fbpx

srce_plakatOvo je knjiga o srcu, njegovom zdravlju i lečenju, a napisao je naš priznati i poznati kardiohirurg dr sc. med. Živojin Jonjev. Što je najbolje, nije namenjena samo lekarima, nego i svim ostalim ljudima kojima medicina nije struka (iako lekari tvrde da su i oni ljudi, nekad je malo teže u to poverovati), manje ili više radoznalim ljudima koji žele da saznaju nešto o radu srca, zdravim ljudima koji žele da saznaju o faktorima rizika koji utiču na zdravlje srca, kao i onima već obolelim od neke bolesti srca koji žele da saznaju kakvi sve načini lečenja srca postoje. Na doktorovom sajtu SRCE možete pronaći informacije o tome gde i kako možete nabaviti ovu knjigu, kao što imate i mogućnost da putem kontakt forme postavite doktoru pitanja ili da ostavite neki svoj komentar o knjizi.

Pošto je ovaj moj blogić, namenjen pre svega zdravim (ili onima koji još uvek misle da su zdravi) ljudima koji uživaju u hrani (ali umereno, koliko je to moguće) i ne samo u hrani nego i u ostalim životnim "sitnicama", citiraću veoma skraćeno delove knjige koji se odnose na faktore rizika. Na kraju krajeva nije mi cilj, da sebe i moju okolinu ubijam jelom i kuvanjem, a neumerenost u hrani i piću,  tj. "krkanje", prejedanje i prežderavanje, i nije neko zadovoljstvo.

Dakle, koji su to faktori rizika na koje svako može da utiče:

Holesterol
Nivo holestrola u krvi je u izvesnoj meri povezan sa ishranom. Tako je utvrđeno da smanjenje ukupne količine holestrola u krvi za 1% smanjuje rizik od koronarne bolesti za 2%.
Trigliceridi
Mereći holesterol u krvi merimo još jednu frakciju masti koja se zove trigliceridi. Oni su najčešće povišeni prilikom unosa veće količine kalorija bilo kog tipa, a najčešće šećera i alkohola. Ove dve materije se veoma lako transformišu u trigliceride, i deponuju u telu kao masti.
Hipertenzija
Svaki četvrti stanovnik Srbije ima hipertenziju (povišen krvni pritisak), i približno polovina ljudi sa hipertenzijom ne zna da boluje od hipertenzije dok ne nastane neka od komplikacija kao što su infarkt srca, ili moždani udar.
Povišen šećer u krvi
Verovatnoća za razvoj koronarne bolesti znatno je veća kod dijabetičara. Ona je značajno povećana čak i kad je nivo šećera u krvi kontrolisan rigoroznom dijetom i lekovima. Utvrđeno je da dijabetičari imaju dva do četiri puta veći rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja od nedijabetičara.
Nedostatak vitamina
Danas već nije fraza ako se kaže da je nedostatak pojedinih vitamina veoma značajan za nastanak i dalji razvoj koronarne bolesti. Tako je, na primer, za vitamine iz grupe B (B12, B6 i folna kiselina) utvrđeno da regulišu nivo pojedinih aminokiselina u krvi, pre svega homocisteina, čiji nedostatak značajno doprinosi bržem razvoju koronarne bolesti. Iako neki ljudi imaju genetsku predispoziciju da održavaju viši nivo homocisteina, većina ljudi može da održava taj nivo pojačanim unosom B vitamina hranom (mlečni proizvodi, zeleno povrće, riba, žitarice i dr.). Doktor vam takođe može preporučiti nadoknadu vitamina putem vitaminskih preparata, što je prihvatljiva, ali i skuplja preventivna mera.
Gojaznost
Povećana telesna težina je dobro poznat razlog za ubzano napredovanje koronarne bolesti. Gojaznost ugrožava srce povećanjem telesne mase i indirektno preko pojačanja ostalih faktora rizika (hipertenzija, holestrol, trigliceridi, dijabetes, smanjena fizička aktivnost). Broj gojaznih u nekim delovima Srbije, pre svega u Vojvodini, je u konstantnom porastu, i po nekim procenama kreće se i do 1/4 ukupnog stanovništva u ovom regionu. Srca gojaznih su pod stalnim opterećenjem, a ono se slikovito može porediti sa naporom koji trpi maratonac, dodatno opterećen džakom peska na leđima. Većina gojaznih u određenoj fazi života postaje manje fizički aktivna, što dodatno povećava rizik od ateroskleroze.
Fizička aktivnost
Ljudskom telu je neophodna fizička aktivnost u cilju održanja svih telesnih funkcija, a naročito srčane aktivnosti. Srce ima mišićnu građu, i za svoj rad zahteva dobru utreniranost. To se, naravno, postiže vežbom koja se medicinski naziva: umereno doziran fizički trening. Fizički rad i vežbe osim toga što ubrzavaju i jačaju srčani rad, ubrzavaju i cirkulaciju krvi u krvnim sudovima, pa tako smanjuju verovatnoću za nastanak tromba i infarkta. Fizički trening povećava količinu zaštitnog HDL holestrola, i smanjuje stres i agresivnost pojedinca.
Oralna kontraceptivna sredstva
Oralna kontraceptivna sredstva počela su da se masovno proizvode početkom 60-tih godina prošlog veka. Prve generacije ovih lekova imale su veoma povećanu koncentraciju hormona pre svega estrogena i progestina. Ubrzo je bilo sasvim jasno da žene na kontinuiranoj terapiji oralnim kontraceptivima, koje su uz to i pušači, imaju znatno povećan rizik od koronarne bolesti i moždanog udara. Danas se smatra da niske doze oralnih kontraceptiva smanjuju rizik od ove dve bolesti pod uslovom da se radi o nepušačima i osobama koje ne boluju od hipertenzije.
 
