fbpx

Cepkana svinjetina ili "pulled pork". Priča o sporom kuvanju, krčkanju, dinstanju, pečenju, mesu pripremljenom u električnom loncu,  a sve nešto kao "meso ispod sača".

Krmenadle su, bar za mene, meso koje je relativno teško spremiti a da bude stvarno dobro, odnosno da ne bude previše tvrdo i sasušeno. Retko kad sam jela ovu vrstu mesa, a da je bilo savršeno pečeno, bez obzira da li sam ga spremala ja ili neko drugi. Ono što sam do sada iskustvom naučila: osnova mora biti dobro, kvalitetno meso (to nije slučaj samo za ovaj recept nego za sve ostale recepte, kao što važi i za sve ostale vrste mesa).

Kada kažem pohovani, onda stvarno mislim - pohovani šaran (brašno, jaje, prezla), ne mislim na ono klasično prženje šarana uvaljanog (paniranog) samo u brašnu (eventualno sa dodatkom paprike).

Mislite da tu nema ništa specijalno, da je to samo još jedan način pripreme šarana? E pa za mene nije tako! Ovo je jedno od onih jela koja me "prate" oduvek i, verujem, ne samo mene, nego sve one koji su odrastali pored Dunavskih obala. Ako ste ikad probali pohovanog šarana onda znate o čemu pričam, ako niste... vreme je da ga probate.

Najjednostavniji i najbrži ručak obično bude pečeno meso i krompir. To je najlakše i to svi umeju, čak i ako nikad nisu pre toga kuvali. Jedino što u tom tako običnom i jednostavnom jelu može biti drugačije svaki put su začini.

Armadillo ili armadiljo (armadilo) ili oklopnik, je životinja, sisar, kojem je prirodno stanište u Latinskoj Americi, iako ih kao kućnog ljubimca drže, verovatno, i u nekim drugim delovima sveta. E sad, odakle naziv za ovaj recept, nemam pojma i nemam pojma kako izgledaju jaja armadilja (nikad ih nisam videla, a i zna se da sisari ne ležu jaja) i da li imaju neke veze za izgledom ovog jela koje bih mogla nazvati: "pečena ljuta paprika punjena sirom i umotana u mleveno meso i tanko sečenu slaninu".

Kad se spomene cipal, svi odmah pomisle na one ribice na moru, koje plivaju u luci među brodicama ili na na najprljavijim mestima. Jesu, to su te ribe, ali nadam se da su ove što se kod nas prodaju u ribarnicama ipak gajene u nekim čistijim vodama. Kako god, sve dok sami ne upecate ribu, ne možete biti sigurni odakle ona potiče. Možete se samo pouzdati u ispravnost i kontrolu koja bi trebala da postoji u legalnim trgovinama.

Škembići, tripice, tripe,... kako god ih zvali su goveđi želudac, burag. Ili ih volite ili ih ne volite. Kada se dobro skuvaju, budu fini meki, ali miris... miris je ono što ih izdvaja od svih ostalih jela. Možda bih mogla da ih uporedim sa bubrezima, ali samo liči, jer miris škembića je jak, oštar, "kiseo"... u stvari, kako bi drugačije mogla da miriši unutrašnjost jednog životinjskog stomaka, makar to bio želudac biljojeda?

U originalu: Székely Gulyás, mađarsko jelo čiji su osnovni sastojci svinjsko meso i kupus. Negde se zove još i Segedinski gulaš, tako da vas ne bune različiti nazivi, radi se istom jelu.

Preterivanje je reći da čime god napunite suve paprike to mora biti dobro, ali nije ni daleko od istine. Mislim, zna se da se "od govana pita ne pravi". Ali, ako koristimo i uzmemo u obzir neke normalne, zdrave i sveže namirnice, onda je stvarno teško ne napraviti dobro jelo sa suvim paprikama.

Odavno sam pisala sa mi je smuđ omiljena od svih vrsta ribe.  Zato se trudim da ga pripremam sa što manje jakih začina i da to bude na što jednostavniji način. 

Prikaži dalje...
Joomla SEF URLs by Artio
enfrdeitptrues

Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.

Visina donacije