Meso i riba

Pizza ili pica od mesa znači da umesto testa za podlogu koristite mleveno meso. Zašto tako? Ako ste netolerantni na gluten, nemate brašna ili kvasca (ili nijedno od ta dva), a volite meso, onda je ovakva podloga od mesa idealno rešenje.

Kobasice sa kiselim kupusom na 3 načina, ili recept je tri u jedan (3 u 1). Sastojci su isti ili slični, razlikuje se način pripreme, a krajnji rezultat se razlikuje i po izgledu i po ukusu.

Isdproban recept za kineščiće sa bloga Gage - Moje grne. Bez obzira što nemam pojma odakle im naziv (možda zato što su žuti?), ovi pečeni kinezi su stvarno odlični. Naziv jela jeste "egzotičan", ali u ovom receptu nema ni slepih miševa, niti nekih drugih čudnih i nesvakidašnjih sastojaka. Sve je vrlo jednostavno, jeftino i uobičajeno.

Pržena džigerica sa belim lukom i pire krompirom je jednostavno, jeftino i klasično jelo koje može da se pravi kako od pileće, ćureće, svinjske, teleće džigerice, jetrice, džige,...

Gulaš čorba liči na klasični goveđi gulaš, s tom razlikom što je jelo čorbastije (odatle i naziv), može da joj se doda povrće kao i u svaku čorbu i ima mnogo manje crnog luka nego pravi gulaš.  Kako god da nazovete ovo jelo, ono je idealno da ga kuvate kako u ekspres loncu tako i u kotliču na otvorenoj vatri, a možete napraviti i veću količinu jela, zamrznuti ga, vaditi iz zamrzivača i podgrevati po potrebi.

Piletinu možete pripremati na "milion" načina i sa "milion" začina, a piletina, kikiriki i kari su kombinacija sa kojom sigurno nećete pogrešiti (pogledajte recept za lazanju sa piletinom i kikirikijem i recept za piletinu sa puterom od kikirikija).

Dimljena pastrmka i bećarac ili duži naziv bećar paprikaš je jelo slično đuveču ili leskovačkoj mućkalici, ali sa ribom.

Pohovani mesni narezak je davnih sedamdesetih godina prošlog veka, bilo vrlo popularno jelo. Mislim da je mali broj ljudi iz moje generacije a da ga barem jednom nisu jeli. Možda je tada narezak bio drugačiji i bolji u odnosu na današnji, ne znam, ali tada je meni to bilo super jelo. A možda je sve to zato što većina dece i danas uglavnom voli baš tu "džank" i brzu hranu, jedino što je ona sada lepše i drugačije upakovana.

Ćevapi ili ćevapčići ako volite da im tepate, isti naziv ali sa toliko različitih recepata da im se ne zna broj, a svaka varijanta recepta je "ona prava". Pravi ćevap je i onaj nastao u Grčkoj ili Turskoj pre mnogo godina, ali su pravi i sarajevski, banjalučki ili leskovački ćevap,... svaki od njih ima svoje posebnosti i sličnosti. Osnovna sličnost je mleveno meso, ali ono je i osnovna različitost - svi su pravljeni od mesa različitih životinja. Sarajevski ćevap je najčešće od čiste govedine (junetine) ili sa veoma malim procentom ovčetine, banjalučki od ovčetine (ili mešavine s malim procentom junetine), srbijanski ili leskovački ćevap je mešavina svinjskog mesa i manjeg procenta junećeg i/ili ovčijeg mesa.

Klasični restoranski meni „a la kard“ (À la carte), barem kod nas, obavezno sadrži jelo koje se zove "natur šnicla". Tanko isečena, pečena/dinstana šnicla, bila ona teleća, juneće, svinjska,... u sosu od sopstvenog pečenja (ponekad i uz dodatak gljiva), sa prilogom od pirinča (koji se najčešće naziva rizi-bizi) ili pire krompira. Da bi od jednog ovako običnog i jednostavnog recepta napravili i dobili odlično i bogato jelo potrebno je samo da koristite kvalitetne sastojke kao što su npr. teletina i vrganji. Sama priprema jela je, kao što već napisah, vrlo jednostavna.