Kako god da pripremate smuđa, kuvanjem, pečenjem, prženjem ili pohovanjem, on jednostavno uvek bude ukusan, jer karakteristično je da smuđ ima izuzetno blag ukus i miris, tačnije on je jedina riba koja lepo miriši (pri tome ne mislim na one mirišljave dvonoge ribe). Naravno, uvek moram da napišem da kao i za svaku drugu namirnicu, morate imati "talenta" da je upropastite. Pečeni smuđ je, za moj ukus, dovoljno dobar, samo posoljen i bez ikakvih drugih dodataka. Ali ako hoćete da napravite malo drugačiji prilog uz pečenu ribu i da sasvim promenite čitav ukus jela, evo jednog predloga za sos od gljiva, koji se odlično slaže uz smuđa.

Skoro sam pisala o gljivama, a ovaj recept je još jedan od "gljivarskih". Da li ćete uz ovaj sos peći neko meso, ili ćete ga poslužiti uz neku testeninu, bareni krompir, pirinač ili možda proju, zavisi od vas, ali sve u svemu postoji mnogo drugih kombinacija osim ove.

Šareni letnji ražnjići bi ukratko mogli da se opišu i definišu kao pražnjenje frižidera, ili "kupi-razno-povrće-koje-možeš-naći-na-pijaci" iseckaj i naslaži na štapiće zvane ražnjići. Ovde stvarno samo vaša mašta može da bude granica. Jedino o čemu treba da vodite računa je to da u jednoj kombinaciji koristite ono povrće i meso kojem treba otprilike isto vreme da bi se ispekli. U punoj letnjoj sezoni, ako niste od onih koji moraju da jedu meso, ovakve ražnjiće možete praviti i samo od povrća, gljiva ili ribe.

Jedan veoma zanimljiv i nesvakidašnji recept, za koji spisak sastojaka nije baš uobičajen za ove naše vojvođanske prostore (osim šunke i slaninice). Vredi ga probati jer je ova kombinacija stvarno odlična.

Kao prvo i kao aksiom: vrganj ne može da se poredi ni sa jednom drugom gljivom. Ne zovu ga bez razloga kraljem gljiva. Ali, ako se ipak ne slažete sa ovom konstatacijom, mogu da je proširim tako što ću reći da jedino možda lisičarke mogu da se uvrste u njegovu kategoriju. Ako je vrganj kralj, lisičarke su kraljice. Sve ostale gljive su ili suviše "jake" (ukusom i mirisom podsećaju na plesanj, zemlju ili nešto neodređeno), ili su pak "neutralne" tj. bez nekog specifičnog ukusa i mirisa. Vrganj je, nasuprot nežnim i blagim lisičarkama, intenzivnog, ali očaravajuće zanosnog mirisa. Ukus... stvarno ne mogu da ga uporedim sa nečim drugim, jer je naprosto jedinstven. Bez obzira da li je ovo krajnje subjektivno ili sasvim objektivno mišljenje, moram još da kažem da je kombinacija vrganja i sira nešto što spada u hranu u kojoj uživaju sva čula, a još kad im se dodaju blago biberaste lisičarke...

Prošle nedelje je na Fruškoj Gori, u Informativnom centru kod spomenika na Vencu, bio organizovan skup udruženja gljivara iz cele Srbije i okruženja.

Bilo je veoma zanimljivo i interesantno jer su se na jednom mestu mogle videti mnoge vrste gljiva koje rastu u Srbiji a takođe i čuti dosta zanimljivih izlaganja iskusnih gljivara. Pricalo se o hranljivosti, lekovitosti, otrovnosti, načinu razlikovanja jestivih i otrovnih gljiva koje ste mogli odmah na licu mesta i da vidite, omirisete, opipate... Naravno da ovakvi skupovi ne prolaze bez kotlića, a ovaj put gljivarskog paprikaša ili tzv. "gljivaša" kako ga je nazvao čovek (nažalost zaboravila sam mu ime) iz Banje Koviljače. Ovde sam prvi put uživo videla našu najotrovniju gljivu zelenu pupavku kao i nista manje opasnu panterovku. Takodje sam prvi put čula priču o hrastovoj sjajnici (mislim da se tako zove) i o njenoj izuzetnoj lekovitosti. To je na izgled, jedna jako lepa tamno crvena gljiva, mada veoma tvrda i nije jestiva, ali se od osušene i samlevene prave tinkture koje "nema za šta nisu lekovite" (tako su rekli).

Iako sam to već napomenula, moram da ponovim (a sigurna sam da ću to još koji put ponoviti): lisičarke su za mene najlepše i najukusnije gljive. Prošle godine sam u tekstu o lisičarkama pisala kako je kod nas u Novom Sadu vrlo teško, tačnije nemoguće pronaći ih na pijaci. Kako se snalazim? Ili preko "veze" i poznanika koji su toliko ljubazni da mi ih donesu iz Srbije, ili sama, kao što sam to uradila i ove godine jer sam iskoristila boravak u Vrnjačkoj Banji (na informatičkom skupu Infotech)  da barem za neko vreme obezbedim sebe svežim lisičarkama i vrganjima.

Brzo i jednostavno. Idealno kada želite na brzinu da pripremite ručak ili večeru. Osim toga umesto šampinjona možete koristiti i druge gljive koje vam se učine pogodne.

Ovo jelo je "trenutak inspiracije", jer kada sam odlučila da ga skuvam, nije mi se jelo ni samo meso, a ni paprikaš od gljiva, pa sam od ovih sastojaka umesto dva napravila jedno jelo. Uglavnom, pošto je ćuretina, kako ja kažem "posna" i nema neki specifičan jak miris, odlično se slaže uz aromatične gljive.

Jednostavan recept ali sa nesvakidašnjim sastojkom - lisičarkama. Ako je vrganj kralj gljiva, lisičarka je sigurno kraljica ili žuto zlato šumsko.