fbpx

kako smo propevali ivan ivackovic

 

 

Ivan Ivačković

Kako smo propevali
Jugoslavija i njena muzika

Format: 16,5x23,5 cm
Broj strana: 467
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Godina izdanja: 12. decembar 2013.
ISBN: 978-86-521-1401-6

 

Ako ste rođeni u onoj "velikoj Jugoslaviji", državi nastaloj posle II svetskog rata, ovo je knjiga koja će vam omogućiti svojevrsni povratak u prošlost i, možda, neka bezbrižnija vremena. Bezbrižnija, pod uslovom da ste u to doba bili tinejdžer, slušali i bili svedoci začetaka rok muzike kod nas, ili ste možda neko ko je pripadao onoj sada već odavno nestaloj srednjoj i najmasovnijoj klasi ljudi.

Sa tačke gledišta jednog običnog čitaoca, kao što sam ja, ili nekog ko jeste odrastao u to doba, moram da kažem da se ova kao i prethodne Ivačkovićeve knjige („Umetnost pobune", „Obe strane jastuka", „Priznanja pop pevačice") fantastično lako čita.

Iako je u knjizi "Kako smo propevali" nabrojano mnoštvo činjenica, likova i pesama, nije problem da pratite dešavanja, jer se priče odlično nastavljaju jedna na drugu. Pogotovo nije problem, ako imate i dovoljno godina da to vreme i pamtite.

Nažalost, to znači i da se jako dobro sećate onog krvavog raspada države, kada smo svi mi (ili bar mi koji smo pokušali da ostanemo normalni u onom ludilu) udarili glavom u zid "200 na sat", zajedno sa istoimenom surogat-kvazi-pesmom koja je bila jedna od onih koje su označavale početak tog istog ludila.

"Kapitalno delo koje se čita u jednom dahu. Uzbudljiva i nostalgična knjiga o pesmama i pločama koje su nam menjale život, o sudbinskom preplitanju popularne muzike i populističke politike i o usponu i padu zemlje na koju je svet decenijama gledao sa poštovanjem. Od vladavine zabavne muzike, preko rokenrol eksplozije, pojave panka i novog talasa, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, knjiga Kako smo propevali priča o višedecenijskom braku države i njene muzike. O tome kako su se Jugoslavija i njena muzika volele, svađale, sarađivale, sukobljavale, rastajale, ponovo spajale i na kraju umrle zajedno. Podjednako namenjena onima koji su u Jugoslaviji prohodali i odrasli, u čijem pamćenju su Štafeta, radne akcije, fića i gol Josipa Katalinskog koji nas je odveo na Svetsko fudbalsko prvenstvo 1974, i onima koji su rođeni kada je pepeo Jugoslavije već bio razvejan na sve strane, ova izvanredno napisana knjiga, obogaćena antologijskim fotografijama, čita se i čuva kao svedočanstvo o jednom neponovljivom vremenu."

Za decu rođenu posle tako mračnog i strašnog raspada Jugoslaviije, ova knjiga je svojevrsna istorijska čitanka o vremenu u kojem su odrastali njihovi roditelji. Istorija postojanja i raspadanja (po svim šavovima) jedne zemlje kroz priču o muzici. Čini mi se da bi deca čak i mnogo bolje naučila i poznavala tu istoriju, kada bi udžbenici (makar o istoriji) bili ovako napisani.

Ne mislim da je muzika "ono" što treba da određuje put neke države, ali jesu ljudi! Ljudi koji određenu vrstu muzike podržavaju, slušaju i forsiraju. Upravo zato što ti ljudi (ili „ljudi") predstavljaju model ponašanja za mnoge druge, manje ili više „zabludele ovčice".

Ne mogu a da se ne zapitam: šta smo mi, sada i roditelji, koji smo odrastali u tom srećnijem vremenu uradili da se desi sve ono što se izdešavalo? Šta smo mi kao generacija uradili da se stvori masovni uništavajući turbo talas primitivizna, bahatosti i siledžijstva kao opšti obrazac ponašanja, koji i danas traje?

U knjizi nećete naći odgovore na ta pitanja! Ali, možda ćete ih i sami sebi postaviti. Odgovori, kakvi god, ostaju nama, našoj generaciji, na dušu i savest.