Kontrola stresa
Smanjenje stresnih situacija na poslu je možda i najznačajnije, s obzirom na to da u poslovnom okruženju postoje mnogi faktori koje teško, ili skoro nikako ne možete da kontrolišete. Postoje mnoge stres-redukcione tehnike koje pomažu amortizaciju stresa uključujući:
smanjenje konzumacije kafe, ili zamena kafe pićima bez kofeina
napuštanje radnog mesta za vreme obroka, ili zamena obroka relaksirajućom šetnjom
vežbanje stres-redukcionih tehnika (npr. promena ritma i dubine disanja)
imaginarno fokusiranje (ignorišite uzrok stresa i fokusirajte se na nešto relaksirajuće iz vaše mašte; zatvorite oči i mislite na nešto lepo... videćete pomaže).
Pušenje
Svake godine pušenje je odgovorno bar za petinu smrti u Srbiji. Od toga najveći broj umrlih strada od ateroskleroze. Trenutna ugroženost od posledica pušenja je veća uzimajući u obzir činjenicu da su u Srbiji svaki drugi muškarac, svaka treća žena i svako četvrto dete pušači. Naša istraživanja su u korelaciji sa svetskim po kojima pušači imaju četvorostruko veći rizik od koronarne bolesti i 70% veću smrtnost od iste bolesti u odnosu na nepušače.
Zamene u ishrani
Ovaj termin odnosi se na zamenu jedne vrste masti drugom, tj. na zamenu masti koje mogu da ubrzaju aterosklerozu mastima koje su manje opasne ili čak zaštićuju organizam od ateroskleroze. Postoje tri vrste masti koje unosimo hranom: zasićene, mononezasićene i polinezasićene masti. Hrana, bez obzira na vrstu, sadrži sve tipove masti. Razlika je jedino u tome što u raznim oblicima hrane jedan tip masti dominira u odnosu na preostala dva. Kao primer navodim maslinovo ulje koje ima preko 75% masti u obliku mononezasićenih, ali u preostalih 25% sadrži preostale oblike masti.
Da li vegetarijanci manje obolevaju od koronarne bolesti?
To je relativno teško pitanje, uzimajući u obzir činjenicu da je izražena koronarna bolest dijagnostikovana i kod vegetarijanaca. Zasićene masne kiseline nalaze se i u vegetarijanskoj ishrani, međutim pažljivim odabirom hrane biljnog porekla i poštovanjem ostalih principa zaštite od koronarne bolesti moguće je značajnije smanjiti rizik od infarkta srca.
Oksidacija: put kojim "loš" holesterol postaje još opasniji!
Disanje se najjednostavnije može opisati kao razmena kiseonika i ugljendioksida u plućima. Sličan proces se odvija i na nivou ćelija gde za potrebe stvaranja energije ćelija koristi kiseonik, a eliminiše ugljendioksid i druge štetne produkte. U procesu sjedinjavanja drugih materija sa kiseonikom kao uzgredni produkt stvaraju se manje aktivne čestice (slobodni radikali), sposobne da i dalje reaguju sa okolnim supstancama. Posledice ovakvih reakcija su uglavnom štetne po sredinu u kojoj se odvijaju, i najslikovitije se mogu porediti sa procesom korozije ili rđanja. Bombardovanje LDL holesterola slobodnim radikalima čini LDL holesterol još opasnijim, i lepljivijim za zidove krvnih sudova. Ovim mehanizmom se najčešće objašnjavaju veće promene na koronarnim krvnim sudovima i infarkti miokarda kod osoba sa normalnim ili sniženim holesterolom u krvi.
LDL oksidacija se može smanjiti na dva načina: unosom mononezasićenih masnih kiselina i/ili materija koje sprečavaju oksidaciju. Mononezasićene masne kiseline smanjuju rizik od LDL oksidacije, jer su same veoma otporne na oksidaciju slobodnih radikala. Sa druge strane, materije koje sprečavaju LDL oksidaciju nazivaju se antioksidanti i zajedno sa vitaminima C, E i A nalaze se u svežem voću i povrću. Manji i češći obroci u toku dana (5-6), kao i raznovrsna ishrana obogaćena voćem i povrćem smanjuje oksidaciju masnih kiselina i znatno smanjuje rizik od koronarne bolesti i infarkta miokarda.
Omega-3 masne kiseline
Postoje naučni dokazi da morska riba štiti od ateroskleroze, ali u isto vreme smanjuje rizik od komplikacija posle angioplastike, implantacije stentova i bypass operacija.
