fbpx

Ne mogu da počnem pisanje ovog recepta a da na prvom mestu ne spomenem milu i dragu mi Milku iz Užica, zahvaljujući kojoj uživam u mirisnim jelima začinjenim sušenim gljivama. Ovoga puta gljiva je crna truba, crna trubača, ili mrtvačka truba lat. Сantharellus cibarius. Iako im je ime zloslutno, nisu otrovne, niti postoje neke otrovne gljive koje su im slične, što znači da ne bi trebala da postoji mogućnost zamene sa nekom otrovnom gljivom. Osim toga, ukus im je fantastičan.

Šareni letnji ražnjići bi ukratko mogli da se opišu i definišu kao pražnjenje frižidera, ili "kupi-razno-povrće-koje-možeš-naći-na-pijaci" iseckaj i naslaži na štapiće zvane ražnjići. Ovde stvarno samo vaša mašta može da bude granica. Jedino o čemu treba da vodite računa je to da u jednoj kombinaciji koristite ono povrće i meso kojem treba otprilike isto vreme da bi se ispekli. U punoj letnjoj sezoni, ako niste od onih koji moraju da jedu meso, ovakve ražnjiće možete praviti i samo od povrća, gljiva ili ribe.

Kada nemam neke preterane inspiracije za kuvanjem, ili kad hoću nešto na brzinu da pripremim, pirinač, tj. neka vrsta pilava ili rižota je savršen ručak. Pirinač kao takav, nema neki ukus, ali zato dobije ukus i miris onoga što u njega stavljate, bilo da je to neko meso, riba ili povrće. Od bezbroj mogućih kombinacija sa pirinčem ovoga puta jedan sa gljivama.

Kao prvo i kao aksiom: vrganj ne može da se poredi ni sa jednom drugom gljivom. Ne zovu ga bez razloga kraljem gljiva. Ali, ako se ipak ne slažete sa ovom konstatacijom, mogu da je proširim tako što ću reći da jedino možda lisičarke mogu da se uvrste u njegovu kategoriju. Ako je vrganj kralj, lisičarke su kraljice. Sve ostale gljive su ili suviše "jake" (ukusom i mirisom podsećaju na plesanj, zemlju ili nešto neodređeno), ili su pak "neutralne" tj. bez nekog specifičnog ukusa i mirisa. Vrganj je, nasuprot nežnim i blagim lisičarkama, intenzivnog, ali očaravajuće zanosnog mirisa. Ukus... stvarno ne mogu da ga uporedim sa nečim drugim, jer je naprosto jedinstven. Bez obzira da li je ovo krajnje subjektivno ili sasvim objektivno mišljenje, moram još da kažem da je kombinacija vrganja i sira nešto što spada u hranu u kojoj uživaju sva čula, a još kad im se dodaju blago biberaste lisičarke...

Paprikaš od gljiva pravim kao i svaki drugi paprikaš od mesa, osim što stavim nešto manje luka i manje paprike. Kao i za paprikaš od mesa, najbolje je ako imate više vrsta gljiva. U zavisnosti od toga šta nadjem na pijaci tako pravim i ovo jelo: nažalost uglavnom se to svodi na šampinjone, bukovače i šitake.

Iako sam to već napomenula, moram da ponovim (a sigurna sam da ću to još koji put ponoviti): lisičarke su za mene najlepše i najukusnije gljive. Prošle godine sam u tekstu o lisičarkama pisala kako je kod nas u Novom Sadu vrlo teško, tačnije nemoguće pronaći ih na pijaci. Kako se snalazim? Ili preko "veze" i poznanika koji su toliko ljubazni da mi ih donesu iz Srbije, ili sama, kao što sam to uradila i ove godine jer sam iskoristila boravak u Vrnjačkoj Banji (na informatičkom skupu Infotech)  da barem za neko vreme obezbedim sebe svežim lisičarkama i vrganjima.

Gljive šitake ili shiitake (lat. Lentinula edodes) potiču iz daleke Azije. Na prostorima Japana, Kine i Koreje gaje se preko 1000 godina, dok se kod nas ove šitake gaje relativno kratko vreme. To znači da ih u Srbiji, još uvek ne možete kupiti baš na svakoj pijaci ili marketu, ali ih možete kupiti sveže ili osušene u bolje snabdevenim supermarketima ili pijacama.

Ovo jelo je "trenutak inspiracije", jer kada sam odlučila da ga skuvam, nije mi se jelo ni samo meso, a ni paprikaš od gljiva, pa sam od ovih sastojaka umesto dva napravila jedno jelo. Uglavnom, pošto je ćuretina, kako ja kažem "posna" i nema neki specifičan jak miris, odlično se slaže uz aromatične gljive.

Kako god da pripremate smuđa, kuvanjem, pečenjem, prženjem ili pohovanjem, on jednostavno uvek bude ukusan, jer karakteristično je da smuđ ima izuzetno blag ukus i miris, tačnije on je jedina riba koja lepo miriši (pri tome ne mislim na one mirišljave dvonoge ribe). Naravno, uvek moram da napišem da kao i za svaku drugu namirnicu, morate imati "talenta" da je upropastite. Pečeni smuđ je, za moj ukus, dovoljno dobar, samo posoljen i bez ikakvih drugih dodataka. Ali ako hoćete da napravite malo drugačiji prilog uz pečenu ribu i da sasvim promenite čitav ukus jela, evo jednog predloga za sos od gljiva, koji se odlično slaže uz smuđa.

Skoro sam pisala o gljivama, a ovaj recept je još jedan od "gljivarskih". Da li ćete uz ovaj sos peći neko meso, ili ćete ga poslužiti uz neku testeninu, bareni krompir, pirinač ili možda proju, zavisi od vas, ali sve u svemu postoji mnogo drugih kombinacija osim ove.

Prikaži dalje...
Joomla SEF URLs by Artio
enfrdeitptrues

Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.

Visina donacije