Iako deluje možda komplikovano - nije. Vrlo je jednostavno, kao i većina ostalih jela koje spremam, moj osnovni "kuhinjski" moto: što manje vremena provoditi u kuhinji za šporetom (u kuhinji još i nekako, ali za šporetom nikako). U spremanju hrane najviše vremena mi oduzima priprema: pranje, seckanje i sl. Samo kuvanje (ili pečenje) je nešto što šporet "sam" treba da odradi.
Primer je i ovo tipično prolećno jelo, čija priprema je krajnje jednostavna: jagnjeći kotleti se posole (po ukusu), pobibere i premažu se sa svih strana maslinovim uljem. U vatrostalnu činiju se sipa malo vode, dodaju se dve-tri grančice svežeg ruzmarina i poslažu se kotleti. Poklopi se i stavi se u nezagrejanu rernu, da se postepeno zagreva do 200 °C. Od trenutka kada se rerna zagreje peče se oko pola sata. Za to vreme se operu mladi krompirići (ako nisu očišćeni treba ih očistiti) i stave u šerpu sa posoljenom vodom da se samo malo prokuvaju - nikako ih ne treba ostaviti da sasvim skuvaju, ocediti ih i ostaviti sa strane. Posle satvremena izvaditi jagnjeće kotlete iz rerne, dodati krompir promešati ga sa sokom od pečenja i sve zajedno vratiti u rernu i peći otklopljeno još oko 1 sat (ili dok krompirići ne porumene). Sa ovim jelom odlično se slaže zelena salata, zakišeljena jabukovim sirćetom ili limunovim sokom i poprskana sa malo maslinovog ulja. Prijatno!
I da, uz ovo jelo, kao i uz svako drugo pijete ono što vi najviše volite, da li pivo,vino, sok ili mineralnu vodu. Iskreno, mnogo me nerviraju saveti "stručnjaka" tj. sponzora kulinarskih časopisa i TV emisija, o tome kako uz određeno jelo najbolje ide vino "to-i-to". Ma da... O vinu, o slaganju hrane i pića ću pisati na svoj način, nekom drugom prilikom.