U apotekama se danas mogu naći razni preparati koji u sebi sadrže koncentrat omega-3 masnih kiselina, pa se nameće pitanje koliko su ti preparati zdravi? Odgovor je u činjenici da je najbolje jesti svežu morsku ribu. Masne kiseline u kapsulama predstavljaju visok koncentrat masti koji može povećati LDL holesterol i telesnu težinu. Uzimanje kapsula sa ribljim uljem posle pljeskavice ne može da spreči negativne efekte zasićenih masnih kiselina i zbog toga je takav pristup u prevenciji ateroskleroze neefikasan.
Kofein
Sam kofein ne dovodi direktno do povećanja rizika od koronarne bolesti. Međutim, kofein povećava sistolni i dijastolni krvni pritisak, posebno kod osoba sa dokumentovanom hipertenzijom. Povećanje krvnog pritiska posle unosa kofeina registrovano je i kod osoba koje redovno unose kofein u većim količinama, kao i kod starijih osoba, koje slabije reaguju na provokativne faktore. Ukoliko primetite da posle kafe ili čaja dolazi do bržeg i nepravilnijeg rada srca ili povećanja krvnog pritiska porazgovarajte o tome sa vašim doktorom. Moguć savet je da smanjite dozu unetog kofeina i pređete na kafu i pića bez kofeina.
Crna čokolada (ovo mi je omiljeni deo knjige - prim. Cica)
Crna čokolada sadrži više različitih flavonoida i najmanje 8 puta veći sadržaj flavonoida u odnosu na jagode i slična voća. Zbog toga obratite pažnju na sastav čokolade prilikom kupovine. Birajte čokoladu sa preko 65% kakao mase (crna čokolada) koja jedina ima blagotvorno dejstvo. U istom trenutku izbegavajte karamele, nugat i njima slična čokoladna punjenja koja podižu nivo masti u organizmu, stimulišu napredovanje ateroskleroze i time anuliraju zdrav efekat crne čokolade.
Alkohol
Možda ste već čuli da crno vino ima blagotvorno dejstvo na srce. Međutim, istina o alkoholu i njegovom dejstvu na srce je mnogo komplikovanija. Najkraće rečeno, alkohol unet u manjim količinama može biti koristan, a u većim količinama štetan, jer dovodi do aritmija i slabosti srca.
Smatra se da je jedna čašica alkohola dnevno dovoljna, pa je prema tome i korist od alkoholnih pića veća kod povremenih i umerenih ljubitelja čašice.
Krvni pritisak, kuhinjska so i još ponešto...
Većina doktora danas smatra da je natrijum (osnovni sastojak kuhinjske soli) važan za regulaciju krvnog pritiska. Međutim, to je samo jedan element čijom kontrolom utičete na nivo krvnog pritiska.
Pomoć u cilju smanjenja telesne težine
U cilju korigovanja vaše telesne težine vežbajte bar 30 minuta dnevno. Vežbanje ne mora da bude urađeno odjednom bez prekida, već je dozvoljena alternativna vežba u trajanju od 3x10 minuta, tako da u krajnjem zbiru ispunite kvotu od 30 minuta. Vežbe umerenog intenziteta nazivaju se još aerobne vežbe. One povećavaju dubinu disanja, ubrzavaju rad srca i angažuju veću grupu skeletnih mišića. U ovu grupu vežbanja spadaju šetnje, plivanje, rekreativno trčanje, vožnja bicikla i ples.
Najlakša vežba je hodanje. Pokušajte da posle lakšeg zagrevanja ubrzate hod na oko 10-15 minuta, pa zatim usporite šetnju na normalan hod. Trening može biti kombinacija raznih oblika fizičke aktivnosti (hod, trčanje, plivanje, vožnja bicikla i dr.), međutim, ukoliko šetnju obogatite i oplemenite lepim društvom, postigli ste maksimalan efekat. Važi nepisano pravilo da je najbolja rehabilitacija lepa šetnja u lepom društvu. Vežbe većeg intenziteta (forsirano trčanje, brzo penjanje uz stepenice i dr.) nisu potrebne u cilju poboljšanja srčanog rada.
Preventivno uzimanje aspirina
Doktori često u terapiju uvode aspirin (acetilsalicilna kiselina), koji znatno snižava rizik od infarkta miokarda. Za neke ljude ova terapija je izuzetno efikasna prevencija. Aspirin smanjuje sposobnost trombocita za slepljivanjem i formiranjem tromba u koronarnim arterijama, što je početak stvaranja uslova za nastanak infarkta. Aspirin treba uzimati u manjim dozama (obično oko 100mg/dan), jer u suprotnom može uzrokovati fatalna krvavljenja sa nesagledivim posledicama. U ređim slučajevima aspirin može da dovede do alergijske reakcije, i zbog toga je upotreba aspirina dozvoljena samo uz lekarski nadzor.

 


Joomla SEF URLs by Artio
enfrdeitptrues

Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.

Visina donacije