljive - taman posla. Branje gljiva uvek prepustite iskusnim (ali stvarno iskusnim) gljivarima, kako sami sebe ne biste doveli u neprijatnu situaciju, tačnije da se ne biste otrovali.

Što se mene tiče, odgovara mi što su najskuplje i najređe gljive tartufi, jer samim tim vrganji ne zauzimaju to prvo mesto. Ne sporim da je tartuf najbolja i najcenjenija gljiva (svakako jeste gljiva koju je najteže pronaći), ali vrganj... za mene je gljiva nad gljivama. Ne postoji ništa, od svega što sam do sada probala i jela, što može da se meri sa ovom gljivom.

Zašto?

Nemojte da vas naziv prevari: ćufte od šumskog pileta su bez piletine. Šumsko pile je vrsta gljive. Možda bi se neko i mogao prevariti i pomisliti da ove ćufte jesu od mesa - mnogo liče, ali lagala bih kada bih rekla da imaju isti ukus kao mesne ćufte, mada su meni ove čak i bolje.