Nije ova knjiga politički pamflet, ali jeste slika tog vremena u kojem je sve bilo politika! Kao da danas nije?!

Možda je sada i pravo vreme da se prisetimo svih dešavanja u poslednjih dvadesetak godina, jer izgleda da ponovo "iz peska vire krunisane glave". Bilo bi strašno da se na bilo koji način, makar i kroz muziku u naš život vrate te nesrećne i bedne devedesete. U ovom slučaju, zaborav je najgore što može da nam se desi, a nažalost, mnogi su zaboravili šta nam je donelo ludilo tih godina, ne samo u muzici nego i životu uopšte.

Osim toga, posle čitanja ove knjige, ako ništa drugo i... ako ste ikada slušali bilo koju vrstu muzike nastale u zemljama bivše Jugoslavije, sigurna sam da ćete oduvati prašinu sa starih gramofona i ploča (ako ste ih sačuvali) ili ćete na kraju krajeva pronaći na jutjubu tu muziku i vratiti se u ona vremena, kada je svako od nas bio manje ili više "sretno dijete".


"...Pisati o Jugoslaviji – bar onoj koja je nastala posle Drugog svetskog rata i trajala do početka devedesetih – kao i o njenim zvezdama, muzičkim ili bilo kojim drugim, nije moguće bez pisanja, i to na samom startu, o Josipu Brozu Titu. Jer, Tito je bio ne samo tvorac te države – koju je Goran Bregović molio da pljune i zapeva, a Lepa Brena joj klicala u nekim od svojih hitova – već i njen prvi i najveći superstar. Pre Đorđa Marjanovića, Zorana Miščevića, Bijelog dugmeta i Riblje čorbe, pre Momčila Bajagića, Cuneta Gojkovića, Zdravka Čolića, Miše Kovača i Tereze Kesovije, bio je, dakle, Josip Broz. A posle njega, suprotno onoj slavnoj paroli, nije bio Tito. Posle Tita, došli su Šaper, Krstić, novokomponovana narodna muzika i turbo-folk..."


"...Ono što je zajedničko svima iz narodnjačke branše, i po čemu se ona razlikovala od svih ostalih segmenata ovdašnje muzičke paraindustrije, jeste osećaj za biznis. Prve velike folk zvezde nisu iz zavičaja donele samo pakovanje – opanke, šajkače i jeleke – nego i prirodnu lukavost srpskog sela. Dok su rok muzičari goli entuzijazam proglašavali svetinjom, utirući tako put sopstvene propasti, narodnjaci su vrlo brzo počeli da funkcionišu organizovano i sa poslovnim duhom: radili su pedantno i sistematski, stvarajući specijalizovane klanove i prilagođavajući se, uz munjevite reflekse, zahtevima tržišta. Tako se na folk sceni formirala mnogo tvrđa i sposobnija logistika nego u rokenrolu. Najtipičniji i ujedno najspektakularniji primer iz šezdesetih jeste diskografska kuća Diskos iz Aleksandrovca. Sve što je imalo komercijalni potencijal, a što velike kompanije poput Jugotona i PGP-a – ponekad zbog razumljivog čuvanja reputacije, ponekad zbog neshvatljive indolentnosti – nisu htele da objave, Diskos je uzimao "pod svoje". Aleksandrovac je, tako, postao srpski Nešvil..."


"...Snažna i inspirativna pojava Azre i novog talasa uopšte, dovela je do toga da, osim gradova, čak i mnoga sela dobiju svoje rokenrol bendove,; to je na lep jasan i čist način pokazalo da na selo prodire dobra strana gradskog duha. Ono što je međutim, na prelasku iz sedamdesetih u osamdesete bilo slabo primećeno, jeste ušunjavanje seljačkog (ne seoskog) duha u gradove. Početkom osamdesetih, kada se činilo da su pank i novi talas definitivno zatrli zao duh, on je, godinama ismevan i gušen, pobesneo, izjurio iz boce i rešio da uzme ono što mu pripada. Do kraja osme decenije, pripašće mu gotovo sve..."


Joomla SEF URLs by Artio
enfrdeitptrues

Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.

Visina donacije