Iako sam piletinu pravila i jela na već "hiljadu" načina, uvek se nađe i onaj hiljadu i prvi koji bi se mogao probati. Jedna od takvih ideja je i za piletinu sa tekilom i limetom koju sam pronašla ovde »»

A u mojoj izvedbi, izgleda ovako:

Kebab (od turskog, preko indijskog, do malezijskog), grčki souvlaki, srbijanski ražnjić... sve su nazivi koji označavaju seckano ili mleveno meso na drvenom (ili metalnom) štapiću pečeno (uglavnom) na roštilju... kako god da ga zovete, ideja o pečenju komada ili komadića mesa na nekoj vrsti štapa verovatno postoji od kako je čovek "otkrio" vatru. Najbolji dokaz je upravo baš ta rasprostranjenost jela sličnog ili istog naziva. Ono što se razlikuje kod ovog jela, to su vrste mesa od kojih se pravi, kao i u začinima koji se tom mesu dodaju.

Prolećno-letnje jelo, kada možete nabaviti, uzbrati ili kupiti povrće različitih boja, ukusa i mirisa. Ne znam da li u onoj takozvanoj domaćoj kuhinji postoji jelo bogatije bojama i ukusima? Možda ovako skuvano i ne izgleda baš najlepše na fotografiji, ali svakako jeste ukusno.

Đuveč je (za moje poimanje hrane i njene pripreme) jelo od ostataka, jer ga pravim jedino kada mi ostane mesa pečenog na roštilju. To se dešava obično u proleće i leti, kada i jeste sezona roštilja i kada ima domaćeg sezonskog povrća (kao što su paradajz i paprika), mada to nije ograničavajuća okolnost, jer meso možete ispeći i u tiganju, a povrće može biti i iz zamrzivača... tako da, sve u svemu, za mene je đuveč jedno vrlo praktično i jednostavno jelo koje mnogo liči na bećar paprikaš.

Ovaj recept je bio trenutak inspiracije, što bih ja rekla. Jesam spominjala da ne volim jagnjetinu? E, pošto je ne volim onda se trudim da je svaki put dobro zamaskiram raznim mirisima i ukusima. Ovoga puta to je začin kari (curry powder). Da ne bi bilo zabune reč kari označava i vrstu jela, ali u ovoj mojoj priči radi se o mešavini začina pod tim nazivom.

Suve šljive volim i presne i kompot, i rolovane u slanini i ... u raznim slatkim ili slanim kombinacijama. Kada je reč o slanim jelima sa suvim šljivama, osim suvih šljiva u slanini koje su vrh vrhova, odlične su uz svako svinjsko meso, bilo da je ono dimljeno ili ne. Mirisi i ukusi svinjskog mesa i suvih šljiva se savršeno slažu - bar za mene.

Ako neki mirisi mogu da me asociraju, tj. podsete na proleće to su mirirsi zumbula, mladog luka i miris i ukus kuvanih sarmica od zelja (pa još prelivenih kiselim mlekom). Dovoljno je samo da pomislim na te sarmice i već im osetim i miris i ukus.

Da li volite pivo? Ako je odgovor ne, onda ovaj recept i nije za vas. Zašto - zato što ukus piva dominira ovim gulašem. Ako ne volite pivo jer vam je "gorko", treba da znate da ni gulaš sa pivom ne može da ne bude gorak. Ali, za sve one kojima se sviđa ukus piva, svideće im se i ovo jelo.

Ideju za ovaj recept sam dobila od recepta za tzv. biftek Wellington. Da ne bude zabune, osim lisnatog testa, biftek Velington i rolovani, punjeni svinjski file, nemaju ništa zajedničko. Ali ni ova karađorđeva šnicla nije klasična, jer sam umesto da je ispohujem ispekla u lisnatom testu. Zato sam povezala ta dva naziva, jer je ovaj recept u stvari nešto između ta bifteka Velington i Karađorđeve šnicle.

Karađorđeva šnicla ili devojački san (kakve su u nekim restoranima mogle bi se nazvati i noćnom morom, ali o toj temi nekom drugom prilikom), ili Cordon bleu (mada se plava traka ne roluje nego se samo preklopi i pohuje), ili... ne znam da li ima još i kakvih sve ima naziva za ovako pohovano meso.