Šareni letnji ražnjići bi ukratko mogli da se opišu i definišu kao pražnjenje frižidera, ili "kupi-razno-povrće-koje-možeš-naći-na-pijaci" iseckaj i naslaži na štapiće zvane ražnjići. Ovde stvarno samo vaša mašta može da bude granica. Jedino o čemu treba da vodite računa je to da u jednoj kombinaciji koristite ono povrće i meso kojem treba otprilike isto vreme da bi se ispekli. U punoj letnjoj sezoni, ako niste od onih koji moraju da jedu meso, ovakve ražnjiće možete praviti i samo od povrća, gljiva ili ribe.

Jedan veoma zanimljiv i nesvakidašnji recept, za koji spisak sastojaka nije baš uobičajen za ove naše vojvođanske prostore (osim šunke i slaninice). Vredi ga probati jer je ova kombinacija stvarno odlična.

Kao prvo i kao aksiom: vrganj ne može da se poredi ni sa jednom drugom gljivom. Ne zovu ga bez razloga kraljem gljiva. Ali, ako se ipak ne slažete sa ovom konstatacijom, mogu da je proširim tako što ću reći da jedino možda lisičarke mogu da se uvrste u njegovu kategoriju. Ako je vrganj kralj, lisičarke su kraljice. Sve ostale gljive su ili suviše "jake" (ukusom i mirisom podsećaju na plesanj, zemlju ili nešto neodređeno), ili su pak "neutralne" tj. bez nekog specifičnog ukusa i mirisa. Vrganj je, nasuprot nežnim i blagim lisičarkama, intenzivnog, ali očaravajuće zanosnog mirisa. Ukus... stvarno ne mogu da ga uporedim sa nečim drugim, jer je naprosto jedinstven. Bez obzira da li je ovo krajnje subjektivno ili sasvim objektivno mišljenje, moram još da kažem da je kombinacija vrganja i sira nešto što spada u hranu u kojoj uživaju sva čula, a još kad im se dodaju blago biberaste lisičarke...

Brzo i jednostavno. Idealno kada želite na brzinu da pripremite ručak ili večeru. Osim toga umesto šampinjona možete koristiti i druge gljive koje vam se učine pogodne.

Iako sam to već napomenula, moram da ponovim (a sigurna sam da ću to još koji put ponoviti): lisičarke su za mene najlepše i najukusnije gljive. Prošle godine sam u tekstu o lisičarkama pisala kako je kod nas u Novom Sadu vrlo teško, tačnije nemoguće pronaći ih na pijaci. Kako se snalazim? Ili preko "veze" i poznanika koji su toliko ljubazni da mi ih donesu iz Srbije, ili sama, kao što sam to uradila i ove godine jer sam iskoristila boravak u Vrnjačkoj Banji (na informatičkom skupu Infotech)  da barem za neko vreme obezbedim sebe svežim lisičarkama i vrganjima.

Jednostavan recept ali sa nesvakidašnjim sastojkom - lisičarkama. Ako je vrganj kralj gljiva, lisičarka je sigurno kraljica ili žuto zlato šumsko.

Ovo jelo je "trenutak inspiracije", jer kada sam odlučila da ga skuvam, nije mi se jelo ni samo meso, a ni paprikaš od gljiva, pa sam od ovih sastojaka umesto dva napravila jedno jelo. Uglavnom, pošto je ćuretina, kako ja kažem "posna" i nema neki specifičan jak miris, odlično se slaže uz aromatične gljive.

Još jedan od jednostavnih recepata za jelo koje može da se sprema ili u tiganju, ili na roštilju. U ovoj mojoj "kuhinjskoj" varijanti bez vatre, drva i mirisa dima, uz meso u tiganj treba dodati i malo dimljene slaninice - zbog mirisa ;)

Opet nemam neku određenu meru, ali otprilike za mene i moju porodicu i naše apetite računam po jednu krmenadlu, jedan režanj slaninice i po desetak lisičarki i neku salatu kao prilog.

Skoro sam pisala o gljivama, a ovaj recept je još jedan od "gljivarskih". Da li ćete uz ovaj sos peći neko meso, ili ćete ga poslužiti uz neku testeninu, bareni krompir, pirinač ili možda proju, zavisi od vas, ali sve u svemu postoji mnogo drugih kombinacija osim ove.

Za mene jedna od najukusnijih i najlepših gljiva. Ne mogu da kažem da ih mogu pronaći u Novom Sadu na pijacama, što znači i da ne mogu da ih pripremam često, ali kada uspem da ih nabavim to je onda prava gozba.