Iako sam to već napomenula, moram da ponovim (a sigurna sam da ću to još koji put ponoviti): lisičarke su za mene najlepše i najukusnije gljive. Prošle godine sam u tekstu o lisičarkama pisala kako je kod nas u Novom Sadu vrlo teško, tačnije nemoguće pronaći ih na pijaci. Kako se snalazim? Ili preko "veze" i poznanika koji su toliko ljubazni da mi ih donesu iz Srbije, ili sama, kao što sam to uradila i ove godine jer sam iskoristila boravak u Vrnjačkoj Banji (na informatičkom skupu Infotech)  da barem za neko vreme obezbedim sebe svežim lisičarkama i vrganjima.

Brzo i jednostavno. Idealno kada želite na brzinu da pripremite ručak ili večeru. Osim toga umesto šampinjona možete koristiti i druge gljive koje vam se učine pogodne.

Ovo jelo je "trenutak inspiracije", jer kada sam odlučila da ga skuvam, nije mi se jelo ni samo meso, a ni paprikaš od gljiva, pa sam od ovih sastojaka umesto dva napravila jedno jelo. Uglavnom, pošto je ćuretina, kako ja kažem "posna" i nema neki specifičan jak miris, odlično se slaže uz aromatične gljive.

Jednostavan recept ali sa nesvakidašnjim sastojkom - lisičarkama. Ako je vrganj kralj gljiva, lisičarka je sigurno kraljica ili žuto zlato šumsko.

Skoro sam pisala o gljivama, a ovaj recept je još jedan od "gljivarskih". Da li ćete uz ovaj sos peći neko meso, ili ćete ga poslužiti uz neku testeninu, bareni krompir, pirinač ili možda proju, zavisi od vas, ali sve u svemu postoji mnogo drugih kombinacija osim ove.

Još jedan od jednostavnih recepata za jelo koje može da se sprema ili u tiganju, ili na roštilju. U ovoj mojoj "kuhinjskoj" varijanti bez vatre, drva i mirisa dima, uz meso u tiganj treba dodati i malo dimljene slaninice - zbog mirisa ;)

Opet nemam neku određenu meru, ali otprilike za mene i moju porodicu i naše apetite računam po jednu krmenadlu, jedan režanj slaninice i po desetak lisičarki i neku salatu kao prilog.

Jedan veoma zanimljiv i nesvakidašnji recept, za koji spisak sastojaka nije baš uobičajen za ove naše vojvođanske prostore (osim šunke i slaninice). Vredi ga probati jer je ova kombinacija stvarno odlična.

Za mene jedna od najukusnijih i najlepših gljiva. Ne mogu da kažem da ih mogu pronaći u Novom Sadu na pijacama, što znači i da ne mogu da ih pripremam često, ali kada uspem da ih nabavim to je onda prava gozba.

Šta kažu nutricionisti za lisičarke?

Kao i sve druge gljive i lisičarke su dobar izvor vlakana, obiluju vitaminima B1, B2, C i D, a najviše vitaminima A i C, zatim minerali kao kalijum, gvožđe, cink i kalcijum, a zahvaljujući vitaminu D preporučuju se kod prevencije bolesti kostiju (npr. rahitisa, osteoporoze i sl.)...

Prošle nedelje je na Fruškoj Gori, u Informativnom centru kod spomenika na Vencu, bio organizovan skup udruženja gljivara iz cele Srbije i okruženja.

Bilo je veoma zanimljivo i interesantno jer su se na jednom mestu mogle videti mnoge vrste gljiva koje rastu u Srbiji a takođe i čuti dosta zanimljivih izlaganja iskusnih gljivara. Pricalo se o hranljivosti, lekovitosti, otrovnosti, načinu razlikovanja jestivih i otrovnih gljiva koje ste mogli odmah na licu mesta i da vidite, omirisete, opipate... Naravno da ovakvi skupovi ne prolaze bez kotlića, a ovaj put gljivarskog paprikaša ili tzv. "gljivaša" kako ga je nazvao čovek (nažalost zaboravila sam mu ime) iz Banje Koviljače. Ovde sam prvi put uživo videla našu najotrovniju gljivu zelenu pupavku kao i nista manje opasnu panterovku. Takodje sam prvi put čula priču o hrastovoj sjajnici (mislim da se tako zove) i o njenoj izuzetnoj lekovitosti. To je na izgled, jedna jako lepa tamno crvena gljiva, mada veoma tvrda i nije jestiva, ali se od osušene i samlevene prave tinkture koje "nema za šta nisu lekovite" (tako su rekli).